Mapa sajta

CorD Recommends

Više...

Etienne Thobois, izvršni direktor, Paris 2024

Organizovanje Olimpijskih igara je zaista timski sport

Pariz 2024 ima za cilj da Igre...

Njegova ekselencija Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji

Bratstvo kroz sport

„Shodno olimpijskoj tradiciji, Francuska, kao zemlja domaćin...

Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije

Bilateralni uzlet

SAD imaju kontinuitet politike po mnogim pitanjima,...

Nj.e. Kristofer R. Hil, ambasador SAD u Srbiji

Napredak u svim sferama

‘’Kada pogledam svaku sferu naših bilateralnih odnosa,...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....

Kralj Frederik Deseti otvorio prvi deo podvodnog tunela koji povezuje Dansku sa Nemačkom

Danski kralj Frederik Deseti otvorio je prvi deo budućeg 18 kilometara dugog železničko-drumskog tunela ispod Baltičkog mora, koji će...

Hiljade tona zamrznute vode otkriveno na vrhu vulkana na Marsu

Američki naučnici su otkrili hiljade tona zamrznute vode na vrhu vulkana na Marsu, objavljeno je u novoj studiji u...

Aleksandar Macura, RES Foundation, suosnivač i programski direktor za energetiku

Pomažemo bogatijima, umesto siromašnima

Čini se da sadašnji programi podsticaja za podizanje energetske efikasnosti potpuno promašuju najsiromašnije građane i koriste onim grupama stanovnika koji bi u najvećoj meri mogli sami da priušte takve investicije

U Srbiji smo preduzeli neke korake koji vode ka uvođenju energetske efikasnosti, ali nam izazovi tek predstoje, kaže Aleksandar Macura,  suosnivač i programski direktor za energetiku RES Fondacije. U ovom intervjuu on govori o nekima od njih, od nedostatka dobre analize i planiranja do pogrešno podstavljenih podsticaja za energetsku tranziciju domaćinstava.

Sa kojim izazovima se Srbija suočava u energetskoj diversifikaciji i ozelenjavanju u regionu i koliko uspešno sa njima izlazi na kraj?

Srbija se kao i sve druge zemlje suočava sa pitanjem kako da obezbedi sigurno, priuštivo, konkurentno i održivo snabdevanje energijom. Pod održivošću se već dugo vremena podrazumeva i takozvana dekarbonizacija: prestanak emitovanja gasova sa efektom staklene bašte.

Mi smo svedoci da smo u toku prošle nedelje pozdravili puštanje u probni rad postrojenja za odsumporavanje u termoelektrani Nikola Tesla čime počinjemo da ispunjavamo obavezu da prestanemo da trujemo građane. Rok za potpuno ispunjenje ove obaveze koji smo imali je istekao pre više od 6 godina a način na koji smanjujemo emisije sumpor dioksida dovodi do povećanja emisija ugljen dioksida. Ovim dužim opisom sam želeo da ukažem da su izazovi za koje pitate jako složeni i da mi kasno i još uvek nedovoljno dobro odgovaramo na njih. Neke korake smo preduzeli, izgradnja određenih objekata koji koriste energiju vetra i sunca je u toku, o nekim razvojima sam i ja pisao za vaša izdanja. Pravi izazovi su tek pred nama.

Šta bi Srbija postigla na planu prelaska sa fosilnih goriva na druge izvore energije ukoliko bi se opredelila za izgradnju nuklearke i koliko je to izvodljivo?

Ovo pitanje takođe ukazuje na strahovitu složenost izazova iz prvog pitanja. Nuklearna energija nosi značajne rizike ali donosi i mnogobrojne koristi. Mi trenutno nemamo kapacitet koji su neophodni da se izgradi nuklearna elektrana ili da se njome upravlja. Moje lično mišljenje je da sa ovakvim stanjem profesionalne, pravne i političke odgovornosti kakvo je trenutno u našem društvu mi ne bismo smeli da se upuštamo u takve rizike. Sa druge strane takvo stanje u društvu onemogućava kvalitetne procese planiranja. Nadajmo se da će ishodi naših planova biti  u najgorem slučaju umereno opasni.

Šta su za Srbiju najisplativiji modeli energetske tranzicije? Koliko koristim izvore kao što je biomasa na primer?

Ne bih znao da kažem šta je za Srbiju najisplativiji model energetske tranzicije, ali bih voleo da vidim organizovanije pokušaje da na to pitanje odgovorimo. Iz razloga koje sam pomenuo u odgovoru na prethodno pitanje nisam siguran kada ćemo videti te pokušaje. Biomasa je resurs koji koristimo u ogromnim količinama na užasno neefikasan način. Ovu činjenicu ignorišemo u potpunosti u planskim procesima.

RES fondacija će sa velikim zanimanjem i pažnjom da isprati kako su lokalne samouprave po Srbiji odlučile da se ponašaju prema siromašnijim građanima koristeći pare poreskih obveznika i zašto baš tako

Energent koji ima najveći udeo u potrošnji domaćinstava u Srbiji je biomasa. Srbija ima velike površine pod marginalnim i niskokvalitetnim zemljištem na kome se može gajiti biomasa. Srbija ima ogromne površine pod lošim šumama uključujući i površine pod lošim šumama na dobrom zemljištu. Srbija nema razvojni ni prostorni plan a ima nizak nivo profesionalne, političke i pravne odgovornosti. Da je situacija drugačija uveren sam da bi Srbija bila jedna od zemalja u kojoj bi biomasa imala značajniju ulogu u procesu energetske tranzicije.

