Proslava 200. godišnjice početka borbe za oslobađanje Grčke obeležena je velikom vojnom paradom koju su građani pratili preko televizije. Ulicama praznog grada prodefilovali su kopnene, vazduhoplovne i mornaričke trupe, pripadnici policije, vatrogasne službe, obalske straže i konjička jedinica
„Sloboda ili smrt!“ slogan je pobune protiv osmanske vlasti pod kojom je Grčka bila skoro 400 godina, otkako su Turci Osmanlije napali tadašnji Konstantinopolj. Raštrkani ustanci su 1821. godine prerasli u rat sveobuhvatnih razmera koji je rezultirao uspostavom nezavisne kraljevine Grčke 1832. godine
Dvestota godišnjica od pokretanja grčke borbe za nezavisnost obeležena je u četvrtak 25. marta 2021. Grci slave ovaj datum kao prekretnicu u istoriji moderne grčke države i početak novog doba za Evropu. Za ova dva veka grčka nacija je prešla ogroman put, boreći se za svoje pravo da bude nezavisna. Nikada se nije klonila međunarodne borbe za odbranu slobode i ljudskih vrednosti, uključujući i učešće u oba svetska rata. Grčka je tako postala čvrst stub demokratije i stabilnosti na Balkanu i širem mediteranskom regionu, pouzdani saveznik i posvećeni član Evropske unije tokom poslednjih 40 godina koji aktivno doprinosi promociji njenih osnovnih vrednosti i prioriteta.
Vojna parada na praznim ulicama Atine
Proslava 200. godišnjice početka borbe za oslobađanje od vladavine Osmanlija održana je u Atini. Zbog korone je sve otkazano, osim vojne parade, koje su građani pratili preko televizije. Vojna parada je održana bez naroda, bez dece, bez zastava, bez aplauza i uzdaha oduševljenja. Ulicama praznog grada defilovali su konjička jedinica, kopnene, vazduhoplovne i mornaričke trupe, pripadnici policije, vatrogasne službe i obalske straže. Pored vojnih aviona koji su nadletali Akropolj, tu su bili i pripadnici jedinice Evzones, elitne jedinice u uniformama grčkih vojnika koji su se borili protiv Turaka tokom okupacije Grčke od strane Otomanskog carstva i rata za nezavisnost.
A sve je zamišljano i planirano mnogo drugačije… Sanjalo se o seoskim slavljima, školskim paradama, proslavi sa brojnim gostima iz čitave zemlje i sveta. Sanjalo se o proslavi u znaku ponosa, s puno radosti i optimizma u vezi s budućnošću. Ali, globalna pandemija je sve poremetila.
Britanski princ Čarls nije propustio proslavu
Najpre je odlučeno da se obeležavanje svede samo na vojnu paradu, ali je potom dozvoljeno održavanje nekoliko prikladnih manifestacija, uključujući i predstavu u Agiji Lavri, jednom od najstarijih grčkih manastira.Tamo su glumci odeveni u odeću grčkih revolucionara ponovo izveli polaganje legendarne zakletve „Sloboda ili smrt!“. To je slogan pobune protiv osmanske vlasti pod kojom je Grčka bila skoro 400 godina otkako su Turci Osmanlije napali tadašnji Konstantinopolj, glavni grad Vizantijskog carstva, 1453. godine. Raštrkani ustanci 1821. godine prerasli su u rat sveobuhvatnih razmera koji je, potpomognut intervencijom Britanije, Francuske i Rusije, rezultirao uspostavom nezavisne kraljevine Grčke 1832. godine.
Upravo zbog ove intervencije, Vlada Grčke i premijer Kirijakos Micotakis smatrali su da 25. marta, kao počasne goste, treba da se pozovu državnici Velike Britanije, Francuske i Rusije, tri sile koje su pomogle Helenima na putu ka njihovoj istinskoj slobodi. Ruski predsednik Vladimir Putin i kraljica Elizabeta II su u startu odbacili mogućnost dolaska, dok je Emanuel Makron, predsednik Francuske, prvo potvrdio posetu, a onda je i otkazao, jer je u svojoj zemlji uveo strogi lokdaun. Ali zato su zato paradi, nakon polaganja venaca u grobnici nepoznatog vojnika ispred Parlamenta, prisustvovali prestolonaslednik Velike Britanije princ Čarls i njegova supruga Kamila, vojvotkinja od Kornvola, kiparski predsednik Nikos Anastasiades, ruski premijer Mihail Mišustin i francuska ministarka odbrane Florans Parli.
Mnoge zemlje u čast grčke nezavisnosti svoje najvažnije ili najpopularnije građevine osvetlile bojama grčke zastave
Godišnjica nezavisnosti obeležena širom sveta
Mnoge zemlje su u četvrtak 25. mart, povodom proslave grčke nezavisnosti, svoje najvažnije ili najpopularnije građevine osvetlile bojama grčke zastave. Tako su u plavo belo bilo osvetljeni i Opera u Sidneju, i zgrade parlamenta u Bukureštu i Varšavi, Olimpijski toranj u Minhenu, Rajnski toranj u Diseldorfu i Nijagarini vodopade, dok je Belgija svog Manekena Pisa (Dečaka koji piški) obukla kao grčkog ustanika.
Odustajanje od spektakularne proslave velikog jubileja, u kojem bi učestvovala čitava nacija, građanima je teško palo jer je iza njih jedan težak i mučan period. Grčka je 2018. izašla iz najveće recesije u svojoj istoriji, ostavivši za sobom bolne mere štednje, siromaštvo, nezapamćenu nezaposlenost i odlazak više od pola miliona građana u potragu za poslom i boljim životom u inostranstvu. Tek što je ekonomija počela da se oporavlja, svet je pogodila pandemija koronavirusa, Grčka je ponovo ušla u recesiju, ali je premijer Kiriakosa Mitsotakis odlučan u nameri da se ide hrabro napred.
Još 2019, kada je Vlada formirana, premijer je najavio veliku proslavu godišnjice od pokretanja grčke borbe za nezavisnost, kao znak da se Grčka vraća normalnom životu. Smatrao je da određeni datumi iz istorije simbolički označavaju prekid sa prošlošću, što je posebno važno za mlade ljude.
Sada samo treba poslati koronu u prošlost, kao Osmanlije nekad, i odlučno krenuti napred.