Mapa sajta

Nj. e. Ilir Bočka, ambasador Albanije u Srbiji

Priprema za Ligu šampiona

Tri zemlje članice inicijative Otvoreni Balkan su kao oni momci iz predgrađa kojima komšije ne dozvoljavaju da igraju na njihovim velikim i lepim stadionima. Mi, male zemlje Zapadnog Balkana, napravili smo lokalnu ligu, gde treniramo i igramo jedni sa drugima da bismo ostali u formi za predstojeće utakmice, kao i da bismo se izborili sa stresom dugog iščekivanja ~ Ilir Bočka

Odnosi između Albanije i Srbije „liče na gradilište s tablom na kojoj piše ‘Radovi u toku'”, kaže ambasador Ilir Bočka govoreći u ovom intervjuu za magazin CorD. I dok kvalitet političkih odnosa dve zemlje u velikoj meri zavisi od suprotstavljenih pogleda na situaciju na Kosovu, na drugoj strani je uticaj kretanja velikog broja ljudi u oba smera, kroz turizam, što je donelo „pozitivna osećanja u međuljudskim odnosima i razbilo stereotipe“, objašnjava albanski ambasador. On tvrdi da mu nije teško da zamisli dan kada će građani jedne zemlje bez većih problema naći zaposlenje u drugoj, čemu doprinose nedavno potpisani regionalni sporazumi.

Vaša ekselencijo, u svojstvu ambasadora Albanije u Srbiji, kako vidite nedavno potpisivanje nekoliko sporazuma u okviru Berlinskog procesa, koji bi trebalo da olakšaju mobilnost i slobodu kretanja građana Zapadnog Balkana?

– Prvo, hvala na ovoj prilici da razgovaram s vama. Ovaj trenutak, sastanak u Berlinu i sporazume potpisane između zemalja Zapadnog Balkana, vidim kao centralnu tačku i oživljavanje Berlinskog procesa, s akcentom na rešavanju nekih izazova i pitanja o kojima se diskutovalo već dugo. Povratak fokusa na region Zapadnog Balkana, posebno sada u pozadini ruske agresije u Ukrajini, čini se najnormalnijom reakcijom Nemačke i ostalih zemalja Evropske unije..

Verujete li u budućnost u kojoj će se Albanci, sa priznatim diplomama, zapošljavati u Srbiji, a Srbi u Albaniji?

– Naravno, reč je odličnom instrumentu za ostvarivanje prava na slobodno kretanje i zapošljavanje i to je već neko vreme u procesu realizacije. Tokom četiri godine, albanska i srpska strana sporazumno su se saglasile preko svojih institucija da priznaju diplome i pojednostave procedure, po poznatim evropskim modelima. Radnici i stručnjaci u oblastima kao što su građevinarstvo, turizam i transport počeli su da koriste mogućnosti koje nudi regionalno tržište rada i u Srbiji i u Albaniji. Inicijativa Otvoreni Balkan je takođe omogućila da se u kratkom roku pripreme radne dozvole.

Radnici i stručnjaci u oblastima kao što su građevinarstvo, turizam i transport počeli su da koriste mogućnosti koje nudi regionalno tržište rada i u Srbiji i u Albaniji. Inicijativa Otvoreni Balkan je takođe ponudila veliku mogućnost da se u kratkom roku pripreme radne dozvole

Neke analize inicijative poput Berlinskog procesa i Otvorenog Balkana smatraju svojevrsnom utešnom nagradom za balkanske zemlje, kojima se nadoknađuje spor proces pregovora o članstvu u EU. Kakav je vaš stav?

– To je istina. Osećaj frustracije izazvan dugim čekanjem među zemljama Zapadnog Balkana, kao i „zamor od proširenja” koji se oseća među zemljama članicama EU, već su dugo stvarni fenomeni. Sličnosti ili razlike između Berlinskog procesa i inicijative Otvoreni Balkan ilustrovaću metaforom iz omiljenog sporta fudbala. Tri zemlje članice inicijative Otvoreni Balkan su kao oni momci iz predgrađa kojima komšije ne dozvoljavaju da igraju na njihovim velikim i lepim stadionima.

