Sitemap

Kako će novonastale okolnosti uticati na ishod parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji?

Pobednik je izvestan, posledice nisu

Iako je i pre izbijanja pandemije i uvođenja vanrednog stanja izgledalo izvesno da će vladajuća partija na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima obezbediti ubedljivu pobedu, sada su razlozi za to drugačiji jer su se pojavile nove političke teme – zdravstvena bezbednost i ukidanje pojedinih političkih sloboda, na koje opozicija (još) nema spreman odgovor

Kako će novonastale okolnosti (covid-19) uticati na ishod parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji?

Ako se dogodi da građani Srbije gotovo odmah posle ukidanja vanrednog stanja budu pozvani da se izjasne na parlamentarnim i lokalnim izborima, to u svetskim razmerama neće biti novost jer se u mnogim zemljama predizborne kampanje pa i samo glasanje odigravaju tokom pandemije ili na njenom (trenutnom) kraju.

Među ekspertima koje je CORD intervjuisao postoji konsenzus da će vladajuća partija izaći iz vanrednog stanja još jača nego što je to bila. Međutim, ne postoji slaganje oko toga da li će (očekivana) ubedljiva premoć u parlamentu značiti još veće sužavanje prostora za demokratsko delovanje, ili će prouzrokovati (politički nedovoljno artikulisane) proteste.


Bojan Klačar, CESID

Bojan Klačar,
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID)

Druga agenda, očekivani ishod

Čitav politički kapital vladajuće stranke biće ocenjivan kroz uspešnost borbe protiv Covid-19. Ako ne bude krupnih propusta, dobar izborni rezultat za SNS je očekivan. Tim pre jer ovakve krize bitno sužavaju manevarski prostor za delovanje opozicije

Hroničari su izračunali da je najmanje 47 država, od početka marta, odlučilo da odloži izbore. Među njima je i Srbija koja je prekinula izborni proces sa rešenjem da se izbori nastave odmah posle vanrednog stanja. To znači (ukoliko ne bude promena) da će izbori biti 41. dana od odluke o prestanku vanrednog stanja.
Kako će onda novonastale okolnosti da utiču na izborni proces?
Prve promene videćemo još u kampanji: bićemo svedoci potpuno drugačije političke agende u odnosu na početak godine. Sve teme koje su bile na stolu početkom marta, „sklonila je“ epidemija i taj sto je opet prazan. Prioriteti građana će biti drugačiji, zanimaće ih druge teme, imaće drugačije strepnje, očekivanja i strahove. I tražiće drugačije odgovore.

Izborni ishod će zavisiti od dve stvari. Prva je (ne)uspeh u upravljanju krizom jer će čitav politički kapital vladajuće stranke biće ocenjivan kroz uspešnost borbe protiv Covid-19. Ukoliko država bude uspešna ili, bar, ne bude krupnih propusta, teško je očekivati promenu trendova koji su garantovali dobar izborni rezultat za SNS i dominantnu ulogu u političkom životu. Njima na ruku ide i činjenica da su tokom krize građani solidarniji i spremniji da se okupe „ispod državnih interesa“, kao i mali razmak između završetka vanrednog stanja i izbora. I van Srbije, „rejtinzi odobravanja“ (approval ratings) evropskih lidera (Kurc, Merkel, Rute, Makron), pokazuju da ih kriza nije oslabila već ojačala i to čak i one koji su na čelu država koje su evidentno najviše pogođene Covid-19 (tako premijer Đ. Konte u Italiji ima rejting od 71%).

Druga stvar od koje zavisi izborni ishod jeste reakcija opozicije posle vanrednog stanja odnosno sposobnost opozicije da prepozna očekivanja građana, da spram njih napravi agendu i pronađe teme i meru u kritici vladajuće stranke. To neće biti lako jer ovakve krize bitno sužavaju manevarski prostor za delovanje opozicije. Ujedno, niska motivisanost opozicionih birača može da bude izazov i za čitav izborni ishod jer može da umanji političku kompeticiju i izlaznost, ali i da dovede do nereprezentativnog parlamenta. Na izborni ishod utiče i moguća promena odluke o bojkotu jer u ovakvim okolnostima je pitanje koliko bojkot može da dovede u pitanje legitimitet buduće vlasti.
Na kraju, ovakva kriza je dobra prilika i da se srpsko društvo preispita, da pokuša da pronađe i napravi „novi društveni ugovor“: da se obnovi poverenje, da se prepozna značaj godinama devalviranih profesija i da se podstakne dijalog između političkih aktera.

