Zajedničko južno tržište (MERKOSUR) osnovano je 1991. godine potpisivanjem Ugovora o Asunsionu od strane Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja. Blok predstavlja istorijsko dostignuće u regionu i jednu od glavnih prekretnica u latinoameričkoj ekonomskoj integraciji, koja je imala za cilj prevazilaženje prethodne logike rivalstva između zemalja i uspostavljanje dinamike u saradnji.
Sa skoro 300 miliona stanovnika i površinom od oko 15 miliona kvadratnih kilometara (50% veće od evropskog kontinenta i gotovo jednako veliko kao i Rusija), MERKOSUR je poznat po svojim velikim prirodnim resursima i potencijalima u hranu. Blok izvozi 63% svetske proizvodnje soje i najveći je globalni izvoznik govedine, piletine, kukuruza, kafe i gvožđa, kao i osmi najveći svetski proizvođač automobila. Na osnovu svog BDP-a, koji je 2019. dostigao USD 4.467 biliona (mereno paritetom kupovne moći), blok je peta najveća ekonomija na svetu.
Iako su od njegovom osnivanja eksplicitni ciljevi MERKOSUR-a bili ekonomske i komercijalne prirode, blok ima važnu ulogu u konsolidaciji demokratije i u izbegavanju sukoba. Mir je neophodan uslov za razvoj, a regionalna integracija je u istoriji ključni instrument za konsolidaciju našeg regiona kao područja mira i saradnje, bez oružanih sukoba.
1991. godine, smo prvo stvorili zonu slobodne trgovine kako bi se naša roba i usluge mogle kretati bez ograničenja, kao i zajedničku spoljno-trgovinsku carinu kako bismo mogli da upravljamo razmenom sa ostatkom sveta. Ovo je omogućilo veliku ekspanziju naše međusobne trgovine. Takođe smo uspeli da promovišemo razmenu proizvoda sa dodatom vrednošću između četiri zemlje članice, što je omogućilo podsticanje netradicionalnih izvoznih aktivnosti koje stvaraju radna mesta sa visokom dodatom vrednošću ( biogoriva, hemijski i petrohemijski proizvodi, plastika, farmaceutski proizvodi, čelik i automobilski sektor, između ostalih).
Sledstveno predhodno iznetom, MERKOSUR je tradicionalni i dobro poznat izvoznik primarnih proizvoda, mnogi proizvodi kojima se trguje među članicama bloka su industrijski proizvodi, među kojima se, na primer, ističu automobili (koji predstavljaju skoro 50% ukupnih proizvoda kojima se trguje između Argentina i Brazil).
Takođe radimo na usklađivanju tehničkih propisa kako bismo zaštitili proizvodnju i potrošače bez nepotrebnog sprečavanja trgovine. Što se tiče javnog zdravlja, koordinacija između naših zemalja uvek je bila važna, posebno tokom tekuće pandemije KOVID-19. Naši građani se takođe mogu nastaniti u drugim zemljama bloka i raditi slobodno, što je nije slučaj u ostatku sveta.
godine stvorili smo Strukturni konvergencijski fond MERKOSUR-a kroz koji je, između ostalog, dodeljeno više od USD 1000 miliona bespovratnim zajmovima za razvojne i infrastrukturne pojekte, što nam je omogućilo da poboljšamo konkurentnost naših ekonomija, posebno u manje razvijenim područjima regiona.
Od početka, MERKOSUR je ispregovarao i potpisao trgovinske sporazume sa većinom zemalja latinoameričkog regiona, što je omogućilo slobodnu trgovinu sa većinom latinoameričkih zemalja. Takođe smo pregovarali trgovinske ugovore sa Evropskom unijom, EFTA-om, Izraelom, Egiptom, Indijom i zemljama sa juga Afrike. MERKOSUR nije blok koji je usmeren samo ka spoljnoj trgovini, već platforma stvorena za naše zemlje kako bi bile otvorene ka ostatku sveta.
Saradnja u okviru MERKOSUR-a pokriva mnoge oblasti: kultura, obrazovanje, nauka i tehnologija, razvoj zajedničkog građanstva, koordinacija socijalnih i ekonomskih politika itd. Postoje nekoliko i različitih oblasti zajedničkog rada i one se menjaju po potrebi, kako se menja međunarodni kontekst i kontekst unutar naših zemalja.
Naravno, sva ova dostignuća tokom tri decenije istorije ne znače da pred nama nisu novi izazovi. Zbog toga naša strateška agenda nas tera da radimo na oblikovanju zajedničkih i koordiniranih politika proizvodnog razvoja, na povećanju kapaciteta za proizvodnju dobara i usluga, na stvaranju ekonomije obima i ekonomije specijalizacije, kao i na ulazak u globalne lance vrednosti kako bismo privukli globalne tokove investicija na inteligentniji način.
Pored toga, MERKOSUR ima svoju ulogu na međunarodnoj sceni. Unutar G20, STO, FAO i drugih međunarodnih organizacija, jedinstvo naših zemalja pomaže nam da odbranimo svoje stavove o globalnoj agendi. U sve složenijem i fragmentiranijem globalnom scenariju, koordinacija pozicija koju omogućava MERKOSUR postaje sve važnija.
Mi verujemo da je svrha integracije postizanje sporazuma uz dužno poštovanje različitosti naših zemalja, vođenih političkom voljom za postizanjem integracije. MERKOSUR promoviše podržavajući politički, ekonomski i socijalni regionalizam, jer znamo da nas zajedničko suočavanje sa teškoćama čini jačim.
MERKOSUR je u poslednjih trideset godina za naše zemlje predstavlja najvažniji spoljnopolitički instrument. To je državna politika koja je ostala konstantna uprkos promenama vlada. Tokom poslednjih trideset godina postigli smo mnogo zajedničkog: posvećenost demokratiji kao osnovni uslov za život naših naroda; poštovanje ljudskih prava kao suštinska i neotuđiva vrednost za suživot; priznanje naše različitosti; i koordinacija naših razvojnih politika u cilju kombinovanja naših proizvodnih struktura.
Svet prolazi kroz rekonfiguraciju globalne strukture moći, kao i kroz krizu međunarodnih institucija koje su nama vladale tokom poslednjih sedamdeset godina. Imajući u vidu izazove i neizvesnosti koje proizilaze iz ovog konteksta, sigurni smo da će integracija naših zemalja i dalje biti najbolji način da se podstakne naš razvoj, očuva naša suverenost, promoviše blagostanje naših naroda i našu integrisanost u svet.