Diplomatski odnosi Republike Srbije i Republike Grčke su uspostavljeni 18. 1. 1879. godine, a prvo poslanstvo Srbije u Grčkoj otvoreno je 1882. godine. Tada počinju novovekovni diplomatski odnosi dveju zemalja, međutim srpski i grčki narod, budući da pripadaju istom kulturnom i civilizacijskom krugu, imaju tradiciju bliskih odnosa koja seže mnogo dalje u prošlost
U moderno vreme odnosi dve zemlje su dobri i sadržajni, uz postojanje konstruktivnog političkog dijaloga. Politički dijalog je intenziviran krajem 2016. realizacijom većeg broja poseta visokih zvaničnika Grčke, do uspostavljanja saradnje na nivou strateškog partnerstva u decembru 2019. godine. Za Srbiju je Grčka značajan međunarodni partner i članica EU sa kojom tradicionalno ima najbliže odnose. Poseban podsticaj daljem razvoju odnosa i saradnje Srbije i Grčke dala je Prva sednica Visokog saveta za saradnju, održana 13. jula 2017. godine u Solunu, kao i zvanična poseta predsednika Grčke Prokopisa Pavlopulosa Beogradu 2. i 3. oktobra 2017. godine.
Druga sednica Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke održana je u Beogradu 21. decembra 2018. godine. Tokom 2019. godine došlo je do podizanja bilateralnih odnosa između Srbije i Grčke na najviši nivo realizacijom zvanične posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića 10. decembra 2019. godine na poziv predsednika Pavlopulosa, kao i održavanjem Trećeg sastanka Visokog saveta za saradnju 11. decembra 2019. godine u Atini, kada je potpisana Zajednička deklaracija o uspostavljanju strateškog partnerstva između Srbije i Grčke. Na ovaj način, Grčka je postala prva zemlja u regionu Jugoistočne Evrope sa kojom Srbija ima potpisan dokument koji predviđa strateško partnerstvo. Ovaj strateški nivo bilateralnih odnosa naša zemlja ima još sa Rusijom, Kinom, Italijom, Francuskom, Azerbejdžanom i Mađarskom.
Zajednička deklaracija predstavlja konkretizaciju namere da se trajno prijateljstvo dva naroda, zasnovano na bliskim istorijskim vezama, te odlični bilateralni odnosi dve države, unaprede do nivoa strateškog partnerstva, pri čemu su jasno definisane oblasti u kojima će saradnja biti unapređena kako bi ciljevi istaknuti u dokumentu bili postignuti.
Dokument detaljno razrađuje oblasti saradnje od interesa, kroz šest poglavlja: a) politička saradnja i saradnja u međunarodnim organizacijama, b) saradnja u oblasti odbrane, bezbednosti i civilne zaštite, v) ekonomska saradnja, g) saradnja u oblasti kulture, obrazovanja, civilnog društva, omladine i sporta, d) naučna i tehnološka saradnja i đ) saradnja u oblasti zaštite životne sredine.
Zajednička deklaracija predstavlja konkretizaciju namere da se trajno prijateljstvo dva naroda, zasnovano na bliskim istorijskim vezama, te odlični bilateralni odnosi dve države, unaprede do nivoa strateškog partnerstva, pri čemu su jasno definisane oblasti u kojima će saradnja biti unapređena kako bi ciljevi istaknuti u dokumentu bili postignuti
Usvajanje obimne i sadržajne Zajedničke deklaracije doprinelo je, uprkos otežanim okolnostima nakon izbijanja pandemije virusa korona još intenzivnijoj saradnji dve države u praktično svim oblastima od uzajamnog interesa, ne samo u kvantitativnom, već i kvalitativnom smislu. Bilo je planirano da se dinamika sastanaka, nakon zastoja izazvanog pandemijom, ponovo intenzivira održavanjem Četvrtog sastanak Visokog saveta za saradnju 28. januara 2022. godine u Beogradu, ali je sastanak koji je bio u potpunosti pripremljen uz osam bilateralnih sporazuma spremnih za potpisivanje morao biti odložen zbog vremenske nepogode u Grčkoj. Izuzetan obostrani interes za održavanje političkog dijalog na najvišem nivou potvrđen je posetom grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Beogradu 16. februara 2022. U susretu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem naglašen je izuzetno visok nivo bilateralnih odnosa zasnovanih na zajedničkoj istoriji, kulturi, veri i evropskoj budućnosti, i najavljeno intenziviranje saradnje u oblastima turizma, trgovine, infrastrukture, saobraćaja i energetike. Odlični bilateralni odnosi kao i spremnost za njihovo dalje intenziviranje potvrđeni su i tokom posete ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića Atini 2. novembra 2021. godine, u susretima sa predsednicom Grčke Katerinom Sakaleropulu i ministrom inostranih poslova Nikosom Dendijasom. Očekujemo i posetu predsednice Grčke Beogradu početkom marta 2022, na poziv predsednika Aleksandra Vučića.
Za Srbiju je veoma važno što Grčka kao jedna je od pet država EU, odnosno četiri članice NATO, koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, ostaje principijelno na toj poziciji. Grčka istovremeno podržava dijalog Beograda i Prištine i napore specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka i želi normalizaciju odnosa i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma u interesu obe strane.
Srbija i Grčka se osim daljeg unapređenja bilateralnih odnosa zalažu i za stabilnost i napredak celog regiona Balkana, što se realizuje i kroz trilateralni forum saradnje sa Republikom Kipar. Prvi trilateralni sastanak ministara spoljnih poslova Srbije, Grčke i Kipra je održan 5. aprila 2021. u Beogradu, a naredni susret bi trebalo da se održi u Solunu. Trilateralni format ima za cilj doprinos stabilnom i prosperitetnom regionu, putem političke, ekonomske, infrastrukturne i energetske saradnje, kao i uzajamnu podršku u pitanjima od vitalnog nacionalnog i državnog interesa. Očekuje se i održavanje trilateralnog sastanka Grčke, Srbije i Severne Makedonije na Krfu.
