NJ.E. Rafal Pavel Perl, Ambasador Poljske u Srbiji

Poljska je postala 9. najveći ekonomski partner Srbije. Energetska rešenja, održavanje aviona, nekretnine, bankomati i IT u bankarstvu, sistemi elektronskog plaćanja, kao i hrana, odeća, nameštaj, obuća, kozmetika i kućna hemija su među brojnim proizvodima i uslugama u Srbiji koje se sjajno prodaju, a koje obezbeđuju poljske kompanije

Konstantan napredak” – ove reči odabrao je poljski ambasador Rafal Pavel Perl kako bi opisao bilateralne odnose Poljske i Srbije. Govoreći u ovom intervjuu za časopis CorD, kaže da će Poljska kancelarija za spoljnu trgovinu – čije se otvaranje uskoro očekuje – obezbediti dodatnu podršku poljskim investitorima koji su zainteresovani ne samo za Srbiju, već i za Zapadni Balkan kao celinu. Isti regionalni princip će se primenjivati i na rad Poljskog instituta u Beogradu, koji ambasador Perl vidi kao „menjača igre“. Sa sedištem u glavnom gradu Srbije, Poljski institut služiće kao platforma za kulturološku i obrazovnu saradnju i direktne međuljudske kontakte širom Zapadnog Balkana.  

Vaša ekselencijo, krajem februara, Srbija je ugostila poljsku delegaciju predvođenu državnim sekretarom Arkadijušom Mularčikom, koji je govorio o intenziviranju saradnje između Poljske i Srbije. Iz vaše perspektive, kako biste ocenili trenutni stepen bilateralnih odnosa između naših dveju država?

Prilično često me pitaju o poljsko-srpskoj bilateralnoj saradnji, i najčešće odgovaram da iz naše perspektive vidimo konstantan napredak. Sa jedne strane, to je dobar način da se usredsredimo na ono što je već ostvareno, dok sa druge strane služi neophodnošću da priznamo da ima još dosta toga što treba uraditi, budući da su i Srbija i Poljska države na dinamičnom razvojnom putu. Politički susreti i posete na visokom nivou značajne su i korisne, ali pravi izazov predstavlja ono što tek sledi. Saradnja između različitih sektora naše administracije i biznisa  trebalo bi da bude kvalitetnije podržana i oblikovana. Definitivno moramo da povećamo broj bilateralnih sporazuma, memoranduma o razumevanju i projekata, ne samo da bismo kreirali formalni pravni okvir, već i kako bismo se bolje upoznali. Primećujem da Poljaci i Srbi koji naše države posećuju po prvi put dele taj osećaj pozitivnog iznenađenja, zasnovanog ne samo na uvažavanju ljubaznosti, gostoprimstva i kulturološke bliskosti, već i na otkrivanju brzine kojom i jedni i drugi premošćujemo taj razvojni jaz u poređenju sa prosperitetnim državama i društvima Zapada. Raduje me što sam deo „Poljske ofanzive u Srbiji“ (pozajmio sam ovu frazu od člana uprave Ministarstva spoljnih poslova Srbije), koja obuhvata i nove elemente iz naše lokalne kutije alata (Počasni konzulat u Nišu i Poljski institut za kulturu i Kancelarija za spoljnu trgovinu u Beogradu), ali i zajednički interes u pogledu direktne saradnje između ministarstava i državnih ustanova naših dveju država.  

Sudeći po bilateralnim kontaktima na visokom nivou, postoji dogovor kada je u pitanju mogućnost unapređenja ekonomske saradnje između naših dveju država. U kojim oblastima vidite najveći potencijal?

Stopa razvoja bilateralne trgovinske razmene je definitivno premašila naša očekivanja, prešavši u protekloj godini (prema podacima koje je dostavio Republički zavod za statistiku Srbije) prag od dve milijarde evra (uz rast od 40% u odnosu na prethodnu godinu), stavivši Poljsku na mesto 9-og najvećeg partnera Srbije. Energetska rešenja, održavanje aviona, nekretnine, bankomati i IT u bankarstvu, sistemi elektronskog plaćanja, kao i hrana, odeća, nameštaj, obuća, kozmetika i kućna hemija su među brojnim proizvodima i uslugama u Srbiji koje se sjajno prodaju/pružaju a koje su obezbedile poljske kompanije.

