Poglavlje 27 – životna sredina za mnoge zemlje kandidate predstavlja gotovo nepremostivu prepreku jer je jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU. Švedska pomaže Srbiji da ove izazove lakše savlada i građanima omogući zdravije okruženje.
Globalni, regionalni, nacionalni i lokalni ekološki izazovi se tiču svih nas! U Srbiji, ključni izazovi su: upravljanje otpadom i otpadnim vodama, zagađenje vazduha i industrijsko zagađenje, kao i upravljanje hemikalijama. U procesu usklađivanja sa evropskim politikama, životna sredina (tzv. Poglavlje 27) predstavlja jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU. Kao rezultat dugogodišnje saradnje između Ministarstva zaštite životne sredine i Švedske agencije za zaštitu životne sredine, pregovori o Poglavlju 27 uspešno su otvoreni 2021. godine. Ovaj proces podržava i Projekat pristupanja u oblasti životne sredine, ENVAP. Srbija sada treba da preduzme sledeći korak u integraciji politike, planiranja i investicija kako bi ispunila zahteve EU u pogledu visokih ekoloških standarda i transparentnog i participativnog donošenja odluka o životnoj sredini. Da bi se naglasio značaj zelene tranzicije, pitanja životne sredine će se rešavati u klasteru sa oblastima energetike i saobraćaja.
Nova Švedska reformska strategija za zapadni Balkan, usvojena 2021. godine, daje jasan mandat Sidi, Švedskoj razvojnoj agenciji, da prioritet budu životna sredina, biodiverzitet i klima. Švedski portfelj podrške uključuje sve delove društva; vladine institucije, opštine, obrazovni sektor, privatni sektor i angažovanje civilnog društva. U oblasti životne sredine, gde je Švedska zadužen vodeći donator, švedska podrška želi da olakša podršku EU. Švedska podrška takođe želi mobilizaciju sredstava iz međunarodne pomoći za jačanje implementacije Poglavlja 27 i Zelene agende za zapadni Balkan.
Konkretni rezultati su sada vidljivi! Srbija, EU i Švedska udružile su se sa opštinama u Srbiji u velikoj reformi odvajanja otpada „O-DVA-JA-MO“. U 2022. godini biće podeljeno 26 vozila za transport reciklabilnog otpada i više od 90.000 kontejnera i kanti, a cilj je da se godišnje prikupi 215.000 tona otpada u samo 17 gradova! Uz dugoročnu podršku Stalnoj konferenciji gradova i opština i njenoj sestrinskoj organizaciji u Švedskoj, lokalni stručnjaci iz Srbije i Švedske razvili su konkretne planove i investicije za unapređenje upravljanja otpadom.
U oblasti otpadnih voda, gradovi Niš i Čačak spremni su za ulaganja u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a koja će poboljšati kvalitet reka! Švedska je pripremila tehničku dokumentaciju, dok će EU i Srbija finansirati postrojenja. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, koje je sada ugovoreno za izgradnju, smanjiće za 30 miliona tona ispuštanje otpadnih voda, svake godine, u reku Nišavu!
Švedska već dugo radi u okviru strateške saradnje između Švedske agencije za hemikalije i Ministarstva zaštite životne sredine na jačanju zakonodavstva o hemikalijama, usklađujući ga sa standardima EU. Konkretni rezultati su postignuti usvajanjem e-registra koji olakšava nadležnim organima i preduzećima kontrolu hemikalija. Aktivnosti su takođe podigle kapacitete za učešće Srbije u izradi međunarodnih politika i politika EU u oblasti hemikalija.
Pristup informacijama o životnoj sredini i učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini od velikog su značaja. Podrška Švedske civilnom društvu omogućila je obrazovanje o klimatskim promenama u školama i na univerzitetima – više od 1000 učenika je učilo posebno o klimatskim promenama – a kroz podršku Mladim istraživačima Srbije ojačane su mreže civilnog društva koje se bave obrazovanjem i zalaganjem u oblasti klimatskih promena. Brojne ekološke NVO rade u „Koaliciji 27“. Zajedno se zalažu za bolje donošenje odluka i upravljanje životnom sredinom.
Konkretni rezultati saradnje Švedske i Srbije su vidljivi u mnogim gradovima u Srbiji gde će se mnogo efikasnije prikupljati otpad i gde će građani moći da uživaju u čistijim rekama
Privatni sektor treba da predvodi zelenu tranziciju! Mnoge zemlje, gradovi i industrije u Evropi su pokazale da je moguće smanjiti zagađenje vazduha. Okvir politike EU postavlja smernice za razvoj efikasnih lokalnih planova za kvalitet vazduha, koji pokreću prioritetne akcije i investicije usmerene na zagađenje vazduha. Da bi se zagađenje vazduha stvarno smanjilo, investicije u bolje tehnologije i planiranje moraju se osmisliti veoma dobro.
Jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha jeste industrija. Sida je nedavno produžila projekat podrške koji sprovodi Univerzitet u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a koji se fokusira na Direktivu o industrijskim emisijama, koja se sada prenosi u srpsku politiku, a ima za cilj smanjenje zagađenja i otpada iz industrije u vodu, vazduh i zemljište. Direktiva postavlja visoke standarde zaštite životne sredine, zahteva od industrije da radi uz dozvole i priprema investicije u čiste tehnologije. Važna komponenta saradnje i jačanja kapaciteta jeste obuka inspektora službenika. Inspekcija je neophodna za praćenje poboljšanja zaštite životne sredine u industriji.
Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji finansira EU, a sprovodi UNDP, u partnerstvu sa Švedskom i EIB, ima za cilj da ubrza i pokrene aktivnosti i finansijsku podršku EU integracijama i implementaciji Zelene agende Zapadnog Balkana u Srbiji! U narednim godinama, na primer, lokalni planovi za kvaliteta vazduha i investicione aktivnosti za smanjenje njegovog zagađenja biće pokrenute u različitim delovima Srbije!