Mapa sajta

Dušan Lalić, Predsednik FIC Odbora za lizing i osiguranje (Generali Osiguranje Srbija a.d.o.)

Propise u sektoru osiguranja uskladiti s evropskim praksama

Više...

Savet stranih investitora održao redovnu godišnju Skupštinu

Savet stranih investitora održao je redovnu godišnju...

Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenora

Majk Mišel: Zajednički izazov zahteva zajednički odgovor

Sada je, više nego ikad, važno da...

prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastructure

prof. dr Zorana Mihajlović: Građevinarstvo je naša razvojna šansa

Važno je da nastavimo sa ulaganjima infrastrukturu,...

Krstinja Šćepanović, Izvršna direktorka direkcije za ljudske resurse, OTP banka Srbija

Rastemo zajedno

I po završetku realizacije integracije Vojvođanske banke...

Vesti

Aerodrom Nikola Tesla dobio nagradu za kvalitet usluge

Aerodrom Nikola Tesla Beograd, kojim upravlja kompanija VINCI Airports, osvojio je Nagradu za kvalitet usluge za 2020. godinu. Beogradski aerodrom...

Usvojene nove mere za suzbijanje epidemije

Vlada Republike Srbije, na predlog Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti Covid-19, usvojila je danas nove...

Zahvaljujući fondaciji “Alek Kavčić” udžbenici za prvi i drugi razred dostupni po ceni od 2 dinara po strani

Zahvaljujući fondaciji "Alek Kavčić" udžbenici za prvi i drugi razred osnovne škole su dostupni na sajtu Fondacije Alek Kavčić....

Gradonačelnik Beograda i članovi Nemačko-srpske privredne komore posadili 329 stabala

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i članovi Nemačko-srpske privredne komore posadili su danas 329 stabala na desnoj obali...

Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak sastao se sa predsednikom Vučićem

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja otvorena na Zapadnom Balkanu Miroslav Lajčak posetio...

U sektoru osiguranja potrebno je modernizovati propise u skladu s praksom evropskih zemalja jer sadašnja rešenja ne prate promene koje su se u prethodnim godinama desile na tržištu, kao ni razvoj tehnologije

Uzimajući u obzir trenutno stanje u sektoru osiguranja, a vodeći se iskustvom u praksi evropskih zemalja, bilo bi celishodno da se delatnost osiguranja reguliše na drugačiji način, odnosno kroz tri različita zakona, i to Zakonom o nadzoru osiguranja, Zakonom o ugovoru o osiguranju i Zakonom o posrednicima i zastupnicima u osiguranju. Dok bi se Zakon o nadzoru osiguranja bavio, pre svega, odnosom između Narodne banke Srbije kao nadzornog organa i društva za osiguranje, kao i statusnim pitanjima, Zakon o ugovoru o osiguranju bi detaljno regulisao i definisao odnos između osiguranika i osiguravača, odnosno ugovorne obaveze između ovih lica. Najzad, Zakon o posrednicima i zastupnicima u osiguranju bavio bi se regulisanjem načina prodaje osiguranje posredstvom drugih licenciranih lica.

Na ovaj način bi se izvršilo usklađivanje s modernim trendovima kada je u pitanju delatnost osiguranja, jer sadašnji propisi ne prate promene koje su se u prethodnim godinama desile na tržištu, kao ni razvoj tehnologije. Izmenom propisa pojačala bi se zaštita korisnika usluge osiguranja, zaključivanje ugovora bi bilo jednostavnije i fleksibilnije, a došlo bi i do uvođenja novih instituta koji trenutno ne postoje u našem pravu.

Sa druge strane, svedoci smo sve večitih i učestalijih vremenskih nepogoda koje pogađaju teritoriju naše zemlje, ali i pored toga nije zabeležen značajni napredak u broju prodatih polisa osiguranja od elementarnih nepogoda i drugih katastrofa.

Država bi trebalo da se uključi, zajedno sa Udruženjem osiguravača Srbije, u podizanje svesti o značaju osiguranja od vremenskih nepogoda i klimatskih promena, a možda čak i kroz subvencionisanje dela premije

Kako bi se podigla svest o značaju osiguranja od vremenskih nepogoda i klimatskih promena, potrebno je pre svega utvrditi strategiju za povećanje ove vrste osiguranja koja bi imala za cilj da obezbedi da se, u slučaju nekog velikog štetnog događaja, znatan udeo šteta prenosi na društva za osiguranje. Za određenu imovinu bi se mogla uvesti obaveza ove vrste osiguranje, npr. državna i javna imovina i infrastruktura, a mogle bi se razmotriti i poreske olakšice za kompanije u cilju promovisanja osiguranja od prirodnih katastrofa.

Takođe, država bi trebalo da se uključi, zajedno sa Udruženjem osiguravača Srbije, u podizanje svesti o značaju ovog osiguranja i njegovoj promociji, a možda čak i kroz subvencionisanje dela premije.

I na kraju, ne smemo zaboraviti ni sektor lizinga. Naime, predlog je da se lizing kuće i društva za osiguranje izjednače sa bankama po pitanju poreza, odnosno da u slučaju otpisa potraživanja nisu u obavezi da dodatno plaćaju porez na dohodak građana ako su prethodno ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.

Pored navedenog, Zakon o osiguranju imovine i lica bi trebalo uskladiti sa Zakonom o finansijskom lizingu, u smislu odredbi o pravu regresa Garantnog fonda po isplati štete prouzrokovane prevoznim sredstvom za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, od vlasnika odnosno registrovanog korisnika prevoznog sredstva, tako da društvo za osiguranje ima pravo regresa od korisnika lizinga umesto od lizing kuće.