Likvidnost privrede i građana ključna za brzi oporavak nakon krize

Šta Vlada u ovom trenutku, s obzirom na datu ekonomsku situaciju može da uradi da podrži srpsku privredu i pojedinačne industrije

Oči privrede i građana uprte su u Vladu Srbije koja u ovom trenutku treba istovremeno da odgovori na zdravstvenu dimenziju COVID19 a i da privredi i građanima da jasne signale o ekonomskoj politici: kratkoročne, vezane za već rastuću krizu nelikvidnosti i način organizovanja proizvodnje i srednjoročne koje moraju da odgovore na izazove očuvanja preduzeća i zaposlenih. U uslovima u kojima je Srbija već bila suočena sa izazovima masovnog odlaska radne snage, briga o statusu sada zaposlenih po bilo kom osnovu, ima prioritet ističu sagovornici CORD.

Aleksandar Marković,
direktor, Metalac

Najvažnije je da sačuvamo ljude

Potrebno je da svi teret ove krize zajednički podnesemo, pogotovo što i inače imamo problem sa radnom snagom koja odlazi iz zemlje. Ako budemo prinuđeni da zarade smanjimo za 30%, ljudi neće imati motiv da ostanu u Srbiji.

Ono što Vlada u ovom trenutku može da učini, to je da da jasne instrukcije u vezi sa najavljenim merama, uključujući tu na primer uputstva u vezi sa tim kako poštovati pravila vezana za policijski čas. Ove mere treba da budu u funkciji održavanja efikasnosti privrede. Trenutno smo svedoci udara na likvidnost, pa bi u vezi sa tim trebalo doneti odgovarajuće mere. Na prvom mestu trebalo bi suspendovati plaćanje poreza i doprinosa na zarade, bar u naredna 3 meseca, dok se ne uspostavi normalan ritam poslovanja. Ove mere trebalo bi da omoguće da posle isteka ovog perioda vanrednog stanja, budemo u mogućnosti da nastavimo sa normalnim poslovanjem.

Potrošnja može da se održi samo ukoliko svi akteri budu složni u tome da podnesu teret krize.

Kada je u pitanju maloprodaja, preporuka je suspenzija plaćanja takse za isticanje firme, koja je inače veoma visoka, takođe na 3 meseca. Davaoci prostora trebalo bi da smanje zakup dok traje vanredno stanje. To je i u njihovom interesu jer će inače ostati bez prihoda.

Potrebno je da svi teret ove krize zajednički podnesemo, pogotovo što i inače imamo problem sa radnom snagom koja odlazi iz zemlje. Ako budemo prinuđeni da zarade smanjimo za 30%, ljudi neće imati motiv da ostanu u Srbiji.
Potrošnja može da se održi samo ukoliko svi akteri budu složni u tome da podnesu teret krize.

Profesor Dejan Šoškić
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Najvažnije je sprečiti lična i kompanijska bankrotstva

Država treba da omogući likvidnost i građanima i privredi i da se spreče i lična i kompanijska bankrotstva. Ovo je ključno za brzi oporavak nakon krize. Ova kombinacija subvencija i socijalne pomoći nije jeftina, ali se inteligentnim potezima iz domena monetarne politike i regulacije finansijskog sistema može olakšati

Pandemija koja nas je zadesila spada u kategoriju ekonomskih šokova koji se odražavaju kako na eksterne tako i na interne okolnosti i utiču i na tražnju i na ponudu u ekonomskom i finansijskom sistemu. Dobro razumevanja prirode ovog ekonomskog šoka potrebno je radi adekvatne reakcije ekonomske politike u svakoj zemlji. Po pravilu, ekonomska politika može da reaguje u domenu fiskalne politike i u domenu monetarne politike. Da bi se moglo reagovati potrebno je da postoji prostor za reakciju, kojim bi se negativne posledice ovog šoka mogle smanjiti. U domenu fiskalne politike, prostor za reakciju postoji ako je fiskalna pozicija zemlje relativno solidna tj. da zemlja nije već prezadužena. U domenu monetarne politike, prostor za reakciju postoji ako monetarna politika postoji, tj. ako zemlja nije u režimu fiksnog kursa, kada prostor za nezavisnu monetarnu politiku zapravo ne postoji. Uz to, ako monetarna politika postoji, potrebno je da ona već nije u poziciji tzv. zamke likvidnosti, tj. da su kamatne stope već bliske nuli i da daljeg prostora za klasično reagovanje monetarne politike praktično nema. U svetu je prisustvo zamke likvidnosti rasprostranjeno i to je razlog zašto su monetarne politike pojedinih zemalja pokrenule nestandardne mere monetarne ekspanzije tzv. Kvantitativne olakšice (kojim se utiče na obaranje kamatnih stopa rizičnijih i dugoročnijih finansiranja), ali se aktivno razmišlja i o drugim modelima nestandardnih reakcija monetarne politike koje se često opisno nazivaju „davanje monetarnoj politici pravo fiskalnih intervencija u kriznim uslovima“, a predstavljaju zapravo mehanizme direktnog obezbeđivanja likvidnosti od strane centralnih banaka, i to mimo bankarskog sistema, za različite krajnje korisnike (stanovništvo, privreda pa i država). Svet je, dakle, daleko otišao od standardnih „udžbeničkih“ shvatanja ekonomske politike i mogućih intervencija države.