Ovo je vest koju građani čekaju.


Dragomir Anđelković, CRMS Dragomir Anđelković,
politički analitičar, izvršni direktor CRMS

Pobeda SNS izvesna, legitimitet (moguće) upitan

Sa pandemijom, prostor za izborno profitabilno delovanje vladajućih struktura postao je još veći nego što je bio. Najgore što može da im se desi je da ubedljivo pobede u uslovima relativno male izlaznosti

Ishod izbora biće formalno isti kao da nije bilo vanrednog stanja. Na njima će pobediti Vučić sa svojim blokom. Međutim, postizborni procesi od kojih zavisi da li će vladajuća garnitura uspeti da pokupi izborne plodove, nije isključeno da će biti bitno drugačiji nego da nije bilo COVID 19.

Vanredno stanje drastično pogoduje vladajućim strukturama. Njihov prostor za izborno profitabilno delovanje još je veći nego što je bio, dok su ruke opozicije, pogotovo onog dela koja se odlučio za bojkot, gotovo vezane, iako je i tu jaka želja da se politički instrumentalizuju okolnosti. Polazeći i od po sebe pozitivnih rezultata a nastojeći da izbegne nadolazeći talas ekonomskih i drugih negativnih posledica, vlast će doneti odluku o datumu ukidanja vanrednog stanja i održavanja izbora. Najgore što na njima može da joj se desi je da ubedljivo pobedi u uslovima relativno male izlaznosti.

Iako su tokom pandemije ruke opozicije bile gotovo vezane, od toga da li će prepoznati momenat u kojem je realno da deo građana iz pasivnog stanja pređe u aktivne proteste.

U „doba korone“ došlo je do izvesnih promena u konfiguraciji izbornog tela. Među mnogim simpatizerima vlasti primetno je još veće oduševljenje Vučićem. Međutim, ti ljudi su i tako uz njega. Nesumnjivo je i da deo aktivno opoziciono nastrojenih birača (oni koji po pravilu izlaze na izbore da bi glasali protiv vlasti, čak i ako su se sada odlučili za bojkot) i onih pasivno orijentisanih (u principu su protiv vlasti ali ih ne zadovoljava opoziciona ponuda pa često ne idu na izbore) – načelno podržava tzv. antiepidemijski kurs koji je odredio establišment. No, malo je verovatno da će zbog toga promeniti stav njemu u prilog.
Od modela komuniciranja državnog vrha sa javnošću, do ocena pojedinih mera (retko koga bar nešto tu ne revoltira), mnogo toga generiše i nezadovoljstvo kod navedene kategorije birača. Tim pre ono je postalo dodatni opozicioni pokretač kod onih koji nisu bili uz vlast a sada nisu u prevelikom strahu od korone. Realno je očekivati prelazak iz pasivnog u aktivno opoziciono stanje ne tako malog dela građana iz te kategorije, te radikalizaciju onih koji su to već bili.

Rečeno, s obzirom na već postojeći raspored figura i tajming, neće se bitno projektovati na ishod predstojećih izbora, ali je realno da bude dodatno barutno punjenje za proteste i druge vidove opozicionog delovanja koji će posle njih verovatno uslediti. Ako mnogi još ne vide za koga su, postaje im jasnija koga doživljavaju kao problem. Od (ne)sposobnosti postojeće opozicije da to iskoristi i (ne)spremnosti novih faktora da zaplove opozicionim vodama zavisi da li će predstojeća pobeda vlasti ispasti Pirova!


Duško RadosavljevićDuško Radosavljević Ph.d.

Novi, još gori politički primitivizam

Duboko smo ubeđeni da će se mnogobrojni oblici ponašanja i restrikcija, iz takozvanog „vanrednog stanja”, zakonomerno preliti i u stanje normalnosti, u kojem će ponovo doći do eskalacije političkog i svakog drugog primitivizma

Takozvano „vanredno stanje” koje, u trenutku pisanja ovoga teksta, još traje u Srbiji, svesno je umrtvilo mnoge političke aktivnosti, posebno opozicionih partija, civilnog društva i nezavisnih intelektualaca i eksperata. Neko bi rekao da se sada ne vidi ni vladajuća koalicija, ali to je samo privid. Jer, najaktivniji politički faktor vlasti, i neupitni politički autoritet iste, predsednik SNS, Aleksandar Vučić, prisutniji je u medijima i na javnoj sceni, čak i više nego u vreme „normalnosti”. To je toliko očigledno, da se postavlja pitanje, koja grana vlasti u Srbiji, osim predsednika još funkcioniše?

