Da bi se obezbedila sistematska borba protiv nelegalne trgovine, potrebno je omogućiti potpunu primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru i unaprediti resurse organa nadležnih za kontrolu njegove primene
Siva ekonomija negativno utiče na sve privredne grane kako na kompanije koje se bave proizvodnjom, tako i prometom akcizne ili druge robe. Kompanije koje se na tržištu bore s nelojalnom konkurencijom iz sive zone nisu u mogućnosti da ostvaruju planirane prihode, investiraju u razvoj i zapošljavanje, kao ni da ulažu u dalja istraživanja kako bi izašli u susret potrošačima s novim i kvalitetnijim proizvodima i uslugama. U isto vreme siva ekonomija se negativno odražava na budžet i sprečava državu da ostvari sve svoje socijalne i razvojne planove i potrebe.
Problem sive ekonomije se ne može iskoreniti ad hoc merama i pojedinačnim aktivnostima, već se mora sistemski pristupiti rešavanju ovog problema. Vlada Srbije je 2017. i 2018. godinu zvanično proglasila godinama borbe protiv sive ekonomije i time naglasila prioritetni karakter i značaj ovog problema.
Vidljivi su pozitivni pomaci kroz uglavnom dosledno sprovođenje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i Akcionog plana u prethodne dve godine. Započeta je primena Strategije integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji, Radna grupa Vlade za suzbijanje nedozvoljene trgovine aktivno radi na usvajanju akcionih planova (hodograma) za pojačanu kontrolu trgovine u određenim područjima i za određene proizvode, a započeto je i uspostavlјanje jedinstvenog Kontakt centra za inspekcijski nadzor za građane i privredu.
Ministarstvo finansija formulisalo je mere u oblasti poreske politike akciznih proizvoda, pre svega duvana, nafte i kafe, kroz konsultacije s predstavnicima ovih industrija. To je omogućilo da usvojene mere ne ugroze stabilnost legalnog tržišta, ali i da dovedu do značajnog povećanja poreskih prihoda.
Efikasnije procesuiranje predmeta i primerena kaznena politika prema prekršiocima znatno bi unapredili postojeće napore u borbi protiv sive ekonomije
Ključni problem je i dalje način na koji tužilaštvo i sudovi tretiraju prekršajne i krivične prijave u oblasti nezakonite trgovine, odnosno neefikasno procesuiranje i preterano blaga kaznena politika.
Zakon o inspekcijskom nadzoru nije u punoj primeni jer još uvek nema usklađivanja sektorskih zakona sa krovnim zakonom, iako su predviđeni rokovi odavno probijeni.
Organi nadležni za kontrolu primene zakona ne poseduju potrebne resurse za sistematsku borbu protiv nelegalne trgovine, iako njihov angažman upravo ima za cilj da zaštiti i poveća budžetske prihode.
Neophodno je sveobuhvatno unapređenje sistema inspekcijskog nadzora, i to usklađivanje broja inspektora i sprovođenje stručnog usavršavanja u skladu sa utvrđenim potrebama, implementacija jedinstvenog informacionog sistema u oblasti inspekcijskog nadzora, obezbeđivanje nedostajuće opreme i sredstava za rad inspekcija.
Paralelno, potrebno je podići efikasnost procesuiranja postupaka pred pravosudnim organima, čime se postiže i svrha preventivnog delovanja na ostale učesnike na tržištu.
Možda najbitnije, ali ispostavilo se i najteže do sada, jeste obezbediti koordinisan rad državnih službi (inspekcije, MUP, tužilaštvo, sudstvo…). Kontinuiranom saradnjom sa odgovornom privredom i edukacijom potrošača obezbediće se podizanje svesti o značaju suzbijanja sive ekonomije i ostvariti pozitivan efekat u svim segmentima društva i privrede.