Ključno je da ljudi ne ostanu bez prihoda u periodu pandemije, da se očuva javni red i mir, i istovremeno da se ublaži pad tražnje na tržištu, pa time i ekonomske aktivnost.

Šta raditi u Srbiji? Realno je očekivati veliki pad tražnje (nakon inicijalnog, često paničnog, snabdevanja stanovništva u prodavnicama i apotekama), pad ekonomske aktivnosti (po raznim osnovama: prekinute linije snabdevanja repromaterijalima, smanjene porudžbine iz inostranstva i sa domaćeg tržišta, odsustvovanja sa posla i sl….) i drastičan pad privatnih investicija (domaćih i inostranih). Državna intervencija u ovakvim okolnostima je izuzetno važna. U domenu fiskalne politike, neki prostor postoji zbog fiskalne konsolidacije učinjene poslednjih godina. Mnogo više prostora bi bilo da je urađena reforma i racionalizacija javnog sektora i da su ojačane institucije i pravni sistem (kojim bi se suzbila korupcija i siva ekonomija i podstakle privatne investicije). U domenu monetarne politike, u postojećem modelu, realnog prostora ima vrlo malo, pre svega zbog fiksiranja kursa i potpunog odsustva rezultata u domenu dinarizacije. Da smo razumeli da rasprostranjeno korišćenje domaćeg novca (dinarizacija) i slobodno upravljanje količinom domaćeg novca i njegovom cenom zarad potreba domaće ekonomije, a ne zarad fiksiranja kursa, otvara mogućnosti korišćenja monetarne politike, posebno u kriznim uslovima, danas bismo imali mnogo više „municije“ za reagovanje i pomoć u ovim uslovima. Ovako, bez „resetovanja“ modela monetarne politike, reakcija realno može biti samo iz domena fiskalne politke. Od mnogih ciljeva koji se postavljaju pred državu u ovom trenutku, ključno je da se izbegnu bankrotstva tokom krize. Sem pomoći i odlaganja obaveza po osnovu kredita, poreza i zakupa, poseban značaj treba dati obezbeđenju pomoći zaposlenima u privatnom sektoru, angažovanim po bilo kom osnovu (ugovor o radu, ugovor o delu, agencije i sl.) kao i samozaposlenima. Sve ovo uz obavezu privatnih poslodavaca da niko ne sme ostati bez posla tokom krize.

Ključno je da ljudi ne ostanu bez prihoda u periodu pandemije, da se očuva javni red i mir, i istovremeno da se ublaži pad tražnje na tržištu, pa time i ekonomske aktivnost. Država treba, dakle, da omogući likvidnost i građanima i privredi i da se spreče i lična i kompanijska bankrotstva. Ovo je ključno za brzi oporavak nakon krize. Model podrške države bi trebalo da bude jednostavan i lako dostupan. Ova kombinacija subvencija i socijalne pomoći nije jeftina, i svakako će kreirati pritisak na javne finansije, ali se inteligentnim potezima iz domena monetarne politike i regulacije finansijskog sistema može olakšati. Izbegavanje bankrotstava je ključno za brz privredni i finansijski oporavak posle krize i za smanjenje negativnih posledica pandemije na privredni i finansijski sistem zemlje.

Goran Rodić,
potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije

Domaćim kompanijama ravnopravan status

Imajući u vidu da je građevinska industrija lokomotiva privrede Srbije jer objedinjuje preko 50 industrijskih grana, potrebno je da njen tretman u dobijanju poslova na velikim tenderima bude izjednačen sa drugim ponuđačima.

Sto se tice građevinske industrije Srbije,koja je lokomotiva privrede Srbije jer objedinjuje preko 50 industrijskih grana treba uraditi sledece: uslovi tendera da budu takvi da građevinska operativa Srbije moze ravnopravno da ucestvuje u dobijanju posla; obezbediti banku ili garantni fond koja ce moci da obezbedi garancije koje ce sluziti nasoj građevinskoj operativi da moze da ih koristi kod dobijanja posla; domacoj operativi kod investicija koje se obezbeđuju iz budzeta treba da bude dat tretman glavnog izvođaca ili kod angazovanja stranih izvođaca da nase firme imaju partenrski odnos.

