EU podstiče korišćenje Srbije kao sirovinske baze, uz nejasne ekološke garancije i bez koristi za građane. U uslovima korupcije, slabe vladavine prava i podrške EU vlasti, obećanja iz Brisela deluju neubedljivo.
Suočeno sa pogubnim posledicama globalnog zagrevanja, čovečanstvo je prinuđeno da smanji emisije CO2 i da pronađe zamenu za energiju koju dobija iz fosilnih goriva. Plan poznat pod imenom „Zelena agenda“ podrazumeva korišćenje rešenja kakve su električna vozila, baterije, solarne elektrane, vetroelektrane kao i druge naprave koje, po pravilu, podrazumevaju za red veličine veći utrošak teže dostupnih kritičnih minerala, slabo zastupljenih u litosferi. Međutim, brojne odluke zelene agende doneli su političari pod uticajem profitno motivisanog krupnog kapitala, uz nedovoljan uticaj objektivnih stavova nezavisnih stručnjaka, uz uvažavanje zakona tržišta ali ne i zakona fizike, kaže Akademik Slobodan Vukosavić.
Otuda je, kaže naš sagovornik, „vremenski okvir profitno orijentisanog planiranja prekratak i ne može da uvaži dinamiku energetskog sektora“. Kada govorimo o Sjedinjenim Američkim Državama, vidimo da promene u politici SAD odražavaju potrebu da se razviju tehnologije koja traže manje kritičnih minerala, a to su automobili na vodonik, korišćenje energije sunca i vetra za proizvodnju zelenih goriva, nuklearne elektrane, geotermalna energija, korišćenje biomase i drugih izvora, napominje Vukosavić. „Navedene promene već ispoljavaju snažan uticaj na razvojne planove ključnih proizvođača“, primećuje naš sagovornik.
U tom kontekstu, kako gledate na aktuelnu svetsku trku za kritičkim sirovinama, pa i projekat „Jadar“? Kako vi doživljavate činjenicu da stavovi naših eksperata imaju jednako malo uticaja i na našu i na evropsku javnost?
Na odluke koje donose političari sve više utiče krupni kapital, dok je sve manji uticaj struke i samih građana, čiji su interesi sve češće u drugom planu. Vodeće korporacije i finansijske institucije utiču na usvajanje politika i na donošenje odluka i zakona da bi ostvarile veći profit, sagledavajući pri tome kratkoročne efekte svojih koraka. Neinformisanost javnosti omogućuje da se javno mnjenje oblikuje kroz medije, nametanje pripremljenih recitala i koncepata, zamenu teza i plansko suzbijanje kritičke misli. Objektivne činjenice i mišljenje struke od integriteta sve manje dopiru do građana, tako da i sama demokratija degradira i postaje paravan za ekonomske interese elite. Informacije od vitalne važnosti ostaju nedostupne za javnost, dok mediji plasiraju sadržaje sačinjene u nameri da se promovišu interesi i projekti zainteresovanih kompanija i interesnih grupa, te da se suzbije otpor građana zbog ugrožavanja njihovih interesa. Recenzirani i publikovani radovi nezavisnih stručnjaka ukazuju da bi projekat Jadar ugrozio vodosnabdevanje za 2,5 miliona ljudi u Srbiji, da bi ugrozio poljoprivredne aktivnosti, doveo do iseljavanja stanovništva i stvorio ekološke izbeglice. Međutim, vladajući režim i uže interesne grupe posvećene su beskrupuloznoj diskreditaciji objektivnih stavova, dok zainteresovane kompanije investiraju u preumljavanje javnosti. S druge strane, domaćim stručnjacima za rudarstvo i geologiju je uskraćena mogućnost bavljenja primenjenim geološkim i drugim istraživanjima, što neke navodi da prihvate ponude multinacionalnih kompanija i da izrađuju neutemeljene studije o mogućnosti eksploatacije minerala sa unapred zadatim pozitivnim ishodom. Plasiranje nalaza koji zanemaruju posledičnu devastaciju životne sredine dodatno zbunjuju javno mnjenje.
Koliko je izvesno da će litijum uopšte, ili litijum obrađen tehnologijom koja se predlaže kod nas, uopšte biti značajan za potrebe EU?
Planirana eksploatacija litijuma u dolini Jadra zahtevala bi utrošak značajnih količina fosilnih goriva, nekompatibilnih sa ciljevima zelene agende. Konkretno, radi se veoma značajnim količinama derivata nafte i prirodnog gasa. Energija koja bi bila potrebna za proizvodnju litijum karbonata u Jadru višestruko je veća od energije potrebne za proizvodnju litijum karbonata iz vode slanih jezera (u Boliviji, Čileu, Argentini i Kini).
Projekti eksploatacije zlata predstavljaju veliku opasnost zbog spremnosti vlasti da prihvate ozbiljne ekološke rizike za Srbiju i susedne zemlje
Imajući u vidu da energija ima veoma značajan udeo u proizvodnoj ceni sirovina i gotovih proizvoda, može se zaključiti da su perspektive zarade na litijumu dobijenom u dolini Jadra značajno ugrožene eksploatacijom energetski-jevtinog litijuma iz slanih voda. Navedeno zapažanje je u skladu sa inicijalnim izjavama zainteresovanih kompanija da su u dolinu Jadra došle tražeći borate. Cena litijuma na svetskom tržištu je za svega par godina opala preko osam puta. Jedan od razloga je dostupnost litijuma dobijenog iz slanih voda. Drugi razlog je rastući interes za automobile koji ne koriste litijumske baterije. Pored vodonika, tu su i natrijumske baterije koje nadmašuju litijumske LPF baterije u ključnim tehničkim i cenovnim aspektima.