Grčka u kontinuitetu podržava evropske integracije Srbije, sagledavajući taj proces istovremeno i kao svoj interes. Među onim je članicama EU koje su bezrezervno podržale otpočinjanje pristupnih pregovora, a angažovala se, zajedno sa ostalim prijateljima Srbije u EU, i na formulisanju što povoljnijeg teksta Pregovaračkog okvira za Srbiju.
Izuzetan obostrani interes za održavanje političkog dijalog na najvišem nivou potvrđen je posetom grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Beogradu 16. februara 2022
Izuzetno dobri politički odnosi, geografska blizina, činjenica da je Grčka članica EU sa kojom Republika Srbija realizuje 2/3 trgovinske razmene, bescarinski trgovinski režim (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) predstavljaju odličnu osnovu za ekonomsku saradnju, koja, iako dobra, još uvek nije srazmerna potencijalima. Ukupne grčke investicije u Srbiji procenjuju se na oko 2,2 milijarde evra. U periodu od 2000. do 2010. Grčka je sa uloženih 1,4 milijarde evra bila drugi po veličini strani investitor u Srbiji, da bi, zbog ekonomske krize u 2011. pala na 22. mesto. Najveći broj investicija u periodu do 2008. ostvaren je kroz grinfild investicije i u bankarski sektor, ali su grčke banke zbog paketa finansijske pomoći u cilju finansijske konsolidacije prodale poslovnice svojih banaka na Balkanu.
Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji posluje 347aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici fizička ili pravna lica iz Grčke (najviše u trgovini na veliko i malo, naučnoj, inovacionoj i komunikacionoj delatnosti, prerađivačkom sektoru, građevinarstvu, hotelijerstvu, poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, konsultantskim i advokatskim uslugama). Prema podacima Helenskog privrednog udruženja Srbije na srpskom tržištu posluje oko 150 većih privrednih subjekata koji zapošljavaju blizu 10.000 radnika. I pored trenda smanjenja priliva grčkih investicija usled dugogodišnje krize, interes za ulaganje u Srbiju i dalje je prisutan, a struktura investitora se menja u korist malih i srednjih preduzeća.
Trgovinska razmena u 2021. godine iznosila je 636 miliona evra što predstavlja rast od 13,3% u odnosu na 2020, od čega je naš izvoz iznosio 234 miliona evra (rast od 29,8% u odnosu na prethodnu godinu), a uvoz 402 miliona evra (rast od 34,2% u odnosu na 2020). Nadamo se da će, po normalizaciji prilika usled pandemije, obim razmene biti vraćen na raniji nivo, a zatim i rasti u budućnosti, kako bi ubrzo dostigao milijardu evra.
Struktura uvoza i izvoza je veoma raznovrsna. Kao i u slučaju drugih velikih investitora trgovina je čvrsto povezana sa investicijama i samim tim je osetljiva i na promene u statusu investicija, odnosno odlazak ili dolazak pojedinih investitora na naše tržište.
Za Srbiju je veoma važna i oblast turizma jer više od 50% turista iz Srbije svoj letnji odmor provodi u Grčkoj, što je u godinama pre pandemije iznosilo oko milion turista godišnje. Sa svoje strane, Srbija je zainteresovana za povećanje broj grčkih turista, jer je period pandemije Kovida–19 posebno negativno uticao na broj grčkih turista u Srbiji. Grčka se 2019. godine sa 74.794 posetioca nalazila na 10. mestu po broju turista koji su posetili Srbiju. Tokom 2020. Srbiju je posetilo 13.395 grčkih turista, što je za 82,1% manje nego u 2019. U 2021. Srbiju je posetilo 15.131 grčkih turista što predstavlja rast od 13% u odnosu na 2020, koji su ostvarili 30.916 noćenja.
Ukupne grčke investicije u Srbiji procenjuju se na oko 2,2 milijarde evra. U periodu od 2000. do 2010. Grčka je sa uloženih 1,4 milijarde evra bila drugi po veličini strani investitor u Srbiji, da bi, zbog ekonomske krize u 2011. pala na 22. mesto
Memorandum o razumevanju na razvoju železničke infrastrukture od zajedničkog interesa, potpisan od strane dva resorna ministarstva na prvom sastanku Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke, omogućava značajno unapređenje saradnje u ovom vidu saobraćaja. U toku je proces modernizacije železničkih veza između dve zemlje. Posebno značajan potencijal dve strane vide u mogućem prerastanju projekta brze pruge Beograd-Budimpešta u projekat modernizovane pruge Budimpešta-Beograd-Solun-Atina, sa smanjenjem ukupnog vremena trajanja prevoza od Centralne Evrope do luke Pirej sa 96 na 72 sata.
Deklaracija o strateškom partnerstvu predviđa i jačanje i uspostavljanje saradnje u delatnostima iz energetskog i rudarskog sektora kao što su diversifikacija pravaca snabdevanja prirodnim gasom i povezivanje gasovodnih sistema u Jugoistočnoj Evropi, korišćenje obnovljivih izvora energije, povezivanje sistema za prenos električne energije.
Obe države posvećene su i saradnji u oblasti kulture. Predstoji potpisivanje Memoranduma o saradnji u oblasti kulture, Memoranduma o razumevanju između Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Ministarstva kulture i sporta Grčke o saradnji u oblasti filma i Memoranduma o borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima.