Sitemap

Fokus

Za tango je potrebno četvoro

Nakon što je dugo bio u zastoju, dijalog između Beograda i Prištine iznenada je pokrenut 2020. imenovanjem izaslanika SAD Ričarda Grenela koji je bio hvaljen za postizanje potpisivanja srpskih i kosovskih lidera sporazuma o ponovnom uspostavljanju vazdušnog i železničkog saobraćaja. Ipak, u atmosferi neispunjenih obaveza, nerealnih planova, izgubljenih godina, iscrpljene energije i izgubljenih generacija još je mnogo potrebno da se obnovi nada i donesu rezultati

U kom pravcu bi trebalo da se odvijaju najavljeni pregovori između Beograda i Prištine?

Posle izbora u Srbiji, Beograd i Priština trebalo bi da dobiju lidere sa legitimitetom da okončaju ćorsokak u kojem se našao dijalog. Tako bar smatraju neki od sagovornika koje je CORD anketirao. To je međutim tek deo buduće slagalice u kojoj je nejasno da li će SAD I Evropa imati slične ili različite pristupe u trenutku kada su se brojna stara I nova pitanja nagomilala na pregovaračkom stolu.


 

Aleksandar PopovAleksandar Popov,
direktor Centra za regionalizam

Sinhronizacija Amerike i EU ključna za pravac i krajnji rezultat

Ako ne bude sinhronizacije između Evrope i Amerike kao dva ključna spoljna faktora, pravac pregovora između Beograda i Prištine i njegov krajnji poželjni rezultat mogu biti potpuno nepodudarni. To bi ugrozilo i sam pregovarački proces i njegov uspešan završetak.

Amerika ili Evropa. Ili i Amerika i Evropa. Ovo su ključna pitanja kada je reč o tome u kome pravcu će se odvijati najavljeni pregovori između Beograda i Prištine. Naime, posle očiglednog dosadašnjeg neuspeha u vođenju ovog procesa od strane EU, na sceni se pojavio novi igrač u liku Amerike. Sada, kada se najavljuje nastavak pregovora, niko do sada nije dao suvisao odgovor na pitanje kako će se odvijati sinhronizacija između ova dve ključna međunarodna faktora i da li će je uopšte biti. Ovde već u startu imamo dvostruku asinhronost. Kada je reč o Americi, imamo dva zvanična izaslanika za pregovore – Metju Palmera i Ričarda Grenela. Kada je reč o Evropskoj Uniji stvar je još komplikovanija. Zvanično, u ime Evropske Unije pregovore će voditi Žozep Borel, odnosno njegov specijalni izaslanik. Ali i do sada je iza zvaničnog predstavnika EU stajala jedna od ključnih članica Evropske Unije, odnosno Nemačka, a sada kada je Angela Merkel na odlasku tu ulogu želi da preuzme Francuska, odnosno Emanuel Makron direktno. I konačno, postoji mogunost asinhronog delovanja EU i Amerike.

Ako je definitivno propala varijanta razgraničenja, što bi bila dobra vest, pregovori bi trebali ići u drugom pravcu sa najmanjim zajedničkim imeniteljem za obe strane.

Prilikom nedavne posete Beogradu i Prištini Borel je izjavio da se ne nadmeće sa Amerikancima i da će raditi zajedno. Ali nije objasnio kako.

To je tim pre upitno ako od početka Trampovog mandata Amerika doživljava EU kao konkuretntsku silu.
Ako je definitivno propala varijanta razgraničenja (što bi bila dobra vest), pregovori bi trebali ići u drugom pravcu sa najmanjim zajedničkim imeniteljem za obe strane. To bi bila Briselskim sporazumom već predviđena Zajednica srpskih opština, ali ne kao nevladina organizacija, nego funkcionalni organ sa izvršnim ovlašćenjima, koja bi imala vezu i sa Prištinom i Beogradom i eksteritorijalnost srpskih verskih objekata na Kosovu. Uz pritisak sa strane to bi moglo na kraju biti i najmanje bolno rešenje za Prištinu, a za Beograd alibi da je ostvario neku vrstu autonomnosti za sever Kosova i ujedno sačuvao srpske svetinje. Uz veći pritisak od strane Amerike koja ima presudan uticaj na Prištinu, ali i na Beograd, i EU koja uslovljava put Srbije ka EU rešenjem problema Kosova, ovo rešenje bi mogao biti kraj dugog pregovaračkog puta. Ali ostaje ključno pitanje sa početka teksta. Naime, ako ne bude sinhronizacije dva navedena ključna spoljna faktora, pravac pregovora i njegov krajnji poželjni rezultat mogu biti potpuno nepodudarni, što bi ugrozilo i sam pregovarački proces i njegov uspešan završetak.