Drzava kao najveci investitor treba da uvede finasijsku disciplinu I sankcionise sve one koje kasne sa placanjima I dovode nase firme da se zaduzuju po zelenaskim uslovima I idu ka stečaju

Potrebno je povecati likvidnost odnosno da drzava kao najveci investitor uvede finasijsku disciplinu i sankcionise sve one koje kasne sa placanjima I dovode nase firme da se zaduzuju po zelenaskim uslovima I dovode sebe da proglase stecaj.Pod hitno regulisati dualno obrazovanje jer smo zapali u veliku krizu zanatske elite posebno u delu odrzavanja infrastrukturnih sistema(energetika,putna privreda,zeleznica i vodeni saobracaj).Pristupiti integralnom uređenju moravskog sliva I koridora 7(Dunavski koridor).

Violeta Jovanovic
izvrsna direktorka, NALED

Samo zajedno možemo da izađemo iz krize

Predlažemo vladi i da formira zajedničku stručnu grupu, sastavljenu od predstavnika institucija, privrede, civilnog sektora, akademske i međunarodne zajednice da pomogne Vladi u osmišljavanju mera kojim bi se umanjio dramatičan pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti

Neke od najvažnijih mera koje je NALED predložio u ime više od 300 naših članova, jesu da se privremeno smanje porezi i doprinosi na zarade ili da se na tri meseca odloži njihovo plaćanje. Dodatno, za firme koje beleže značajan pad prihoda, potrebno je ponuditi podršku radi očuvanja zaposlenosti i radnih mesta, ne manje od iznosa minimalne zarade. Ove mere su od presudnog značaja za male biznise (prodavnice, preduzetničke radnje, usluge) i najosetljivije sektore koji su posebno pogođeni i koji bez podrške države neće moći da opstanu.
Predlažemo i da se privredi obezbedi jeftino zaduživanje, kako bi prevazišli krizni period i održali poslovanje uz što manje gubitke, da se za to obezbede garancije države. U tom smislu, pozdravljamo već donetu meru NBS da uvede moratorijum na otplatu kredita i finansijskog lizinga, kao i brzu reakciju države i mere koje svaki dan preduzima kako bi se sprečilo širenje Korona virusa.

NALED svakako stoji na raspolaganju i da, u saradnji sa svojim međunarodnim partnerima, pokuša da preusmeri donatorska sredstva na rešavanje zdravstvenih i ekonomskih posledica pandemije.

NALED je već ponudio pomoć državi, jer je uz očuvanje života i zdravlja stanovništva, primarno da sačuvamo i vitalnost ekonomije koja doprinosi stabilnosti u periodu krize, ali i bržem oporavku pošto se ona završi. Zato smo predložili Vladi da formira zajedničku stručnu grupu, sastavljenu od predstavnika institucija, privrede, civilnog sektora, akademske i međunarodne zajednice. Njen zadatak bi bio da podrži Vladu u davanju odgovora na pitanja i da osmisli mere koje bi pomogle da se umanji dramatičan pad privredne aktivnosti i rast nezaposlenosti. Grupa bi trebalo i da izradi analizu efekata paketa mera koje je pripremio stručni tim NALED-a, a koje su već dostavljene na adresu Predsedništva, Vlade Srbije, Narodne banke i Privredne komore, uz naznaku da će biti prilagođene daljem razvoju situacije.

Među ključnim merama NALED-ove inicijative nalaze se predlozi za uvođenje produženog porodiljskog bolovanja i vaučera za angažovanje pomoći oko čuvanja dece za zaposlene roditelje. Zatim, isplata jednokratne novčane pomoći ugroženim kompanijama i građanima koji ostanu bez posla. U fokusu su nam je pre svega mala privreda kao najugroženija, pa je naš novi predlog uspostavljanje kontakt centra za inspekcije kako bi se odgovorilo na brojna pitanja i predpostavke privrede i građana.

Naša inicijativa je i uspostavljanje fonda za finansijsku podršku gradovima i opštinama najviše pogođenim pandemijom, te podsticanje bezgotovinskih plaćanja što je zdravstveno bezbednije. Predlažemo i pripremu javnih radova za angažovanje ranjivih grupa i podsticanje lokalnog razvoja po završetku epidemije, kao i proširenje obuhvata propisa za pojednostavljeno elektronsko angažovanje sezonskih radnika u oblastima koje će biti naročito pogođene kao što su turizam, pomoć u kući, čuvanje dece, kurirski poslovi i dr.