Primećujem da Poljaci i Srbi koji posećuju naše države po prvi put dele taj osećaj pozitivnog iznenađenja, zasnovanog ne samo na uvažavanju ljubaznosti, gostoprimstva i kulturološke bliskosti, već i na otkrivanju brzine kojom i jedni i drugi premošćujemo taj razvojni jaz u poređenju sa prosperitetnim državama i društvima Zapada

Poljski nacionalni avio-prevoznik, PLL LOT, koji je prošle godine obeležio 75-ogodišnjicu uspostavljanja redovnih direktnih letova između Varšave i Beograda, je izbor broj jedan brojnih Srba koji putuju u Sjedinjene Države ili Kanadu, a poljski aerodrom Frederik Šopen konstantno dobija sjajne ocene kao „čvorište“ transfera ka destinacijama u Severnoj Americi i Skandinaviji. Poljoprivredno-prehrambena industrija, prerada hrane, energetska rešenja i zelene tehnologije su među oblastima dalje ekonomske saradnje koje najviše obećavaju, sa neprekidnim fokusom na jačanju pozicija poljskih kompanija i proizvoda koji su već prisutni na srpskom tržištu.

Možete li da nam ispričate o planovima za otvaranje Poljske kancelarije za trgovinsku saradnju u Beogradu?

Kako bi nudila direktnu pomoć poljskom poslovanju u inostranstvu, Poljska agencija za ulaganja i trgovinu (PAIH) otvara svoje kancelarije za spoljnu trgovinu. Ova globalna mreža odgovorna je za pružanje podrške poljskim izvoznicima i investitorima koji tragaju za novim prilikama u inostranstvu. Kancelarije PAIH u inostranstvu ne funkcionišu pod „diplomatskim kišobranom“ i registrovane su u skladu sa lojalnim propisima kao društva sa ograničenom odgovornošću koja se delimično finansiraju kroz svoje sopstvene aktivnosti (provera poslovanja, analiza tržišta i pravno savetovanje poljskih kompanija).

Važno je naglasiti da su ove PAIH spoljnotrgovinske kancelarije otvorene da bi pokrivale rapidno rastuća tržišta, koja predstavljaju najveći potencijal za poljske kompanije i našu spoljnu trgovinu. Kancelarija za spoljnu trgovinu u Beogradu, koja bi trebalo ubrzo da bude u potpunosti operativna (proces registracije kompanije je u toku) neće pokrivati samo Srbiju, već celokupan region Zapadnog Balkana. Njeno predstojeće otvaranje je najbolji dokaz da srpska ekonomija i tržište u dinamičnom porastu, koji imaju sjajnu perspektivu (uz visok nivo javnih ulaganja, povećanjem potrošnje i stepena regionalne saradnje), definitivno privlače sve veću pažnju poljskih preduzetnika, naročito imajući u vidu da su „ponovo otkrili“ region Zapadnog Balkana nakon COVID pandemije i njenog dobro poznatog uticaja na globalnu ekonomiju.

U Srbiji se proteklih meseci mnogo govorilo o Poljskoj, usled uvoza mleka iz vaše države, koje je konkurentnije od domaćeg mleka u smislu cene. Budući da je ovo pitanje veoma važno za lokalne poljoprivrednike u Srbiji, da li biste mogli da nam kažete nešto o značaju subvencija i podsticaja koje poljski stočari/mlekari dobijaju iz sredstava EU?

Prema pravilima strateškog plana Zajedničke poljoprivredne politike EU za 2023-2027, direktne subvencije po muznoj kravi dostići će godišnje prosek 94 evra. Dodatna značajna finansijska podrška može da se dobije i putem implementacije planova za dobrobit životinja, koji uključuju, na primer, obavezu obezbeđivanja i upravljanja redovnim pristupom otvorenom prostoru za životinje. Proizvodnja mleka u Poljskoj je zasigurno priča o uspehu, koja pokazuje koliko se značajnim pokazalo naše pristupanje EU 2004. godine iz perspektive poljske poljoprivrede i poljskih poljoprivrednika. Uz konstantan rast proizvodnje mleka (porast od preko 24% od 2004 do 2020, i u daljem porastu), Poljska je treći najveći evropski proizvođač (posle Francuske i Nemačke) i na 12. mestu globalno (2% celokupne svetske proizvodnje mleka). Izvoznici poljskih mlečnih proizvoda su dostigli nivo od 2,6 milijarde evra u 2021. godini, sa značajnim porastom od 13% u odnosu na prethodnu godinu. Takođe vredi napomenuti da je ukupan izvoz poljske hrane dostigao vrednost od 37,4 milijarde € u 2021. godini. 

