Evropska politička zajednica nikako nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Njen cilj je da uspostavi solidarnost i saradnju u oblastima bezbednosti, energetike, zajedničkih investicija i transporta između država članica EU i država nečlanica koje dele iste vrednosti ~ Pjer Košar
Odnosi između EU i Srbije nisu se sveli samo na pitanje sankcija Rusiji, odnosno na spoljnopolitičko usklađivanje, kaže francuski ambasador Pjer Košar u intervjuu za magazin CorD. Takođe, on podseća na snažne veze Srbije i EU u ekonomskom domenu, podršku Unije reformskim procesima u Srbiji, kao i na saradnju u oblasti kulture i obrazovanja. Međutim, ambasador Košar ističe da je „progresivno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU jasan preduslov za pristupanje“, te da postaje posebno važno u vreme rata i krize kao potvrda da Srbija ostaje „dosledna svom evropskom izboru“.
Vaša ekselencijo, Francuska je završila dva izborna ciklusa, i na predsedničkom i na parlamentarnom nivou. S obzirom na novi mandat predsednika Emanuela Makrona i rezultate junskih parlamentarnih izbora, koji će biti prioriteti Francuske, posebno na evropskom frontu?
Francuska će ostati posvećena jačanju strateške autonomije EU i podršci efikasnijim procesima donošenja odluka. Želimo da odgovorimo na izazove bez presedana sa kojima smo se do sada suočavali – pandemije, rat, bezbednost snabedavanja hranom i klima – uz očuvanje političkih, ekonomskih i društvenih vrednosti koje karakterišu EU.
Predsednik Makron će s tim ciljem podržati prioritete koje je naveo tokom svog prethodnog mandata. Promovišemo veću političku i bezbednosnu integraciju EU, što je već u toku od usvajanja zajedničkog strateškog kompasa u martu 2022. EU će ojačati svoje odbrambene kapacitete, između ostalog ulaganjem u nove industrijske sektore. Želimo da ubrzamo ekološku tranziciju ka ugljeničkoj neutralnosti i radimo na većoj strateškoj nezavisnosti, uključujući i oblasti zdravlja i snabdevanja hranom.
Nastavićemo da promovišemo proširenje EU, a istovremeno ćemo reformisati proces donošenja odluka i pokrenuti preispitivanje trenutnih ugovora. Sa 27 ili 33 zemlje članice, EU ne može da funkcioniše kao pre 60 godina, sa šest država članica. Ovo bi koristilo novim državama članicama, koje bi imale većeg uticaja u reformisanom sistemu.
Govoreći na kraju poslednjeg šestomesečnog francuskog predsedavanja Savetom EU, predsednik Makron je ponovo nastojao da izazove interesovanje javnosti u EU i na Zapadnom Balkanu za ideju „Evropske političke zajednice“, koja bi omogućila da zemlje nečlanice EU sklope neku vrstu saveza sa 27 država članica. Ovo je navelo mnoge u ovom regionu da se zapitaju da li je predlog još jedan dokaz da proširenje EU nije realna opcija, barem u bliskoj budućnosti. Da li je predložena „Evropska politička zajednica“ zapravo utešna nagrada za zapadni Balkan?
Koncept evropske političke zajednice nikako nije alternativa članstvu u Evropskoj uniji. Njegov cilj je da uspostavi solidarnost i saradnju u oblastima bezbednosti, energetike, zajedničkih investicija i transporta između država članica EU i država nečlanica koje dele iste vrednosti. Ovo neće prejudicirati budućnost ili njihov tempo pristupanja.
Treba imati na umu da je ova ideja nastala u kontekstu tragičnog povratka rata na naš kontinent. Ona odgovara pre svega volji Ukrajine, Gruzije i Moldavije da se pridruže Evropskoj uniji. Dok su Ukrajina i Moldavija dobile status zemlje kandidata 23. juna, ukupan proces pristupanja zahteva dugotrajne reforme. U međuvremenu, pozivamo na druge oblike saradnje i solidarnosti u današnjem strašnom kontekstu, a Evropska politička zajednica je odgovor na to.
S tim u vezi, pridruživanje država Zapadnog Balkana ovoj zajednici, kao i zemalja koje su deo „evropske porodice“, ali su odlučile da napuste EU ili da stoje po strani donelo bi samo korist. Ovo nije čekaonica ili alternativa EU, kao što sam već čuo, već labava organizacija sa političkim upravljanjem na visokom nivou, različita po obimu i okviru od OEBS-a ili Saveta Evrope, i različita od tekućeg procesa integracije.