 

Dušan JanjićDr Dušan Janjić
President of the Forum for Ethnic Relation’s Board

Za nastavak dijaloga potrebno je mnogo više kreativnosti

U nastavku dijalog potrebna je veća kreativnost od one koja je do sada ispoljavana jer će se na stolu naći brojna pitanja koja, do sada, nisu raspravljanja, poput izmirivanja međusobnih potraživanja, i uspostavljanje dogovorene Zajednice srpskih opština. Neće moći da se izbegnu pitanja priznanja i demarkacije.

Briselski dijalog je, u poslednje tri godine, poput umirućeg pacijenta okruženog brojnim doktorima (političarima, birokratama, diplomata i eksperata) koji, umesto odlučne terapije, poveremeno održavaju konsultacije (najčešće uu večeru), da li bi pacijenta terbalo lečiti. Njihove razmene mišljenja i čestih političko – propagandnih udaraca, pozivaju sledbenike na mobilazaciju. Ova mobiliaziacija je više usmerena ka sukobljavanju nego ka stvarnju podrške za dijalog i dogovore. Cilj je nametanje jednostranog rešenja ali se u stvarnosti održava status quo. Pri tome se širi odbijanje bilo koje promene. Na kraći rok, to neprihvatanje vodi produbljavanju krize i novom sukobu. To, sa svoje strane, primorava javnost, vođstva Kosova i Srbije i međunarodne aktere da izaberu između obnove sukoba i dijaloga o normalizaciji.

Imneovanje specijalnih izaslanika SAD (Matt Palmer za Zapadni Balkan i Richard Grenell za briselski dijalog) i najava Evropske komisije da će imenovati svoje izaslanike budi nadu da če dijalog i proces normalizacije biti oživljeni. Dva pisma i jedna izjava o namerama koje su predstavnici Srbije i Kosova potpisali u prisutvu Grenela, uz zavidnu veštinu ovoga u političko – propagandnom marketing, stvaraju verovanje da se ekonomijom može ostvariti poboljšanje života ljudi. Međutim, takse vlade Kosova na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercgovine podsećaju da ekonomija nije svemoguća; da je za održivi razvoj i demokratsku izgradnju Srbije i Kosova potrebna puna normalizacija.
Udruženi napori članica Quinte da ohrabre novoizabranu vladu Kosova da ukine takse, a vlasti Srbije da obustave aktivnosti delegitimacije priznavanja nezavisnosti i članstva Kosova u svim međunarodnim organizacijama, trebalo bi da stvore uslove za obnovu politi
kog dijaloga.

Udruženi napori članica Quinte da ohrabre novoizabranu vladu Kosova da ukine takse, a vlasti Srbije da obustave aktivnosti delegitimacije priznavanja nezavisnosti i članstva Kosova u svim međunarodnim organizacijama, trebalo bi da stvore uslove za obnovu političkog dijaloga.

U cilju obnove dijalog i postizanja održivog političkog rešenja trebalo bi imati sledeće činjenice:
Prvo, Srbija i Kosovo ne mogu same i jednostranim merama razreše sadašnju krizu. Kosovo ne može iz ove krize da izađe nagrađeno sa punim priznanjem sopstvene državnosti od strane Srbije. Zahtev za “međusobim i održivo priznanje” će morati sačeka neka nova vremena i drugačije ekonmske, političke i bezbednoste okolnosti. Srbija ne može obezbediti ekonomski napredak i bezbednost srpske zajednice na Kosovu a da nesarađuje sa vlastima Kosova. Kosovu, pak, ne pomaže jednostrano insitiranje na svojim krajnjim interesima. Valja se pridržavati pravila ravnopravnosti a ne jednakosti ili bilo kakvih mera reciprociteta.

Drugo, potrebna je veća kreativnost od one koja je do sada ispoljavana jer će obnovljeni dijalog morati da nađe odgovori na brojna pitanja koja, do sada, nisu raspravljanja, poput izmirivanja međusobnih potraživanja ali i da omogući uspostavljanje dogovorene Zajednice srpskih opština (ZSO). Neće moći da se izbegnu pitanja priznanja i demarkacije.

U prazvoju kreativnosti valja uvažiti sledeće principe. Prvi je da i ako nema izvesnog odgovora na pitanje da li i kada se Kosovo biti prepoznato kao punopravni član međunarodne zajednice, do njega se može doći mirnim putem, kroz dijalog I noramlizaciju Srbije i Kosova I njihovi odnosa. Naravno, to nije dovoljno ako nema dogovora “velikih igrača” (EU, SAD, Rusija i Kina);
Drugi princip – umesto “konačnog rešenja” valja se pripremiti za putovanje u nekoliko etapa. Prva etapa bi se trebalo završiti članstvom Srbije u EU i otvaranjem realne perspktive punog priznanja Kosova. Do tada važi pravilo statusne neutralnosti sadržanom u tekstu Rezolucije GS UN o dijalogu podržanom od strane EU i u poglavlju 35 okvira za pregovore Srbije i EU.


