Opšte je mesto da su građani i politički lideri u Srbiji suviše „zeleni“ za pojavu partije Zelenih. Ipak, i istraživanja javnog mnjenja i delovanje političkih partija od vladajućih do opozicionih pokazuju da se svi trude da na rever stave bedž zaštitinika prirode. Najmanje u tome učestvuju ekološki lideri, koji su vokalizovali nezadovoljstvo građana i nose autohtoni politički kapital. Da li će sav potencijal za ozbiljno političko ekološko delovanje završiti na smetlištu populizma?
Ponekad se čini da se u Srbiji na stotine mesta vode manje i veće bitke za zaštitu životne sredine – od borbe za svako drvo do velikih tema kao što je početak eksploatacije litijuma. Da li ovo vidljivo nezadovoljstvo građana i njihov aktivizam upućuju na ideju da bi se u Srbiji mogla roditi Zelena stranka ili je to iluzija? Koliko je realno da se od ove teme može napraviti politički kapital i ko je najbliži tome da ga valorizuje? Naši sagovornici korak po korak razlažu ovu temu i vode čitaoce, birače, političke partije i ekološke lidere kroz lavirint koji vodi ka političkoj artikulaciji osećanja građana sa obe strane političkog spektra.