Pravdati to činjenicom (evidentne) zaraze i brigom za ljude izgleda na prvi pogled razumno, opravdano i humano, dok ne sagledamo situaciju u regionu, pa vidimo da tamo politički život, ako baš ne cveta, ono ureduje na dosta solidnom nivou. Dakle, zaraza je činjenica, ali je činjenica da postoji, i da mora postojati, i javni i politički život, sa naznakama vraćanja normalnosti i u druge segmente života.

Očekuje nas dodatni pritisak na opozicioni način razmišljanja (partije, civilno društvo, struka), kao i sužavanje mogućnosti za artikulisanje alternativa ovako utemeljenoj politici režima.

Ovo smo napomenuli jer smo duboko ubeđeni da će se mnogobrojni oblici ponašanja i restrikcija, iz takozvanog „vanrednog stanja”, zakonomerno preliti i u stanje normalnosti, koje će, konsekventno sadašnjem stanju, takođe biti takozvano „normalno stanje”. U njemu će ponovo doći do eskalacije političkog i svakog drugog primitivizma, korišćenja materijalnih i drugih resursa vlasti, na svim nivoima političkog organizovanja, u cilju zadobijanja što većeg broja mandata u skupštinama političkih zajednica. Isti će biti korišćeni za sprovođenje dosadašnje ili veoma slične politike, koja je tu u kontinuitetu proteklih osam godina, sa svim osobinama neoliberalizma, prošaranih našim specifičnostima, prvenstveno burazerskog, partijskog i „idi-mi-dođi” interesnog tipa. To znači svakovrsnu eliminaciju opozicionih načina razmišljanja (partije, civilno društvo, struka), kao i svaku alternativu ovako utemeljenoj politici režima.

Zaključujemo, sve okolnosti u kojima se snižava nivo ljudskih i građanskih prava u Srbiji, ne samo sada, uvek će odgovarati opcijama i režimima koji nemaju poverenja u građane, jer takvi režimi, samo u uskraćivanju istih vide svoj načina bivstvovanja i vladanja.


Jelica MinićJelica Minić
Sa pandemijom je stradala i demokratija

Sa pandemijom je stradala i demokratija

Vanredno stanje iskorišćeno je za predizbornu kampanju najveće vladajuće partije u Srbiji, što je trend koji se može pratiti i u mnogim zemljama gde u doglednom periodu predstoje izbori

Vanredno stanje iskorišćeno je za predizbornu kampanju najveće vladajuće partije u Srbiji, što je trend koji se može pratiti i u mnogim zemljama gde u doglednom periodu predstoje izbori

Pandemija COVID 19 nije imala podsticajno delovanje na demokratske procese u svetu. Naprotiv. U većini zemalja vlasti su donele odluku da se ograniče brojne slobode građana, kako bi se spasli mnogi životi, kao i zdravstveni sistemi koji ne bi mogli podneti udar neometanog širenja zaraze. I upravo tu nastaju razlike.

Tamo gde su institucije bile dovoljno jake, a vladavina prava duboko utemeljena, vlast je morala da uspostavi odnos poverenja sa građanima i da na tome ostvari neophodnu (samo)discipline koju je uvođenje karantina zahtevalo. Građani su ubeđivani, zamoljeni, opsežno izveštavani, nediskriminisani, široko medijski informisani. Čak ni američki predsednik nije uspeo da nametne američkim državama centralizovano i uniformno upravljanje krizom. To nije bio slučaj sa (efikasnim) kineskim modelom borbe protiv zaraze koji je Srbija usvojila, a koji u velikoj meri odražava karakteristike društava u kojima je primenjen.

U vreme borbe sa pandemijom, nema mnogo prostora za debatu. Može se dogoditi da se da takve nedemokratske prakse jačaju sve dok virus preti.

U vremenima velikih kriza od države se očekuje da zaštiti svoje stanovništvo i mere moraju biti u srazmeri sa problemima koji se moraju rešavati. Tada obično nema ni prostora ni vremena za velike debate. Međutim, u svetu, a posebno u Evropi, se sve više javlja strahovanje da bi matrica društvenog života koju je nametnula pandemija mogla da se u nekim zemljama u praksi produži na modifikovan način kroz nedemokratsku praksu. Zbog autoritarnog modela vladanja na udaru kritika je posebno mađarski premijer Orban, čiju je vladu parlament ovlastio da upravlja dekretima, suspenduje neke zakone i ograničava pravo na slobodno informisanje. Iz istih razloga kritike evropskih zvaničnika i parlamentaraca stižu i na račun vodećih ličnosti Srbije, pri čemu srpski parlament čak nije ni konsultovan prilikom uvođenja vanrednog stanja i daljeg ograničavanja medijskih sloboda.

