Ovaj kratak pregled francuskog ordenja govori kako o vrlinama koje su dostojne nagrade tako i o istorijskim okolnostima pod kojima su ova odličja ustanovljena i vrednostima koje francuska država promoviše. Pored istaknutih pojedinaca, izuzetno, ova odličja mogu poneti i gradovi.
Faleristika je pomoćna istorijska nauka koja proučava odlikovanja, njihov nastanak, razvoj, organizacione i pravne karakteristike, estetiku, umetnički izraz, i društvene okolnosti u kojima su ovakva odlikovanja uvedena. Ovo je kratak pregled francuskih ordena, momenata u istoriji kada su uvođeni i idejama koje su pokretale njihovo uvođenje.
Nacionalni red Legije časti (Ordre National de la Légion d’honneur) je najviše francusko odlikovanje koje je ustanovio Napoleon Bonaparta – 19. maja 1802, tada Prvi konzul Prve republike, kao priznanje za vojne ili civilne zasluge bez obzira na poreklo, versku pripadnost ili mesto rođenja (domovinu) primaoca (u to vreme to je bila revolucionarna zamisao, potpuno u skladu s idejama Francuske revolucije) pod uslovom da je kandidat za odlikovanje privržen temeljnim idejama Francuske revolucije a to su sloboda, jednakost i bratsvo.
U skladu sa napoleonskim idejama i idealima, članstvo u Nacionalnom redu Legije časti je izuzetno egalitarno: nosioci mogu biti i žene i muškarci, civili i vojno osoblje, bez obzira na njihov rang, čin, rođenje ili veroispovest, pa tako načelno mogu biti dobitnici bilo kojeg ranga ordena Legije časti. Orden Legije časti dodeljuje se u rangu viteza, oficira, komandora, velikog oficira i velikog krsta.
Kako bi bila nominovana za dodelu ordena Reda Legije časti (po pravilu, osoba ne može samu sebe da kandiduje, a u red se može ući i posthumno, to je uvedeno nakon Prvog svetskog rata), osoba treba da ima 20 godina izuzetnih zasluga u mirnodopsko vreme (ovo vredi za civile) ili da pokaže izuzetnu hrabrost u vreme rata (ovo se odnosi na vojnike). Orden Legije časti za ratne zasluge automatski povlači za sobom dodelu Ratnog krsta (Croix de Guerre), najvišeg vojnog odlikovanja Francuske. Red Legije časti broji 92 000 članova. Svake godine može biti odlikovano ukupno 2 800 osoba, što za vojne što za civilne zasluge, od toga maksimum 320 stranaca koji, nasuprot Francuzima, ne mogu da budu članovi Reda.
Moto ordena je Čast i domovina (Honneur et Patrie), a sedište Reda Legije časti je u Palata Legije časti (Palais de la Légion d’Honneur) na levoj obali Sene u Parizu.
U izuzetnim slučajevima, ovaj orden se može dodeliti i gradu, pa je tako francuski maršal i počasni vojvoda Srpske vojske Franše D’Epere uručio Beogradu ovo priznanje 21.12.1920. Osim Beograda, samo još nekoliko gradova izvan Francuske dobili su ovo odlikovanje: Lijež (Belgija), Luksemburg (Luksemburg), Volgograd (Rusija), Alžir (Alžir), Brazavil (Kongo) i poslednji u nizu, London (Ujedinjeno Kraljevstvo), i to od 18. juna ove godine.
Nacionalni orden za zasluge (Ordre National du Mérite)
Orden nacionalnog reda za zasluge je veoma značajno i prestižno francusko odlikovanje ustanovljeno 1963. Njime je francuski predsednik Šarl de Gol zamenio čitav niz drugih odlikovanja koja su do tada postojala. Dodeljuje se, u ime predsednika Republike Francuske, za posebne zasluge stranim i francuskim državljanima, i to u rangu viteza, oficira, komandora, velikog oficira i velikog krsta.
Orden umetnosti i književnosti (Ordre des Arts et des Lettres)
Odlikovanjima se uglavnom kruniše ostvarenje nečije karijere na polju umetnosti i književnosti koja je već ostvarila svoj puni zamah i postigla svoje najveće rezultate. Međutim, nekada se odlikovanja dodeljuju kao podsticaj mladosti, kako bi se podstakao njen elan, odvažnost i inovativni duh koji su neophodni podstrekači promena našeg pogleda na svet.
Orden dodeljuje francusko Ministarstvo kulture “osobama koje su se istakle stvaralaštvom na polju umetnosti ili književnosti i time doprineli francuskoj i svetskoj umetničkoj i kulturnoj baštini”.
Ustanovljen je 1957. i “izaziva poštovanje i zavist među umetnicima, piscima, stvaraocima” kako se izrazio Andre Malro. Ima tri ranga, viteza, oficira i komandora. Godišnje ovo odlikovanje ponese 450 novih vitezova, 140 novih oficira i 50ak komandora u celom svetu, što je relativno mali broj u odnosu na mnoga druga odličja i što ga čini još prestižnijim
Orden Akademske Palme (Ordre des Palmes académiques)
Orden Akademske palme se u ime Francuskog ministarstva za obrazovanje uručuje istaknutim ličnostima koje su doprinele i nastavljaju da doprinose širenju znanja i obrazovanju, a u inostranstvu, posebno jačanju veza koje ujedinjuju dve zemlje. Ovo odlikovanje, ustanovljeno pre više od 200 godina, dodeljuje se Francuzima i strancima za njihovo naučno i profesionalno zalaganje i za njihov doprinos jačanju ugleda Francuske u svetu. Odlikovanje je ustanovio Napoleon Bonaparta kao priznanje eminentnim članovima Pariskog univerziteta. Od 1866. godine, priznanje mogu da dobiju i strani državljani. Od 1955. godine, orden Akademske palme ima tri ranga: viteza, oficira i komandora.
Orden časti francuske Nacionalne policije (Médaille d’honneur de la Police nationale)
Ovo odlikovanje, ustanovljeno 1903. na zahtev Emila Komba, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, namenjeno je prvenstveno francuskim državnim službenicima koji su postigli izuzetne rezultate u obavljanju svojih dužnosti ili onima koji imaju 20 godina besprekorne državne službe u unutrašnjim poslovima.
Izuzetno, može biti dodeljeno i strancima koji su svojim radom veoma doprineli radu francuske nacionalne policije. Od 2013, ima dva stepena, zlatni i srebrni orden.