Egipatska ambasada u Beogradu u saradnji sa Konflux centrom i Kairskim Međunarodnim centrom za rešavanje sukoba, očuvanje i izgradnju mira organizovala, u okviru Meseca frankofonije, vebinar na temu: “Očuvanje mira u frankofonom prostoru u 21. veku” naglašavajući ulogu lokalne kulture i višejezičnost
U okviru Meseca frankofonije, Ambasada Egipta u Beogradu, Konflux centar i Kairski Međunarodni centar za rešavanje sukoba, očuvanje i izgradnju mira priredili su 18. marta vebinar pod nazivom Očuvanje mira u frankofonom prostoru u 21. veku, treću godinu zaredom. Govornici su bili iz najrazličitijih relevantnih institucija, uključujući Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Egipta, Ujedinjene Nacije, Međunarodnu organizaciju za Frankofoniju, Butros Butros Gali Opservatoriju za očuvanje mira, Školu za obuku oficira žandarmerije iz Rumunije, deleći stavove o trenutnom stanju mirovnih operacija, naročito u frankofonom prostoru, reformama Ujedinjenih Nacija za očuvanje mira, dok su polaznici obuke Konflux centra i Međunarodnog centra za rešavanje sukoba, očuvanje i izgradnju mira iz Kaira predstavili studije slučaja iz njihovog domena.
Uvodna reč
Predsednik Grupe frankofonih ambasadora u Beogradu, Ambasador Amr Alguvejli, koji je predsedavao vebinarom, istakao je da je potrebno da se lokalna kultura, uključujući višejezičnost, integriše u alate za rešavanje sukoba, bilo da se radi o stvaranju mira, očuvanju ili izgradnji mira. Podsetio je na aktivnu ulogu koju Egipat ima u ranijim inicijativama vezanim za održavanje mira u frankofonom prostoru, ukljuljučujući prvi ministarski sastanak 2016. godine, naknadne sastanke sa čelnicima zaduženim za civilne kapacitete koji je održala Međunarodna organizacija za Frankofoniju, kao i na aktivnosti Butros Butros Gali Opservatorije za očuvanje mira.
Ambasador Miloš Strugar, Izvršni direktor Konflux centra i ko-organizator vebinara, razmotrio je najvažniji aspekt u misijma za očuvanje mira, podvlačeći da postoji određen broj kompleksnih misija UN za očuvanje mira koje su prisutne u frankofonom prostoru, uključujući misiju za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo, kao i višedimenzionalne misije u Centralnoafričkoj Republici i Maliju. Takođe je dodao da iako svaki konflikt i svaka misija ima svoje posebno obeležje, zajednički cilj je ublažavanje ljudske patnje. “Zbog toga, bliska i konstruktivna interakcija između mirovnih snaga i lokalnog stanovništva, izgrađena na jakom međusobnom poverenju, je od ključnog značaja. Operacije za očuvanje mira moraju imati sluha za lokalnu kulturu, zapošljavajući državne i regionalne stručnjake, sa francuskim jezikom kao lingua franca”, zaključio je on.
Ambasador Ahmed Abdelatif, Generalni director Kairskog međunarodnog centra za rešavanje sukoba, očuvanje mira i izgradnju mira, naglasio je da je potrebna izgradnja kapaciteta u frankofonim zemljama u okviru mirovnih operacija UN, imajući u vidu to da skoro polovina ovih operacija je rasprostranjena na područjima gde se govori francuski jezik, a da tek trećina trupa u ovim operacijama govori francuski jezik. S druge strane, Covid-19 stvara nove izazove za ove operacije što zahteva veću kooperaciju kako bi se izašlo na kraj sa svim. “U tom smislu, obuka igra ključnu ulogu, i Kairski međunarodni centra za rešavanje sukoba, očuvanje mira i izgradnju mira, želi da poveća svoj doprinos jačanju frankofone stručnosti i kapaciteta u ovoj oblasti, u partnerstvu sa svim zaintersovanim akterima i institucijama.”
Pogled iz Beograda
Osvrćući se na iskustvo Srbije u misijama za očuvanjemira, pomoćnica ministra za bezbedonosnu politiku, Dijana Ivančić, istakla je da Srbija ima značajno iskustvo u operacijama očuvanja mira u frankofonim zemljama Afrike. Učešćem u multinacionalnim operacijama u Demokratskoj Republici Kongo (Monusco) više od 8 godina, u Centralnoafričkoj Republici (Minusca) više od 7 godina, kao i prethodnim učešćem u operacijama EU u Maliju (EUTM) (završena 4.6.2020.), Republika Srbija pokazuje ne samo svoju posvećenost međunarodnom miru i bezbednosti, već i svoju predanost demokratskim principima, ljudskim pravima, održivom razvoju, koje su i ključne vrednosti Frankofonije, istakla je ona. Pomoćnica ministra se osvrnula takođe na veću promociju uloge žena koje učestvuju u mirovnim operacijama u zemljama francuskog govornog područja, budući da Srbija aktivno doprinosi ne samo miru i bezbednosti u frankofonim zemljama, nego i principima Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Fransoaz Žakob je stavila akcenat na ulogu žena u procesu očuvanja mira, naglašavajući da su žene uključene isto ili više od muškaraca u rešavanje sukoba kao i u neformalne mirovne pregovore u zajednici, na državnom i regionalnom nivou, a one ipak ostaju na periferiji kad je reč o formalnom donošenju odluka. Precizirala je da žene predstavljaju 13 % pregovarača u proseku, 6% medijatora i 6% potpisnika velikih mirovnih procesa između 1992. i 2019. “Kada su ženska prava, interesi i učešće u centru političkih i mirovnih procesa, tada se sve menja”, naglasila je ona, zaključujući “da su rešenja holističkija, pravičnija i održivija i da je manja verovatnoća da će do sukoba opet doći kao i da je mir trajniji.”