Imajući na umu predloženu zajednicu, kakav bi bio stav Francuske o nedavnom predlogu grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa da sve zemlje Zapadnog Balkana budu primljene u EU do 2033. godine?
Francuska se u potpunosti zalaže za brzo pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Ne samo da imamo mnoge zajedničke izazove, već je region i geografski isprepleten sa EU. Ovo je situacija u kojoj svi dobijaju i Francuska je uložila sve svoje diplomatske napore da Severna Makedonija i Albanija započnu svoj dugo očekivani proces pridruživanja.
Što se tiče tempa pregovora, mi se ne zalažemo za određivanje datuma. Kada je država formalno kandidat za članstvo u EU, brzina procesa integracije zavisi pre svega od reformi koje sprovodi i njene političke volje da ih sprovede
Što se tiče tempa pregovora, mi se ne zalažemo za određivanje datuma. Kada je država formalno kandidat za članstvo u EU, brzina procesa integracije zavisi pre svega od reformi koje sprovodi i njene političke volje da ih sprovede. Kriterijumi su isti za sve, definisani tokom 1990-ih. Moram priznati da su zahtevni, posebno u oblasti vladavine prava, koja ujedinjuje sve države članice u jedan politički entitet. Pregovori se mogu značajno ubrzati ako se sprovedu reforme.
Često ste javno govorili o potrebi da se Srbija u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Da li se sada odnos EU i Srbije svodi prvenstveno na ovo pitanje?
Srećom, odnos EU i Srbije se ne svodi na ovo pitanje. EU danas ostaje glavni ekonomski partner Srbije i čini oko 60% njene trgovinske razmene. Mnoge reforme su sprovedene u oblasti ekonomije, bezbednosti i upravljanja granicom, kao i zdravstva i obrazovanja. Takođe pohvaljujem ustavnu reformu u oblasti pravosuđa, koja će utrti put – pod uslovom da bude efikasno sprovedena – ka poboljšanju transparentnosti i vladavine prava.
Srbija je već na mnogo načina uključena u EU: imamo sporazum o slobodnom kretanju ljudi, jer za putovanje Srbije u EU nisu potrebne kratkoročne vize i obrnuto. Srbija je deo zajedničkog obrazovnog prostora koji olakšava priznavanje diploma i mobilnost studenata. Učestvuje u mirovnim operacijama EU u inostranstvu. Ona ima koristi od veoma značajnih fondova EU za podršku procesu pridruživanja.
Međutim, progresivno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU je jasan preduslov za pristupanje, i to od samog početka. U vremenima rata i tragedije na našem kontinentu, to je još važnije i hitnije, jer je jedinstvo apsolutno potrebno da bi se zaštitio međunarodni poredak i – u ovom slučaju – sprečio ruski agresor da počini zločine u Ukrajini.
Na kraju, to nije samo i nije uglavnom pitanje „usklađenosti“. Očekujemo samo da Srbija bude dosledna svom evropskom izboru i da, osim osude ničim izazvanog agresivnog rata protiv Ukrajine, što je Srbija učinila, izvuče sve neophodne zaključke iz neprihvatljive pretnje evropskim vrednostima i evropskoj bezbednosti koju predstavlja aktuelni ruski režim.
Da li biste prihvatili argument Srbije da treba da bude izuzeta od sankcija ako želi da sačuva energetsku i ekonomsku stabilnost, kao što je prihvaćeno u slučaju Mađarske?
Dozvolite mi da preciziram: Mađarska je glasala za sve mere EU preduzete protiv ruskih vlasti. Ona je, međutim, imala koristi – zajedno sa drugim državama članicama EU – od specifičnih adaptacija, s obzirom na potrebu da se očuva njena energetska i ekonomska stabilnost tokom neophodne faze tranzicije ka energetskoj diversifikaciji.
Takođe, u aprilu su u potpunosti uzeti u obzir interesi Srbije, jer je izuzeta od sankcija EU protiv ruskih naftnih kompanija koje posluju u inostranstvu. NIS, koji je u većinskom vlasništvu Gasproma, mogao je da nastavi da uvozi sirovu naftu u tranzitu kroz Hrvatsku. Radimo sa Srbijom na diversifikaciji njenih izvora energije: u izgradnji je novi gasni interkonektor sa Bugarskom, finansiran iz fondova EU, a u procesu smo pokretanja nove inicijative za izgradnju još jednog konektora za Srbiju u saradnji sa Severnom Makedonijom, a radi bolje veze sa Grčkom.
