Okončanjem vanrednog stanja poslodavci su ostavljeni sa nefleksibilnom regulativom ugovaranja rada od kuće. To ukazuje na potrebu detaljnijeg uređenja različitih oblika rada van prostorija poslodavca, a posebno rada od kuće. Uz to digitalizacija u radno-pravnoj regulativi treba generalno da doživi širu primenu
Iskustvo kovid-19 pandemije je trajno uticalo na mnoge poslovne procese. Funkcionisanje kompanija tokom ovog perioda ubrzalo je uvođenje fleksibilne organizacije rada i upotrebe modernih tehnologija u svakodnevnom poslovanju. Istovremeno, ukazalo je na potrebu detaljnijeg uređenja različitih oblika rada van prostorija poslodavca, a posebno rada od kuće, koji su u kratkom periodu organizovali mnogi poslodavci u Srbiji. Nedostatak praktičnog pristupa u trenutnoj regulativi je, donekle, prevaziđen donošenjem Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kojom se dozvolilo poslodavcima da obavljanje poslova od kuće omoguće na osnovu opšteg akta, ili na osnovu jednostranog rešenja poslodavca. Iako dosta olakšan, ovaj pristup je, nadalje, naglasio uticaj administrativnih opterećenja koja su posledica strogih zakonskih pravila o ličnom dostavljanju ovakvih rešenja, ali i ostalih radno-pravnih dokumenata zaposlenima, u prostorijama poslodavca, na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog ili putem objave na oglasnoj tabli poslodavca.
Ovo je naročito došlo do izražaja kod poslodavaca koji imaju mogućnost da formalnu komunikaciju sa zaposlenima vode putem i-mejla, različitih elektronskih aplikacija ili sličnih kanala elektronske komunikacije. Konačno, iako je ovakvo rešenje iz pomenute uredbe olakšalo organizaciju rada od kuće u jednom periodu, okončanjem vanrednog stanja, poslodavci su ostavljeni sa nefleksibilnom regulativom ugovaranja rada od kuće.
Potrebno je omogućiti izdavanje lekarskih potvrda u elektronskoj formi umesto u papirnoj i omogućiti dostavu direktno poslodavcu putem mejla
Aktuelizovalo se i pitanje načina na koji poslodavci ispunjavaju svoje obaveze iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u odnosu na zaposlene koji delimično ili u potpunosti rade od kuće. Nedostatak specifičnih smernica u ovom pogledu izazvao je brojne nedoumice na strani poslodavaca, a naročito u pogledu načina procene rizika i obezbeđivanja mera bezbednosti i zdravlja na radu, kada radna okolina postane stan, odnosno kuća zaposlenog.
Dodatno, poslodavci su se suočili i sa nizom pravnih praznina ili nejasnoća kada je reč o odsustvima sa rada koja su se tokom vanrednog stanja pojavljivala kao nužna, poput odsustva zaposlenih koji su upućivani na kućnu samoizolaciju, bez izdatih potvrda i izveštaja lekara o privremenoj sprečenosti za rad ili odsustva roditelja usled zatvaranja škola. Posledično, beleženi su i slučajevi povećane zloupotrebe prava na odsustvo sa rada po ovim osnovima.
Prepoznata je i potreba da se omogući izdavanje lekarskih potvrda u elektronskoj formi umesto u papirnoj i omogući dostava direktno poslodavcu putem mejla, te da digitalizacija u radno-pravnoj regulativi generalno doživi širu primenu.