Stanovište međunarodnih organizacija
Antoan Mišon, direktor političkih poslova i demokratskog upravljanja (Međunarodna organizacija Frankofonije), istakao je da je nekoliko operacija za očuvanje mira razmešteno u frankofonom prostoru. Insistirao je da je potrebno da se ojača doprinos u vojnom, policijskom, civilnom osoblju koje govori francuski jezik. Međunarodna organizacija za Frankofoniju sprovodi tehničke, jezičke i interkulturalne obuke kako bi ojačala veštine i kako bi se poboljšalo korišćenje francuskog jezika. To doprinosi izvršavanju misija, olakšavajući uspeh višedimenzionalnih mandata sa sve većim zadacima izgradnje mira.
Pukovnik Lučijan Gavrila, načelnik Škole za obuku oficira žandarmerije u Rumuniji, fokisirao se na saradnju škole i Međunarodne organizacije za Frankofoniju i na njihove značajne međusobne blagotvorne uticaje, navodeći da će podrška uspostavljanju i konsolidaciji mira i dalje ostati jedna od glavnih misija Škole za obuku oficira žandarmerije, koja će nastaviti da pruža specijalizovanu obuku za osoblje rumunske žandarmerije i za snage unutrašnje bezbednosti u partnerskim zemljama. “Zbog toga ćemo uvek računati na podršku partnerskih institucija i organizacija, a ovde pre svega mislim na Međunarodnu organizaciju Frankofonije sa svojim predstavništvom za Centralnu i Istočnu Evropu i na Francusku nacionalnu žandarmeriju”, dodao je on napominjući “da zahvaljujući ovoj saradnji međunarodni viši kurs postaje svake godine efikasniji, i što je najbitnije, prilagođen stvarnim potrebama bezbedonosnih snaga svake zemlje koja će obezbediti osoblje za mirovne misije UN-a”.
Perspektiva Pokreta nesvrstanih
Ambasador Amr el-Šerbini, zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova Egipta za pitanja UN, osvrnuo se na ulogu Pokreta nesvrstanih u podržavanju i razvoju očuvanja mira UN. U tom smislu, detaljno je opisao ulogu Egipta, kao jednu od ključnih zemalja Pokreta koja je najviše doprinela trupama mirovnih misija UN. Takođe je ocenio centralnu ulogu Pokreta u poboljšanju performansi održavanja mira u operativnoj i političkoj dimenziji, ceneći u ovom kontekstu, doprinos zemalja Pokreta koje čine 86% ukupnih mirovnih snaga UN. Podvukao je takođe prioritet političkog rešenja kao osnovu za odgovor na sukob, kao i ključni doprinos održavanja mira u izgradnji mira u post-konfliktnim slučajevima.
Doprinos Akademije
Dr Mišel Liježoa, istraživač-saradnik, član Naučnog odbora Opservatorije Butros Butros Gali, professor međunarodnih odnosa na Katoličkom univerzitetu u Luvenu, naglasio je da se modern mirovne operacije suočavaju sa kompleksnim situacijama. U većini tih operacija, sposobnost izražavanja na lokalnom lingua franca jeziku je neophodno za izvršavanje mandata mirovnih snaga. Oni bi trebalo da mogu da komuniciraju sa lakoćom sa političkim vlastima, snagama bezbednosti kao i sa lokalnim zajednicama. Iako ima veliki broj trenutnih operacija koje su raspoređene u frankofonim zemljama, neophodno je povećati prisustvo civilnog i vojnog osoblja koje govori francuski jezik u misijama.
Završna reč
Profesor emeritus Milena Dragićević Šešić istakla je ulogu Konflux centra, čija je misija da promoviše međunarodnu saradnju, međukulturni dijalog i medijaciju kao vitalne alatke za suočavanje sa izazovima i pretnjama po svetski mir i bezbednost, kao i ulogu Unesko katedre za interkulturalnost, menadžment u umetnosti i medijaciju na Balkanu. Iz njihove zajedničke saradnje proisteklo je dosta obrazovnih i naučnih projekata, usredsređujući se na međukulturni dijalog u upravljanju i rešavanju sukoba kroz umetnost. “Naročito bih želela da podvučem širinu i veličinu Frankofonije koja nam je dala kulturni i akademski okvir kako bismo razvili bogatu mrežu u različitim delovima sveta, od Afrike, preko Švajcarske i Belgije, do Kanade i Francuske.” “Seminari i obuke Konflux centra kao i Unesko katedra u Beogradu pokušavaju da uspostave ravnotežu između prenošenja znanja (teorijskog znanja) isticanja praktičnih veština medijacije i transverzalnih veština, koje su preko potrebne u današnjem svetu.“
Zaključujući vebinar, ambasador Amr Alguvejli, pozvao je učesnike stručne zajednice da doprinesu svojim idejama za dalje jačanje uloge višejezičnosti i lokalne kulture u naporima za rešavanje sukoba, uključujući održavanje mira. Partnerstvo između Ambasade Egipta u Beogradu, Konflux centra, Kairskog međunarodnog centra za rešavanje sukoba, očuvanje mira i izgradnju mira predstavlja odličnu osnovu za nastavak ovog dijaloga i organizovanje događaja koji bi odgovorili na ove potrebe. “Ovaj vebinar je još jedan dokaz aktivne uloge egipatske diplomatije i Međunarodne organizacije za Frankofoniju, čiji je prvi sekretar, pokojni Butros Butros Gali, dragoceno doprineo, kako na planu očuvanja mira tako i na planu promovisanja vrednosti Frankofonije”, zaključio je on.