Koliko je tema zelene tranzicije prisutna u poslovnom sektoru u Srbiji?

Kako nisam poslovni čovek mogu samo da sudim posredno o dešavanjima u poslovnom sektoru. Moj je utisak da je tema postala veoma živa u poslovnom sektoru. Uzroci su verovatno u najavi uvođenja prekogranične takse na ugljenik, uticaju lanaca snabdevanja koji završavaju u Evropi, visokim cenama energije ali i sve boljem razumevanju i znanju o postojanju odgovarajućih tehnoloških rešenja.

Da li su podsticaji za građane za postizanje energetske efikasnosti (obnova fasada, zamena prozora, prelazak na korišćenje obnovljivih izvra energije) dobro postavljeni  ili izazivaju dalju socijalnu podelu? 

Ovim pitanjima će se RES fondacija intenzivno baviti u 2024. godini. Nadamo se prilici da svoje nalaze podelimo sa vama i sa zainteresovanom javnošću. Republika Srbija se zadužila kod Svetske banke i sprema zaduženje kod Evropske banke za obnovu i razvoj radi investiranja javnih sredstava u unapređenje energetske efikasnosti domaćinstava. Pored ovih sredstava u istu svrhu se ulažu i druga javna sredstva iz budžeta lokalnih samouprava. U jednom slučaju se za učešće traži sufinansiranje u iznosu od 50%  ( u slučaju kredita uzetog od Svetske banke) a o drugoj šemi  ( kredit u najavi od Evropske banke za obnovu i razvoj) za sada samo znamo da će njeni korisnici biti oni naši sugrađani koji žive u više porodičnim stambenim zgradama priključenim na sistem daljinskog grejanja u jednoj od 16 lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Ako smo dobro razumeli najave ovog drugog programa i njegovi korisnici će se radovati besplatnoj polovini sredstava za unapređenje energetske efikasnosti svojih objekata i omogućavanje prelaska na naplatu daljinskog grejanja po potrošnji. Ovu radost će im omogućiti svi sadašnji, a naročito budući poreski obveznici. Iako ćemo rezultate detaljnije analize imati kasnije u toku godine nije teško razumeti da oba ova programa, za sada,  potpuno promašuju najsiromašnije građane i koriste upravo onim grupama koje bi u najvećoj meri mogle same da priušte takve investicije. U novom javnom pozivu lokalnim samoupravama kroz projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“  ostavljena je mogućnost da opštine i gradovi koji baš vole da pomažu siromašnijim građanima mogu deo sredstava da odvoje i za njih, bez ikakve obaveze da to i učine. RES fondacija će sa velikim zanimanjem i pažnjom da isprati kako su lokalne samouprave po Srbiji odlučile da se ponašaju prema siromašnijim građanima koristeći naše pare i zašto baš tako.

POMAK

Nedavno je u probni rad pušteno postrojenja za odsumporavanje u termoelektrani Nikola Tesla čime počinjemo da ispunjavamo obavezu da prestanemo da trujemo građane.

UPOZORENJE

Sa ovakvim stanjem profesionalne, pravne i političke odgovornosti kakvo je trenutno u našem društvu mi ne bismo smeli da se upuštamo u izgradnju nuklearke

RESURSI

Da imamo odgovorno planiranje uveren sam da bi Srbija bila jedna od zemalja u kojoj bi biomasa imala značajniju ulogu u procesu energetske tranzicije.

Pročitajte još...

Nenad Đurđević, Ball Packaging Commercial Director SEE, Turkey and CIS

Ball je posvećen održivosti

Ball Packaging Europe is a leader in the production of aluminium packaging. With annual production exceeding a billion units, as much as 50 per...

Dragan Lupšić, direktor korporativnih poslova, HEINEKEN Srbija

Naš REZERVOAR čuva vodne resurse Srbije

Naša zemlja nije bogata vodom a uz to, pokazuje Edelmanovo istraživanje, građani vodu ne prepoznaju kao dovoljno važnu temu kojom bi kompanije trebalo da...

Milica Uraz, CEO Steel Impex

„One solution“ pristup garantuje dobru uslugu

Uz napredne metode komunikacije, Steel Impex svoj pristup dobijanju dragocenih sirovina temelji na bliskoj saradnji sa lokalnim zajednicama i kompanijama, ali i na edukaciji...

Tijana Koprivica, Chief Business Sustainability Officer at Delta Holding

Solar i biomasa su naša budućnost

Strategijom održivog razvoja, koja je sastavni deo poslovne strategije svih biznisa „Delta Holdinga“, postavljen je plan da se do 2030. godine smanji potrošnjua energije...

Kompanija „Mlekoprodukt“

Sejanjem cveća se spasavaju pčele

U sklopu obeležavanja Dana planete Zemlje u Zrenjaninu i njegovoj okolini održana velika ekološka akcija kompanije „Mlekoprodukt“ Društveno odgovorne kompanije nastoje da motivišu sve generacije...

Lidl

Odgovorni zajedno – za bolje sutra

Poznat po svojoj predanosti održivom poslovanju, Lidl gradi odgovoran odnos prema planeti i ljudima. Svoje napore usmerava i na aktuelne i na buduće ekološke...

Aleksandar Macura, Direktor programa u RES fondaciji

Troškovi propuštenih prilika za razvoj su ogromni

Društvo koje loše koristi energiju i resurse i prekomerno uništava životnu sredinu suočava se sa mnogobrojnim direktnim i indirektnim troškovima. Iza Srbije je niz...