Uopšteno govoreći, EU se obavezala da će odgovoriti na izazove država koje pristupaju podržavajući njihovu energetsku tranziciju, ali i – na kraći rok – pozivajući ih da se pridruže zajedničkoj platformi za kupovinu gasa koja se uspostavlja za sve članice EU i buduće zemlje članice.
Više puta ste izjavili da verujete u budućnost Srbije u EU. Da li Francuska takođe podržava stav – koji je nedavno u Beogradu izneo nemački kancelar Olaf Šolc – da je za postizanje članstva neophodno da Srbija prizna nezavisnost Kosova?
Francuska podržava potpunu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, u okviru Briselskog sporazuma. Ovo bi trebalo da bude u obliku pravno obavezujućeg sporazuma koji je prihvatljiv za obe strane, u skladu sa međunarodnim standardima i standardima EU.
Čini se da je rano da se definiše u kom će to tačno obliku biti – o tome će se konstruktivno razgovarati između vlasti u Beogradu i Prištini, uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka. Francuska poziva da se ovaj dijalog nastavi bržim tempom. Sporazum sklopljen 21. juna u oblasti energetike je ključni korak napred, koji mi pohvaljujemo. Nadam se da će ovo dati dodatni podsticaj dijalogu, koji je predugo bio u virtuelnom zastoju.
Prethodne godine obeležile su aktivnosti na unapređenju ekonomskih odnosa Francuske i Srbije, a dva najveća projekta su koncesija Aerodroma Beograd i ugovor o izgradnji gradskog metro sistema. Da li su ova dva projekta suštinski poslovno približila dve zemlje?
Zahvaljujući dva velika projekta potpisana 2017. i 2018. (Aerodrom Nikola Tesla Beograd sa aerodromima Vansi; Postrojenje za tretman čvrstog otpada Vinča sa Suec Environmentom), naši bilateralni ekonomski odnosi su ušli u novu fazu i Francuska je postala jedan od glavnih stranih investitora u Srbiji, sa vrednošću SDI u periodu 2010-2020 od 1,3 milijarde evra.
Ova dva infrastrukturna projekta uključuju i mnoge druge francuske i srpske kompanije koje zapošljavaju lokalno stanovništvo i doprinose prenošenju našeg znanja u srpsku privredu. To su javno-privatna partnerstva koja se dodeljuju u vidu koncesija na 25 godina, što je još uvek retkost u Srbiji i regionu i moglo bi da posluži kao model za druge regionalne infrastrukturne projekte.
Još jedan veliki projekat koji predstoji je, kao što ste pomenuli, beogradski metro, koji uključuje mnoge francuske kompanije (Egis Rail za studije, Alstom za transportni sistem ili RATP Dev za upravljanje i rad mreže) i koji je dobio značajnu finansijsku podršku iz Francuske. Francuske kompanije sarađuju sa srpskim kolegama u oblastima obuke i transfera tehnologije.
Ova saradnja neguje naše ekonomske veze, jer je Srbija sada poznatija francuskim investitorima i kompanijama. Naša bilateralna trgovina dostigla je 1,2 milijarde evra 2021. godine, dok u zemlji posluje oko 120 francuskih kompanija.
Koji su trenutni prioriteti Francuske razvojne agencije AFD, koja je svoje prisustvo u Srbiji uspostavila pre tri godine sa ciljem da poveća francuski angažman u zemlji?
Mandat AFD-a na Zapadnom Balkanu ima za cilj da podrži ključne reforme i investicije kako bi se olakšala implementacija Zelenog dogovora i podržali standardi EU. Fokusira se na projekte koji imaju pozitivan ekološki ishod i društveni uticaj. U tom cilju, razvojna agencija je pokrenula plodonosan dijalog sa srpskim vlastima i privatnim sektorom koji je za manje od dve godine rezultirao finansijskom podrškom od više od 400 miliona evra u korist javnih politika i programa modernizacije infrastrukture.
Radimo sa Srbijom na diversifikaciji njenih izvora energije: u izgradnji je novi gasni interkonektor sa Bugarskom, finansiran iz fondova EU, a u procesu smo pokretanja nove inicijative za izgradnju još jednog konektora za Srbiju u saradnji sa Severnom Makedonijom, a radi bolje veze sa Grčkom
AFD se fokusira na sektor transporta i mobilnosti (modernizacija železničkog sektora, urbana mobilnost i projekti lokalnog povezivanja), infrastrukturu čvrstog otpada širom Srbije i podršku politici klimatskih promena. Obavezala se da će investirati sličnim tempom u narednim godinama. U tom duhu, mnogi novi projekti su trenutno u pripremi, u oblastima energetike i upravljanja vodama – oblastima u kojima je Francuska pokazala veliku stručnost širom sveta.