 

Daniel SerwerDanijel Server,
profesor vašingtonskog univerziteta Džon Hopkins

Izbori se smanjuju za Srbiju

Srbija ima izbor: može se normalizovati pre ili kasnije. Ako se predugo čeka – do ulaska u EU – neće dobiti ništa zauzvrat. Ako Beograd uskoro odabere normalizaciju, i dalje se može nadati nekim ustupcima.

Sada kada je formirana kosovska vlada, Vašington i Brisel će želeti da pronađu načine za nastavak dijaloga između Prištine i Beograda. Na red bi prvo trebalo bi dođe sprovođenje mnogih postojećih sporazuma, posebno u pogledu energetike. Greška je bila što je ovo ostavljeno da miruje. To bi trebao biti fokus između sadašnjih i aprilskih parlamentarnih izbora u Srbiji, kada će obe zemlje imati demokratski legitimne vlade od kojih se može očekivati da traju nekoliko godina.
Sledeće po redu, kada nova vlada preuzme vlast u Beogradu, biće veliki paket za izgradnju poverenja koji uključuje obustavu kosovskih tarifa na srpsku robu, obustavu srpske kampanje za priznavanje i blokadu članstva Kosova u organizacijama poput UNESCO-a i Interpola; Implementacija EU ukidanja viza za Kosovo i nastavak procesa pristupanja Srbije EU.
Takav paket bi pokrenuo dijalog Beograda i Prištine i otvorio vrata za dalje sporazume koji idu u pravcu potpune normalizacije. To znači i međusobno priznavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i razmenu predstavnika na nivou ambasadora.
Srbija ima izbor: može se normalizovati pre ili kasnije. Ako se predugo čeka – do ulaska u EU – neće dobiti ništa zauzvrat. Ako, međutim, Beograd uskoro izabere normalizaciju, može se ipak nadati nekim ustupcima kao što su Vojska Kosova, zaštita Srba i verskih lokaliteta na Kosovu, udruženje srpskih opština u skladu sa kosovskim ustavom, neka vrsta međunarodnog režima za Severnu Mitrovicu, međusobni dogovor o procesuiranju ratnih zločina i ozbiljan ekonomski paket.
Međutim, osnovni princip moraće biti reciprocitet. Sve što Beograd od Prištine traži za Srbe na Kosovu mora biti spreman da za isto u vezi Albanaca koji žive u Srbiji. Isto će trebati da bude i za Kosovo: sve što Beograd traži od Albanaca u Srbiji Priština će morati da bude spremna da pruži Srbima na Kosovu. Prošli su dani traženja Asocijacije srpskih opština ili ograničenja za vojsku Kosova bez obezbeđivanja sličnih ustupaka unutar Srbije. Ono što je dobro za Prištinu moraće biti dobro i za Beograd.


 

Tatjana LazarevićTatjana Lazarević,
novinarka, Kossev

Fake Dialogue No More

Here is what the dialogue must not be: a quick fix, deceitful and simulated, alienated and hijacked from the people, led by ill intentions. This was already seen in 2014

Nothing more plausible has, until recently, described the relationship between Belgrade and Pristina than the phrase that has been increasingly heard since last summer: dialogue is at a dead end. I have been repeating it at least ten times longer, while not encountering much understanding among my international interlocutors. It was particularly misunderstood when I stated aloud that the dialogue was fake.

The ode to normalisation sung in the Brussels spotlight was simultaneously accompanied by the destabilisation of political life in the domestic arena and the descent of our societies left in the dark.

As a Serb from Kosovo, I am naturally most concerned with what was happening to my fellow countrymen and our lives. My community has been dwindling for the past 20 years. When I try to clarify to those who know nothing about us the extremely difficult and complex situation of Kosovo Serbs in respect to Belgrade- Pristina relations, then I say that we are an ingredient pressed in a sandwich, a thin sheet of lettuce.

It was precisely via this thin salad leaf that the normalisation process of the two sides was introduced back in 2014. Yet we all know that normalisation was another name for the final withdrawal of Serbia from Kosovo, as part of its state territory, towards the expectation of a formal arrangement between Serbia and Kosovo as two separate states.

The deadlock seems finally to have been broken in 2020, in a word – Grenell. At least that is how the revival of dialogue has been seen by the public.

