Mapa sajta

Randevu u EU: građani Francuske i Srbije o procesu proširenja EU

CorD Recommends

Kampanje sa svrhom dovele Mr. Goodvertisinga u Beograd

Mr. Goodvertising, Tomas Kolster, pionir marketinga sa...

Оtvorena Nedelja finskog filma

Otvorena je 7. Nedelja finskog filma, filmom...

Održan događaj Huawei Digital & Green Adriatic Partner Summit Day 2024

Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo zeleni projekat...

Galenika novim strateškim partnerstvima jača tržišnu poziciju

Farmaceutska kompanija Galenika nastavlja strateško širenje portfolija kroz partnerstvo i ekskluzivni ugovor sa kompanijom Cantabria Labs, jednim od vodećih...

HDZ pobednik na izborima u Hrvatskoj bez parlamentarne većine

Prema preliminarnim rezultatima, hrvatska vladajuća stranka HDZ pobedila je na parlamentarnim izborima u sredu, ali sa manje mesta u...

Milšped grupa uspostavlja direktnu železničku liniju između Kine i Srbije

Milšped grupa, vodeća regionalna kompanija u oblasti transporta i logistike, saopštila je da je potpisala ugovor o saradnji sa...

Lajčak novi ambasador EU u Švajcarskoj

Specijalni predstavnik za dijalog Beograda i Prištine, slovački diplomata Miroslav Lajčak, imenovan je za novog ambasadora EU u Švajcarskoj...

Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji organizuju manifestaciju Ritam francuske kulture

Tokom ove godine, u kojoj je Pariz domaćin Olimpijskih igara, Francuski institut u Srbiji i ambasada te zemlje će...

Stavovi gradjana Francuske i Srbije na temu proširenja Evropske unije nisu zasnovani na dobroj informisanosti i obrazovanju, već mahom na predrasudama i emocijama. Vlade država moraju da usmere svoje politike i u praksi ka procesu proširenja, a ne samo u narativima,  zaključci su  panela u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Evropskog pokreta u Francuskoj .

Luka Šterić, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, osvrnuo se na razloge za evropskepticizam i prema proširenju sa obe strane, srpske i francuske.

“Podaci su razočaravajući. Čak oko 2/3 ljudi misli da se Srbija neće priključiti EU i ne veruju da će se išta promeniti po tom pitanju.

Postoji prilično loše upravljanje kriznim situacijama sa kojima se EU suočavala u poslednje vreme, što je zatamnelo sliku Evrope kao idealnog mesta za život. To su ekonomska kriza 2008. godine, migrantska kriza, pa sada i kriza i vezi sa raspodelom medicinske pomoći i vakcinama u Evropi koja je dosta loše rešena.

Što se tiče Srbije, ne možemo da zanemarimo prilično jak antizapadni narativ kako vladajućih grupacija, tako i medija koji su pod pokroviteljstvom vlasti. Tu je naravno i pitanje Kosova”, ističe Šterić.

Mari Konor, projektna menadžerka radne grupe za proširenje u EuropaNova navela je da  veze između Srbije i Francuske sežu još do 19. veka, da su ove dve zemlje bile saveznice u Prvom i Drugom svetskom ratu. No, dodaje Konor,  problem što ta veza ne postoji između građana ove dve države.

“Srbija ima dobru reputaciju u Francuskoj, ali građani Francuske nisu spremni za nova proširenja i na tome moramo da radimo.

Andi Mustafaj, koordinator radne grupe za proširenje u Evropskom pokretu Francuske je rekao da je važno da se građani povežu.

“Kada je reč o procesu proširenja EU, integraciji Zapadnog Balkana u EU, potrebno je da građani budu dobro informisani. Oko 60 odsto građana je protiv integraije, a da pritom uopšte nisu upoznati s tim koje koristi mogu da imaju od procesa proširenja.Vidimo da se ne radi o ličnom mišljenju, već je to više odraz stava kojiEU  ima prema priširenju.

Oni koji se protive integraciji, se zapravo protive načinu na koji funkcioniše EU. Misle da bi EU bolje funkcionisala sa manje države.

Oko 1/3 ispitanika misli da će integracija Zapadnog Balkana uticati na njihov život. Moramo da poboljšamo način informisanja građana, da promovišemo ideje i informacije na društvenim mrežama, da obrazujemo građane o važnosti proširenja EU,  istakao je Mustafaj.

Aleksandra Tomanić, izvšna direktorka Evropskog fonda za Balkan je navela da je francusko mišljenje o proširenju u vezi za frustracijom i nezadovoljstvom.