Jednom ste rekli da je „veliki pritisak na zemlje gde nemate razvijene institucije i gde imate visok stepen korupcije da prihvate da otvore rudarenje na tradicionalan i jeftin način“. Da li bi sa jačim institucijama i modernijim rudarenjem..višom rudnom rentom..imalo smisla prihvatiti ovaj projekat ili ne?
Projekat Jadar se planira u plodnoj, naseljenoj oblasti sa izuzetnim potencijalom za poljoprivredu, spregnutoj sa ključnim vodonosnim sistemom Srbije. Prema raspoloživim saznanjima, ne postoji način da se u takvim oblastima eksploatiše litijum, bor, kobalt, antimon, nikl i dr, a da posledična šteta ne bude neuporedivo veća od koristi. Prema procenama grupe nezavisnih ekonomista, korist koju bi projekat Jadar doneo Srbiji je dvadesetak puta manja od vrednosti godišnje proizvodnje malina u široj okolini, proizvodnje koja bi, direktno ili indirektno, bila ugrožena pokretanjem projekta Jadar. Prema procenama, nadoknade štete usled posledičnog zagađenja i troškovi sanacije bi višestruko premašili bruto prihode investitora. Otuda je razumno nastaviti eksploataciju litijuma samo u pustinjskim oblastima, daleko od ključnih vodonosnih sistema, poljoprivrede i naselja.
Iako su sve oči uprte ka litijumu, u realnosti u Srbiji imamo i dosta drugih kompanija koje se bave drugim nalazištima retkih minerala. Da li su takvi poduhvati jednako rizični?
Kompanija Ziđin ekploatiše bakar i brojne kritične minerale u Boru i Majdanpeku. Veoma značajne količine evropskog bakra predaju se u ruke vanevropske kompanije, protivno intencijama EU. Od ukupne tržišne vrednosti minerala, u Srbiji ostaje manje od 3%, što govori da se evropski bakar predaje budzašto.
Radovi se obavljaju tako da emisije arsena i kadmijuma premašuju granične vrednosti i preko trideset puta, što dovodi do značajno uvećane učestalosti oboljevanja i umiranja od nezaraznih bolesti. Broj zaposlenih građana Srbije je uporediv sa brojem onkoloških pacijenata, dok će, prema projekcijama, lokalna populacija (ne računajući brojne državljane Kine) biti prepolovljena do 2050.
Ako uporedimo podršku EU drugim projektima Srbije vezanim za zelenu agendu i ovo što se dešava oko litijuma, kako po vašem mišljenju treba „čitati“ odnose EU i Zapadnog Balkana i Srbije?
Ekološki prihvatljivo rudarenje je odveć skupo, tako da EU nastoji da „izveze“ svoje ekološke probleme drugde (Kongo, Maroko, Srbija), u zemlje gde je zaštita prirode, vode, ljudskih prava i uslova rada mnogo slabija nego u EU. Premda se predstavnici EU načelno zalažu za poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine, eksploatacija se planira prevashodno u zemljama sa nerazvijenim institucijama sistema, sa visokim koruptivnim potencijalom, i sa populacijom koja ne pruža značajan otpor profitabilnom rudarenju nauštrb životne sredine i stanovništva.
Urušavanje poverenja koje je šira javnost Srbije imala u Evropsku uniju otvara prostor za delovanje vanevropskih sila, što se protivi interesima Srbije ali i same Unije
Najnovija zakonska regulativa u Srbiji stvara mogućnost za otvaranje preko 40 rudnika, uglavnom u naseljenim oblastima sa uspešnom profitabilnom poljoprivredom i sa strateškim rezervama podzemnih voda. Iz regulative su uklonjene gornje granične vrednosti za pojedine kritične zagađivače u zemljištu i vodi, čime se stvara mogućnost rudarenja uz značajna zagađenja, što smanjuje troškove investitora i uvećava profit. Ako bi se sprovela planirana eksploatacija minerala u Srbiji, i ako ugroženom stanovništvu ne budu uskraćena elementarna ljudska prava, tada bi prepreka dugoročnom snabdevanju EU mineralima iz Srbije bilo legitimno pravo stanovništva na samoodbranu.
Živimo u vreme u kojem je teško proceniti šta će se dešavati na političkom terenu Da li smatrate da je ovo vreme u kojem bi se, daleko od očiju javnosti, mogle doneti potencijalno dugoročno loše odluke, ili bi nas postojeći procesi mogli dovesti ka nekoj novoj boljoj agendi na ovom planu?
Srbija je suštinski i sudbinski povezana za EU. Energetska i sirovinska zavisnost EU umanjuju i njen globalni politički značaj, što se negativno odražava i na stanje u Srbiji. Perspektive Srbije ali i budućnost međusobnih odnosa je pod uticajem okolnosti da EU ohrabruje korišćenje Srbije kao sirovinske baze za potrebe evropske industrije, sa neodređenim garancijama u pogledu zaštite životne sredine u Srbiji, sa perspektivom značajne devastacije voda i dezertifikacije zemljišta, bez neupitnog osiguranja i finansijskih instrumenata nadoknade šteta, i bez bilo kakve značajnije finansijske dobiti za građane Srbije. U uslovima rasprostranjene korupcije, nepodeljene dominacije vrha vladajućeg režima Srbije nad sudskim, zakonodavnim i izvršnim vlastima, nedosledne primene ustava i zakona kao i podrške koju zvaničnici EU pružaju autokratskim vlastima u Srbiji, obećanja koja pristižu iz Brisela nisu uverljiva.