Here is what the dialogue must not be: a quick fix, deceitful and simulated, alienated and hijacked from the people, led by ill intentions. The sandwich must contain all ingredients fresh, otherwise it will be difficult to chew and swallow, never mind to digested healthily

All sides applaud “Grennelisation”, with the stakeholders praising each other in their avalanches of tweets. The EU, with its revised proactive methodology towards the Western Balkans, just re-joined the club and is expected to soon appoint its own envoy for the dialogue.

But why is it not difficult for me to imagine that the great ideas of re-establishing air and rail traffic and building a highway did not originate from Grennel?

And why is it not at all difficult to imagine the ease with which the two presidents designed and got their teams ready to sign such Letters of Intent?

It is just my fear of 2014 déjà vu: the ease of printing important words on a white sheet of papers; the enthusiasm over a new chapter of life and time-line; the big promises and great thoughts versus unfulfilled obligations, unrealistic plans, ignored interests of people, wasted years, exhausted energies and lost generations.

Here is what the dialogue must not be: a quick fix, deceitful and simulated, alienated and hijacked from the people, led by ill intentions. The sandwich must contain all ingredients fresh, otherwise, it will be difficult to chew and swallow, never mind to digested healthily.

Više..

Sa kojim virusom se borimo?

U životu mnogih ljudi ovo će biti leto u kojem nije bilo mora, odmora, druženja sa prijateljima i u kojem su neki izgubili svoje...

Da li će Srbija osetiti posledice kidanja globalnih proizvodnih lanaca i bega investitora iz zemalja u razvoju?

Kad Nemačka i Kina, kinu…

Automobilski sektor u Srbiji mogao bi postati lakmus papir za procenjivanje da li će zemlja nastaviti da ulazi u evropske i posebno nemačke proizvodne...

Kako će novonastale okolnosti uticati na ishod parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji?

Pobednik je izvestan, posledice nisu

Iako je i pre izbijanja pandemije i uvođenja vanrednog stanja izgledalo izvesno da će vladajuća partija na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima obezbediti ubedljivu...

Fokus

Likvidnost privrede i građana ključna za brzi oporavak nakon krize

Već sada mnogi ekonomski stručnjaci predviđaju da će pandemija izazvana korona virusom biti veći izazov za svetsku ekonomiju od bilo kog drugog sa kojim...

Vesti

Donacija Japana za nabavku medicinske opreme za borbu protiv zaraznih bolesti

Vlada Japana će obezbediti ukupan iznos od 100 miliona jena (oko 820.000 evra) Vladi Republike Srbije sa ciljem jačanja...

Italija šalje medicinski tim u Srbiju kako bi pomogla u borbi protiv virusa

Ambasada Italije u Beogradu saopštava da je u Srbiju stigao šestočlani medicinski tim: dva anesteziologa, jedan lekar hitne pomoći,...

Švajcarska podržava povećanje zapošljivosti mladih u Srbiji sa novih 50 miliona dinara

Projekat „Znanjem do posla“ (E2E), osmogodišnji partnerski projekat dve vlade – Švajcarske i Srbije – osmišljen da stvori preduslove...

Direct PERSPECTIVE pokreće dijalog o novoj normalnosti

Koliko god budućnost u Covid-19 svetu delovala neizvesno, percipiraćemo je jasnije ako o našim očekivanjima budemo razgovarali, poručio je...

Ambasadorka Izraela u Srbiji Fišer Kam u oproštajnoj poseti kod premijerke Brnabić

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić primila je danas u oproštajnu posetu ambasadorku Izraela u Srbiji Alonu Fišer Kam, i...

Donacija Japana za nabavku medicinske opreme za borbu protiv zaraznih bolesti

Vlada Japana će obezbediti ukupan iznos od 100 miliona jena (oko 820.000 evra) Vladi Republike Srbije sa ciljem jačanja...

Italija šalje medicinski tim u Srbiju kako bi pomogla u borbi protiv virusa

Ambasada Italije u Beogradu saopštava da je u Srbiju stigao šestočlani medicinski tim: dva anesteziologa, jedan lekar hitne pomoći,...

Švajcarska podržava povećanje zapošljivosti mladih u Srbiji sa novih 50 miliona dinara

Projekat „Znanjem do posla“ (E2E), osmogodišnji partnerski projekat dve vlade – Švajcarske i Srbije – osmišljen da stvori preduslove...

Direct PERSPECTIVE pokreće dijalog o novoj normalnosti

Koliko god budućnost u Covid-19 svetu delovala neizvesno, percipiraćemo je jasnije ako o našim očekivanjima budemo razgovarali, poručio je...

Ambasadorka Izraela u Srbiji Fišer Kam u oproštajnoj poseti kod premijerke Brnabić

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić primila je danas u oproštajnu posetu ambasadorku Izraela u Srbiji Alonu Fišer Kam, i...