“To je više strah od nepoznatog, strah od posledica za pojedinca i sa tim strahom treba da se radi. Protivnici proširenja umeju da koriste te strahove.

Moramo da vratimo emociju i entuzijazam koji je nekada postojao. Predrasude su isto veliki problem, kao i korupcija. Zapadni Balkan se često izjednačava sa korupcijom, ali to nije ekskluzivnost Zapadnog Balkana. U Francuskoj je bivši predsednik osuđen na 3 godine zbog korupcije i to je ta ključna razlika. Korupcija jeste univerzalna ali razlika je u institucijama. Proces proširenja treba da doprinese da se te institucije izgrade i ojačaju.

U jednom brifingu za Evropski parlament o javnom mnjenju i stavovima država, imamo sledeću rečenicu: “Francuka vlada je čvrsta u svojoj poziciji da se reformišu evropske institucije i da se osiguraju zajedničke politike pre bilo kakvog daljeg proširenja”.

Ovo je rečeno u aprilu 1999. godine. Taj stav je tu više od 20 godina i on nema veze sa Zapadnim Balkanom i ovim poslednjim planiranim proširenjem. To je kompleksnija i dalekosežnija stvar. Moramo da vratimo entuzijazam. EU je bila obećanje povratka dostojanstva – finansijskog, institucionalnog i vrednosnog. To obećanje više nije kredibilno i moramo da radimo na tome da ga vratimo”, rekla je ona.

Tomanić se potom osvrnula na to kako Nemci vide proces proširenja EU na Zapadni Balkan. Istakla je da je su oni u istom procentu protiv priširenja kao i građani Francuske.

“Međutim, politika ka proširenju je potpuno suprotna kada su u pitanju Francuska i Nemačka. Nemačka je redak prijatelj proširenja. Svako proširenje je kao posledicu imalo dalje produbljenje ili postojećih ili novih politika. Te dve stvari nisu isključivale jedna drugu, do sada su uvek išle zajedno.

Nalazimo se sada u tom nekom vakuumu, gde niko ne mora da se bavi problemima. Međutim, taj vakuum neće moći dugo da potraje i da opstane. Ukoliko EU ne dođe ovde, građani će sami otići tamo.

Panel o javnom mnjenju građana Srbije i Francuske na temu proširenja EU, bio je treći u nizu serije pod nazivom “Randevu u Evropskoj uniji” koju podržava Ambasada Francuske u Srbiji i Francuski institute u Beogradu.

Pročitajte još...

Počeo Inovacioni forum Srbija–Francuska: Inoviraj za planetu! Igraj zeleno!

Organizovanjem inovacionih foruma sa Srbijom, a prvi je bio održan u Muzeju nauke i tehnike, odajemo počast uspesima Srbije u oblastima nauke i industrije,...

Ambasada Francuske objavila početak trećeg konkursa za održive gradove – Ekoopština

Ambasada Francuske u Srbiji objavila je početak trećeg konkursa za održive gradove "Ekoopština", koji je zamišljen i kao platforma za razgovore i razmenu iskustava...

Francuska nedelja obeležena uz Novi Božole i francuske Ile de France sireve

Još jedno obeležavanje Francuska nedelje, sada već tradicionalne manifestacije, otvoreno je svečanim dočekom novog Božolea powered by Belgrade Airport u Barel House u Beogradu,...

Milanu Raduloviću dodeljen francuski Orden viteza umetnosti i književnosti

Milanu Raduloviću, direktoru Muzičke omladine Novog Sada i Novosadskih muzičkih svečanosti, dodeljen je Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza u francuskoj ambasadi u...

Ambasador Pjer Košar: Snažni odnosi francuske i srpske privrede, trgovinska razmena blizu dve milijarde evra

Ekonomski odnosi Francuske i Srbije su snažni, a trgovinska razmena dostigla je blizu dve milijarde evra, izjavio je ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar...

Ambasada Francuske dodelila nagrade pobednicima konkursa Ekoopština

Pobednicima konkursa "Ekoopština", nacionalnog takmičenja lokalnih samouprava u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, dodeljene su nagrade u Ambasadi Francuske, koja je organizovala...

Ambasador Pjer Košar organizovao prijem povodom Dana pada Bastilje

Beograd je jedan od retkih stranih gradova koji je odlikovan Legijom časti zato što je bio jedna od prvih i najslavnijih žrtava Velikog rata,...