Saradnja Vlade s privredom doprinela bi razvijanju sveobuhvatnog regulatornog okvira koji bi podržao procese digitalizacije i elektronskog poslovanja i omogućio da Srbija zauzme vodeće mesto u oblasti digitalizacije među zemljama u okruženju
Primetan je pozitivan tempo u oblikovanju regulatornog okvira koji će podržati dalji razvoj digitalizacije u Srbiji. U poslednje dve godine pripremljen je i usvojen set novih odluka i zakona za upotrebu elektronskog dokumenta i elektronskog potpisa. Takođe, Odlukama NBS [Nacionalna banka Srbije] omogućeni su video-identifikacija fizičkih lica od strane finansijskih institucija, potpisivanje ugovora putem dvofaktorske autentikacije, kao i instant plaćanja.
Može se zaključiti da su značajniji regulatorni koraci usledili u domenu digitalizacije finansijskih proizvoda i usluga, što predstavlja osnov za dalju digitalizaciju procesa i usluga u privredi i javnoj upravi.
Svakako, postoje mesta za dalja unapređenja, naročito u brzini kreiranja regulatornog okvira i njegove koherentnosti. Finalizacija podzakonskih akata koji preciznije uređuju upotrebu elektronskog potpisa, omogućavanje video-identifikacije i pravnih lica, kao i uspostavljanje sistema digitalnog identiteta građana na nivou države – predstavljaju samo neke od ključnih oblasti za dalje delovanje regulatora.
Iako je dosadašnji razvoj digitalizacije ocenjen kao umeren, sprovođenjem novih zakona Srbija dobija šansu da zauzme vodeće mesto u oblasti digitalizacije među zemljama u okruženju.
Potrebna je veća saradnja države s finansijskim institucijama u razmeni informacija koje bi doprinele efikasnijem procesu kreditiranja građana i privrede
Proširenje servisa i usluga, kao i dostupnih informacija preko eUprave važne su aktivnosti u cilju daljeg unapređenja efikasnosti i smanjenja papirne administracije. Popularizacija servisa, edukacija građana i privrede, kao i širenje svesti o mogućnostima Portala e-Uprave direktno bi uticale na veće poverenje korisnika, masovniju upotrebu i veću efikasnost u radu. Posebno se nameće potreba veće saradnje s finansijskim institucijama u razmeni informacija koje bi doprinele efikasnijem procesu kreditiranja građana i privrede.
Konkretno, podaci o poreskim i komunalnim obavezama klijenata i dalje nisu dostupni servisu Kreditnog biroa, usled čega banke nisu u mogućnosti da precizno procene kreditnu sposobnost. Takođe, uzevši u obzir visoku stopu upotrebe mobilnih uređaja, efikasnijoj upotrebi portala e-Uprava svakako bi doprinela i optimizacija za mobilne telefone i tablete.
Kako se regulativa i dalje ex post prilagođava dinamičnim tehnološkim promenama, u oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja neminovna je saradnja poslovnog sektora i Vlade. Ekspertiza poslovnog sektora u domenu digitalizacije (naročito IT i telekomunikacionih kompanija) ima potencijal da direktno doprinese celokupnosti i optimizaciji elektronskog poslovanja, posebno u domenu horizontalne povezanosti usluga.
Upravo saradnjom Vlade sa privredom može se obezbediti sveobuhvatni regulatorni okvir koji će podržati procese digitalizacije i elektronskog poslovanja u svakom aspektu na način da se izbegne njihova nepotpunost. Jedan od primera je zakonom regulisano kreditiranje građana elektronskim putem, ali ne i pribavljanje sredstava obezbeđenja – menice. Digitalizacija menice nije značajna samo s aspekta bankarskog poslovanja već i za privredu u celini.