Zašto je ambasada u Srbiji jedna od najvećih koje Švedska ima? Brojnost u švedskoj ambasadi (malo manje od 30 ljudi) svedoči o značaju koji Švedska pridaje odnosima sa Srbijom i podršci njenoj integraciji u Evropsku uniju. Otprilike trećinu ambasade čine ljudi koji su zaduženi za saradnju sa srpskim društvom u nekoliko oblasti od ključnog značaja u ovom procesu
Švedska svake godine investira oko 14 miliona evra u reforme koje su važne za evropske integracije, kao što su reforma policije, reforma zaštite životne sredine kao i u građansko društvo, npr. istraživačko novinarstvo. Ova suma je značajna u poređenju sa drugim bilateralnim donatorima, ali naravno manja od pomoći Evropske unije koja iznosi oko 200 miliona evra godišnje, a delom se sastoji i od švedskih sredstava (pošto je Švedska takozvani neto uplatilac u budžet EU). Pored tehničke pomoći ove vrste, sarađujemo i u širokom spektru oblasti u kojima možemo učiti jedni od drugih i trgovati na obostranu korist, kao što su hrana, rudarstvo, održivi transport itd.
Švedska smatra da je članstvo u Evropskoj uniji za sve zemlje jugoistočne Evrope prirodan tok, što će na kraju doneti dobrobit i EU i jugoistočnoj Evropi. Međutim, pre ulaska u EU mora se usvojiti veliki broj reformskih mera u korist građana Srbije. Na primer, Srbija treba da u budućnosti pređe sa manje od 10% prečišćenih otpadnih voda iz domaćinstava na više od 90%. EU ne zahteva da Srbija dospe do tih 90% pre nego što postane član EU, ali zahteva plan o tome kako i kada će se taj cilj – koji je standard EU – postići. Švedska je preko Ambasade veoma angažovana u ovom procesu, npr. tako što priprema dokumentaciju za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu.
Još jedna oblast u kojoj se blisko sarađuje jeste reforma policije, a trenutno se u Beogradu nalaze pet policajaca iz Švedske koji su angažovani na projektima kao što su razvoj strateškog planiranja, upravljanje kadrovima, a ranije su radili na forenzici zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Takođe, policijski službenici za vezu sarađuju operativno sa srpskom policijom već skoro 20 godina, i to veoma uspešno. Nedavno smo povećali zajedničke napore da zaustavimo protok malokalibarskog naoružanja iz regiona Balkana u Švedsku. Ovaj problem je porastao u poslednjih nekoliko godina, kada su granične kontrole postale manje stroge i prekogranična putovanja mnogo češća u celoj Evropi, ali zajedničkim naporima postepeno ćemo izaći na kraj i s ovim izazovom.
Da bi postala član, Srbija ne mora imati 90% prečišćenih voda, ali mora imati plan kako da dostigne taj standard EU. Švedska preko Ambasade pomaže ovaj proces pripremom dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu
Švedska ulaganja i trgovina sa Srbijom postepeno se povećavaju, na stranu to što je početni nivo bio veoma nizak. Najveći događaj do sada bilo je otvaranje supermarketa IKEA nadomak Beograda krajem 2017. godine. Za mene je to bilo veliko iskustvo jer sam kao mnogo mlađi diplomata svedočio nastojanju da se IKEA otvori već 1991-1992, ti napori su se morali prekinuti zbog ratova i sankcija. Ipak, „najstarija“ švedska kompanija u Srbiji jeste Tetra Pak. Već nekoliko decenija ovaj svetski lider u industriji ambalaže za pića proizvodi milijarde paketa za svetsko tržište u svojoj fabrici u Gornjem Milanovcu, gde se takođe nalazi sedište Tetra Paka za celu jugoistočnu Evropu.
Ova fabrika je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji, a takođe pokreće približno četvrtinu švedskog izvoza u Srbiju u obliku visokokvalitetnog papira koji proizvodi švedska papirna industrija. U sektoru usluga želim da pomenem kompaniju za bezbednost Securitas, koja obezbeđuje čuvare i druge usluge srpskim klijentima i trenutno zapošljava više od 4.000 ljudi u Srbiji. U septembru je Rimaster, podizvođač iz metalske industrije, stigao u Paraćin i planira da tamo za početak zaposli oko 300 ljudi. Naravno, postoji mnogo više kompanija, posebno u sektoru IKT, a neke od njih ćete naći u ovoj publikaciji. Jasno je da su naši odnosi dobri i da se šire na svim nivoima.