Govoreći na nedavnom sastanku sa predstavnicima francuskih kompanija u zemlji, premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da najveći potencijal za dalju saradnju imaju ulaganja u oblasti zaštite životne sredine, energetike i zelene tranzicije. Ima li francuskih kompanija zainteresovanih za ovakve investicije u Srbiji?
Odgovor je da. Zaštita životne sredine i zelena infrastruktura su deo našeg zaštitnog znaka i prioritet francuskog poslovanja u inostranstvu. U Francuskoj postoji snažna politička volja da se podrže javni podsticaji u ovoj oblasti širom sveta. U ovim sektorima u Srbiji su već aktivne francuske kompanije, kao što je Veolia, koju sam već pomenuo, ili Suez Environment u oblasti voda.
U energetskom sektoru, francuske kompanije poput EDF i Schneider Electric rade na projektu pametne mreže zajedno sa srpskim operaterom EDS. Takođe, EDF je nedavno posetio Srbiju na zahtev srpskih vlasti da razgovara o potencijalnoj novoj saradnji u oblasti nuklearne energije. Druge francuske grupe takođe promovišu projekte obnovljive energije (vetar, solarnu i geotermalnu) i redovno dolaze u Srbiju.
Najavili ste unapređenje saradnje u oblasti kulture, obrazovanja i nauke kao prioritete u Srbiji, kao i podsticanje izučavanja francuskog jezika. O tome ste nedavno razgovarali i sa učenicima dvojezičnog odeljenja jedne pirotske škole. Kako se ovi prioriteti mogu postići?
U oblasti kulture, podržavamo Novi Sad Evropsku prestonicu kulture, aktivnostima koje se kreću od savremenog cirkusa ili ulične umetnosti, do stripa. U oblasti obrazovanja promovišemo nekoliko novih programa i inicijativa, kao što su „Studiraj u Francuskoj – radi u Srbiji“, Srpsko-francuski forum za inovacije, Narativi igrica (program obuke za mlade kreatore video igara) i „IT čini NAUKU“ . Nastavljamo da promovišemo znanje francuskog jezika zahvaljujući sedam dvojezičnih sekcija u srpskim školama, ali i – od 2020. – široj mreži Volim francuski, koju koristi oko 50 srednjih škola i više od 10.000 učenika.
Naša saradnja sa Srbijom treba da funkcioniše na sinergijski način. Na primer, Festival francuskog filma koji se održava svake godine u Beogradu predstavlja srpskoj publici nova dostignuća francuske kinematografije, a istovremeno promoviše francuski jezik.
Beogradski Institut Francais, nekadašnji Francuski kulturni centar u Beogradu, jedan je od oslonaca saradnje u oblasti kulture, ali već više od 70 godina predstavlja i prepoznatljiv centar u srcu Beograda. Da li se planovi i obim aktivnosti Instituta u srpskoj prestonici menjaju i razvijaju?
Francuski institut Srbije, u Beogradu, zaista se nalazi u veoma prepoznatljivoj zgradi u centru grada. Proteklih godina smo modernizovali naše prostorije i nameravamo da uvedemo novu digitalnu opremu 2023. godine. Naša filijala u Nišu je jedini evropski inostrani institut koji aktivno sarađuje sa lokalnim vlastima širom južne Srbije. Nove prostorije Francuskog instituta Novi Sad, otvorene 22. juna, takođe simbolizuju naše namere.
Naši planovi i obim poslova ostaju veliki, jer želimo da dopremo do javnosti širom Srbije, ne samo u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Zato sarađujemo sa mnogim opštinama i lokalnim kulturnim centrima, kako bismo im doneli francusku kulturu i mogućnosti. Ovo ima oblike poput obilaska izložbi ili festivala, ali i partnerstva sa školama i univerzitetima, između ostalog.
| PODRŠKA Francuska podržava potpunu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, u okviru Briselskog sporazuma | INVESTICIJE Naši bilateralni ekonomski odnosi su ušli u novu fazu i Francuska je postala jedan od glavnih stranih investitora u Srbiji, sa vrednošću SDI od 1,3 milijarde evra u periodu 2010-2020. | AFD Mandat AFD-a na Zapadnom Balkanu jeste da podrži ključne reforme i investicije kako bi se olakšala implementacija Zelenog dogovora i podržali standardi EU |
|---|