Daniel Šušnjar, predsednik Odbora za telekomunikacije Saveta stranih investitora (Telenor d.o.o.)

Kriza izazvana pandemijom kovida-19 dokazala je da je industrija telekomunikacija danas važnija nego ikad jer su naše telekomunikacione mreže žile kucavice koje pružaju platformu i mogućnost povezivanja u našem životu u ‘novoj normali’. Da li vam proslavljanje dečjih rođendana preko Zooma, pozivi porodici i prijateljima da bismo videli kako su, završavanje školske godine ili diplomiranje na univerzitetu onlajn, sastanci sa kolegama preko Microsoft Teamsa, naručivanje isporuke hrane putem telefona ili preko neke onlajn aplikacije tokom policijskog časa, razmenjivanje slika putem Vibera ili WhatsAppa sa voljenim osobama, jer ih zbog pandemijskog karantina ne možete videti, zvuče poznato? Da li ste se ikada zapitali ko je omogućio pristup internetu i povezivanje između korisnika? Telekomunikacione kompanije. Koliko je onda važno omogućiti im da nesmetano posluju? To ostavljam vama da odgovorite.

Dozvolite mi da podelim sa vama samo nekoliko primera doprinosa naše industrije: e-učenje je podržano putem besplatnog pristupa internetu platformama kao što su RTS Planeta i Moja Škola, kao i putem MS Teams i Zoom aplikacija; mobilni operatori obezbedili su više od 1.000 mobilnih telefona za završni ispit u osnovnim školama dok je pristup internetu bio dodatno obezbeđen i za učenike i studente iz socijalno ugroženih grupa; pozivi na brojeve Nacionalnog centra kovid-19 takođe su besplatni. Podstaknuti rekordnim obimom razmene podataka i razgovora, mobilni operatori su uložili ogroman napor da prošire kapacitete kritične telekomunikacijske infrastrukture, što je bilo ključno za osiguranje kontinuiteta poslovanja i hitnih službi u ranim danima krize izazvane epidemijom kovida-19. Ponosni smo na sve naše kolege koje su neprekidno radile kako bi obezbedile jednak nivo kvaliteta usluga telekomunikacija u tako izazovnom okruženju. Istovremeno, zahvalni smo Ministarstvu telekomunikacija i RATEL-u na značajnoj podršci i pravovremenoj reakciji.

Time što dospevaju do gotovo svih građana, komunicirajući s njima putem pametnih mobilnih uređaja, i zahvaljujući tome što mogu da potvrde identitet pretplatnika, mobilni operateri su prirodni partner Vladi i drugim industrijama u stvaranju sinergije za široko rasprostranjenu digitalnu identifikaciju (ID)

Da bismo mogli da podržimo funkcionisanje društva u narednom periodu, jer kriza još nije gotova, trebalo bi da iskoristimo ovaj trenutak za rešavanje nekih dugogodišnjih problema za čije rešavanje je potrebna još veća saradnja i podrška Vlade i regulatora. Iako je naša oprema standardizovana, sertifikovana i proizvedena od svetski poznatih dobavljača, znatno kasnimo s postavljanjem baznih stanica. Prosečno je potrebno devet meseci da se skupi sva dokumentacija za postavljanje nove bazne stanice zbog uskih grla u građevinskim propisima prouzrokovanih neutemeljenim brigama za zaštitu životne sredine od elektromagnetnih emisija (EMF), granicama izloženosti EMF-u koje su strože nego u EU i neopravdanima zahtevima za sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu. Naši korisnici koji su, tokom pandemije, ekspresno premešteni da rade od kuće umesto iz kancelarije nemaju toliko vremena za čekanje. Zato moramo smanjiti birokratiju i poboljšati okvir zaštite životne sredine koji utiče na izgradnju baznih stanica, što će biti detaljnije razrađeno u Beloj knjizi 2020. godine.

Kada govorimo o digitalizaciji, postoje stvari koje takođe treba brzo da se urade. Potrebna nam je brža digitalna transformacija koja bi oslikavala novu normalu, što podrazumeva usvajanje okvira za zaključivanje ugovora bez papirologije. I masovno uvođenje lične digitalne identifikacije (ID) za stanovništvo je izuzetno važno. Uredba EU iz ove oblasti je već na snazi, Vlada radi svoj deo posla, a imamo i napredni digitalni okvir u bankarskoj industriji, tako da je sada na nama iz privatnog sektora da nađemo inovativna rešenja.