Nedavna poruka Beogradu iz Varšave je poruka podrške Srbiji za evropske integracije. Da li biste ocenili danas Srbiju ili Ukrajinu kao bližu članstvu u EU?

Kao predstavnik države koja je poznata po svojoj nepokolebljivoj političkoj podršci evropskim EU integracijama, primetio bih sa velikim zadovoljstvom da težimo da dajemo sve od sebe korišćenjem pristupa dvokolosečne pruge; i bilateralno i multilateralno. Osim političke podrške iz Brisela, poljski eksperti, sa svojim srpskim kolegama, dele znanja, najbolje prakse i lekcije koje smo naučili iz našeg procesa pristupanja koristeći okvir tvining projekata EU (u poslednje dve godine učestvujemo u dva takva projekta), kao i bilateralne inicijative (poput Beogradske konferencije poljskih i srpskih eksperata koji rade na pitanjima povezanim sa EU). Kao dobro poznati pobornici politike otvorenih vrata EU, Poljska je uložila brojne godine zalažući se za kontinuitet procesa integracija država Zapadnog Balkana, ujedno nudeći evropske perspektive državama našeg istočnog komšiluka (Ukrajina, Moldavija, Gruzija).

Poljski nacionalni avio-prevoznik, PLL LOT, koji je prošle godine obeležio 75-ogodišnjicu uspostavljanja redovnih direktnih letova između Varšave i Beograda, je izbor broj jedan Srba koji putuju u Sjedinjene Države ili Kanadu, a poljski aerodrom Frederik Šopen konstantno dobija sjajne ocene kao „čvorište“ transfera ka destinacijama u Severnoj Americi i Skandinaviji

Izlišno je reći da je Poljska ne samo dočekala, već da je i aktivno otvorila put odluci Evropskog saveta iz juna 2022. godine koja je dodelila status kandidata Kijevu i Kišinjevu, a koji je nažalost morao da bude prihvaćen pod tako dramatičnim okolnostima ruske agresije na Ukrajinu. Jasno mi je da proces pristupanja, koji je izuzetno komplikovan i zahtevan, ne bi trebalo posmatrati kao trku između država kandidata – istorija V4 (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska) dokazuje da su bliska saradnja i međusobna podrška efektivne i efikasne kod pregovora sa Briselom. Poznajući dobru saradnju između Beograda i Tbilisija u pogledu procesa integracija EU, mislim da Srbija – kao država sa desetogodišnjim iskustvom u pregovorima koja je odlično napredovala u procesu (uz nekoliko otvorenih poglavlja/klastera) – takođe može znatno da pomogne ukrajinskoj strani u budućnosti.

Kako gledate na trenutnu situacija u Ukrajini? Da li smatrate da postoji prostor za završetak konflikta ili je eskalacija verovatniji scenario?

Ne znam da li za mene možete reći da sam više pesimista ili realista, ali sa moje tačke gledišta, trebalo bi da budemo spremni na trajni sukob, koji će imati ogroman uticaj na budućnost Evrope ili čak na sam svetski poredak. Dok razgovaramo o mogućim scenarijima za kraj ovog brutalnog rata, razumljivo smo usredsređeni na političke, vojne i ekonomske faktore, na osnovu dostupnih podataka i obaveštajnih izveštaja. Međutim, ne bi trebalo da zanemarimo pitanje postizanja pravde za hiljade žrtava ruske agresije na Ukrajinu.