Stručnjaci smatraju da će pretnja COVID 19 potrajati, uz fleksibilnije mere suzbijanja i uz očekivanja da će se epidemija ponavljati. U tim uslovima, pri režimu totalne kontrole građana koji će biti možda tek ublažen, ne može se ništa dobro očekivati od predstojećih izbora u Srbiji ukoliko ne budu odloženi za više meseci. Vanredno stanje je pritom korišćeno sve vreme za predizbornu kampanju najveće vladajuće partije – Srpske napredne stranke i njenog predsednika. Ta politička instrumentalizacija epidemije se, doduše, mogla pratiti i u SAD i u Francuskoj i manje više svuda gde u doglednom periodu predstoje izbori. Ali tamo gde su izborni uslovi nesporni, građani će imati prostora da ipak slobodno biraju između više slobode i demokratije ili populističke i autoritarne vlasti. Tamo gde oko izbornih uslova ne postoji društveni dogovor, kao u Srbiji, mogu se samo očekivati još dublje i nepomirljivije podele u društvu.

Više..

Kako će sukob u Ukrajini oblikovati političku scenu u Srbiji

Jalovi izbori 

Insistiranje međunarodne zajednice da Srbija jasno zauzme poziciju u vezi sa sukobom u Ukrajini moglo bi imati dalekosežne posledice po oblikovanje unutrašnje političke scene,...

Hoće li Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana imati koristi od globalnih trendova u niršoringu?

 Rizici i mogućnosti

Mnoge zemlje su prepoznale povoljan momenat da privuku više SDI kako rat u Ukrajini i sankcije uvedenih protiv Rusije dodatno jačaju trend ekonomske deglobalizacije....

Kako će ukrajinski sukob uticat na mesto Srbije u međunarodnom okruženju?

Oluja u dvorištu

Kadagod i kakogod da se završi sukob u Ukrajini, nesumnjivo je da će Zapadni Balkan i Srbija biti snažno pogođeni ovim ishodom. Prethodni izbori,...

Ko zaista donosi odluke u Srbiji?

Uvek “ja”, nikad “mi”

U trenutku kada se zahuktala debata o tome može li opozicija naterati aktuelnog predsednika države u drugi krug, istraživanja pokazuju a bi građani želeli...

Vesti

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, ...

GREKO objavio nove preporuke državnim vlastima u Srbiji

GREKO, telo Saveta Evrope, Grupa država za borbu protiv korupcije, je pripremio 24 nove preporuke državnim vlastima u Srbiji...

Kina spremna da promoviše snažniji i zeleniji globalni razvoj

U Pekingu je održan Forum o globalnom razvoju i tim povodom je predsednik Narodne Republike Kine Si Điping uputio...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli da razvijemo razumevanje da sredstva koja se troše u nauku, istraživanje i...

Potpisan sporazum o graničnoj kontroli između Srbije i Mađarske

Ministri spoljnih poslova Srbije i Mađarske Nikola Selaković i Peter Sijarto potpisali su danas u Subotici Sporazum ...

35 godina postojanja Erazmus+ programa i dvadeset godina Tempus fondacije

Erazmus+ je najveći program Evropske unije koji finansira projekte u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Tempus fondacija, ...

GREKO objavio nove preporuke državnim vlastima u Srbiji

GREKO, telo Saveta Evrope, Grupa država za borbu protiv korupcije, je pripremio 24 nove preporuke državnim vlastima u Srbiji...

Kina spremna da promoviše snažniji i zeleniji globalni razvoj

U Pekingu je održan Forum o globalnom razvoju i tim povodom je predsednik Narodne Republike Kine Si Điping uputio...

Otvorena dva nova programa Fonda za nauku

“Ponosni smo što smo u Srbiji uspeli da razvijemo razumevanje da sredstva koja se troše u nauku, istraživanje i...

Potpisan sporazum o graničnoj kontroli između Srbije i Mađarske

Ministri spoljnih poslova Srbije i Mađarske Nikola Selaković i Peter Sijarto potpisali su danas u Subotici Sporazum ...