U pokušajima da se dovede u pitanje samo postojanje ukrajinske države, naroda ili čak jezika, Moskva je pokrenula rat koji ne samo da krši međunarodne zakone i poredak, već demonstrira, svakodnevno, zanemarivanje i prezir ruske države u pogledu osnovnih ljudskih prava i međunarodnih obaveza. Pogubljenja, mučenja, brutalna ispitivanja, silovanja, pljačke, napadi na civilnu infrastrukturu, nezakonite masovne deportacije i otimanja ukrajinske dece ne mogu proći nekažnjeno, posebnu imajući u vidu da ih ruska strana namerno koristi kao tek još jedno sredstvo lomljenja duha ukrajinskog naroda. Bilo kakav mirovni sporazum morao bi da bude zasnovan na ideji da će počinioci (uključujući najviše zvaničnike) biti izvedeni pred lice pravde i da će morati da plate za svoje zločine.

Nedavna poseta poljske delegacije koju smo spomenuli na početku intervjua obuhvatila je i diskusiju o jačanju bilateralne saradnje u domenu energetike. Da li postoje neki specifični projekti koji su u tom pogledu trenutno u razvoju?

I Poljska i Srbija imaju miks energenata u čijoj je osnovi ugalj, što nas čini prirodnim partnerima za diskusiju i moguću saradnju u pogledu takozvane „zelene transformacije“. Takođe smo i jedna od država članica EU koja najbolje razume da je ova vrsta promena naročito izazovna i da se ne može desiti preko noći, ujedno i usled jakog socijalnog uticaja na rudarske regije.

Proizvodnja mleka u Poljskoj je zasigurno priča o uspehu, koja pokazuje koliko se značajnim pokazalo naše pristupanje EU 2004. godine iz perspektive poljske poljoprivrede i poljskih poljoprivrednika. Uz konstantan rast proizvodnje mleka (porast od preko 24% od 2004 do 2020, i dalje u porastu), Poljska je treći najveći proizvođač EU

Poljske kompanije, koje su – što je zanimljivo – prisutne na srpskom energetskom tržištu preko pedeset godina, mogu da obezbede ekološki-usmerena rešenja za premošćivanje. Spremni smo i da podelimo naša znanja i iskustva u pogledu korišćenja sredstava EU za efektivnu transformaciju regija koje su bogate ugljem. Obnovljivi izvori energije, diverzifikacija izvora energije i razvijanje atomskih energetskih postrojenja su teme od zajedničkog interesa koje mogu da služe razvoju uzajamno korisne saradnje između Poljske i Srbije.

Lokalni mediji su izveštavali o planiranom otvaranju Poljskog kulturnog instituta u Srbiji, kao i o pospešivanju bilateralne saradnje na polju obrazovanja. Možete li nam reći nešto više o ovim oblastima?

U julu prošle godine, prilikom svoje posete Srbiji u dvojakom svojstvu šefa poljske diplomatije i predsedavajućeg OEBS-a, ministar Zbignjev Rau objavio je odluku da se otvori Poljski institut u Beogradu (kao 26. Poljski institut u svetu), čije će aktivnosti pokrivati celokupan region Zapadnog Balkana. Misija Poljskih instituta jeste dosezanje do najšire moguće publike umetnika, eksperata i tvoraca mišljenja u cilju izgradnje kvalitetnih bilateralnih kontakata i saradnje, kao i oblikovanja najbolje moguće slike Poljske u inostranstvu. Poljski instituti promovišu našu državu i njenu kulturu, istoriju, nauku, jezik i nacionalnu baštinu tako da javnost unutar država sa drugačijom ili pak sličnom kulturološkom istorijom mogu bolje da razumeju nas – Poljake i poljski kulturološki kodeks. Čvrsto verujem da će se, kada su u pitanju kulturološka i obrazovna saradnja, i do određene mere direktni međuljudski kontakti, osnivanje Poljskog instituta u Beogradu pokazati kao pravi „menjač igre“. Postajući sve aktivniji i vidljiviji, ali i povećavajući broj kulturoloških, obrazovnih, akademskih i promotivnih događaja, možemo da izgradimo naš nacionalni brend i u Srbiji kao i u drugim državama Zapadnog Balkana na efikasniji način, a možemo i da istražujemo sve ono što nas povezuje. Nakon tri godine života u Beogradu, dobro sam upoznat sa time koliko je bogata i živopisna umetnička scena Srbije. I stoga se lično izuzetno radujem novim prilikama i putevima bilateralne saradnje kroz različite kulturološke poduhvate.