Mi, male zemlje Zapadnog Balkana, napravili smo lokalnu ligu, gde treniramo i igramo jedni sa drugima da bismo ostali u formi za predstojeće utakmice, kao i da bismo se izborili sa stresom dugog iščekivanja. Kroz ove inicijative učimo da „igramo“ i da se držimo zajedno; trudimo se da pokažemo drugima da smo sposobni, dobri i dostojni da zajedno sa njima igramo u Ligi šampiona, što bi bila Evropska unija.

Albanija tek treba da počne zvanične pregovore o pridruživanju EU. Šta smatrate da je uzrok kašnjenja?

– Mislim da su Albanija i Severna Makedonija već započele pregovarački proces od jula 2022. godine. Državna administracija u Albaniji počela je ozbiljno da radi na konkretnim dokumentima koji će se uskoro naći na pregovaračkom stolu.

Da li nedavno predstavljeni koncept Evropske političke zajednice služi samo udaljavanju Zapadnog Balkana od članstva u EU ili predstavlja priliku za stvaranje novih oblika povezivanja?

– U ovom trenutku mi se čini da je koncept Evropske političke zajednice rasprava teorijske prirode i da još nije došao u fazu razgovora o konkretnim pitanjima. Događaji oko nas se razvijaju brzo i nasilno, a vreme zahteva jedinstvo od svih, jasnu viziju, energičnu akciju za suočavanje sa ovim velikim egzistencijalnim izazovima koji su postavljeni pred građane, države i saveze. Možda bi EU i NATO trebalo u budućnosti da posmatraju Zapadni Balkan kao značajniji faktor u bezbednosnom smislu. Dakle, isto pitanje se može postaviti i na drugačiji način: držati ih blizu, tačnije veoma blizu.

Očigledno je da obe strane razumeju realnost da suprotstavljeni stavovi o pitanjima poput Kosova ne bi trebalo da postanu prepreka za unapređenje odnosa dve zemlje. U nastavku ove ideje možemo reći da ova nova realnost odnosa između Republike Albanije i Republike Srbije služi i za poboljšanje političke klime u regionu Zapadnog Balkana

Odnosi između Albanije i Srbije uglavnom se posmatraju kroz okvire ličnih interakcija premijera Edija Rame i predsednika Aleksandra Vučića. S izuzetkom tog odnosa, kako biste opisali aktuelne bilateralne odnose naših zemalja?

– Odnosi Srbije i Albanije liče na gradilište gde je masnim slovima napisano „Radovi u toku“. U ovim odnosima ima kretanja i dinamike, ali i problema. Imaju potencijal da napreduju, ali postoji i problem: Kosovo, kao pitanje o kome obe strane imaju suprotstavljene stavove. Rešavanje ovog pitanja i unapređenje dijaloga Priština-Beograd takođe će označiti veoma povoljan trenutak u razvoju odnosa između Albanije i Srbije.

Potpuno se slažem sa Vama kada kažete da lične interakcije između premijera Edija Rame i predsednika Aleksandra Vučića stvaraju pozitivnu energiju u ovom procesu.

U kojim oblastima je naša saradnja najviše napredovala; da li je to turizam?

– Imamo veoma pozitivne pokazatelje u oblasti turizma, jer je uticaj kretanja velikog broja ljudi u oba smera doneo pozitivna osećanja u međuljudskim odnosima, razbio stereotipe o prošlosti i poboljšao klimu međuljudskih i poslovnih odnosa itd. Sporazumi postignuti u okviru inicijative Otvoreni Balkan stvorili su mogućnosti za dalji razvoj u investicijama, poljoprivredi i energetici.

U kojoj meri na našu bilateralnu saradnju negativno utiče podrška Albanije jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, kao i lobiranje Albanije u ime Kosova u međunarodnim organizacijama?

– Tačno je da je tema Kosova bila, i ostala, faktor koji je uvek uticao na naše odnose. Albanija je, iz poznatih razloga, podržavala i podržava akcije Vlade Kosova na konsolidaciji nezavisnosti i države na Kosovu, kao i njene napore za međunarodno priznanje. Ovo nije tajna. Trudimo se da naš odnos prema Kosovu ne postane prepreka u razvoju bilateralnih odnosa Srbije i Albanije. Očigledno je da obe strane razumeju realnost da suprotstavljeni stavovi o pitanjima poput Kosova ne bi trebalo da postanu prepreka za unapređenje odnosa dve zemlje. U nastavku ove ideje možemo reći da ova nova realnost odnosa između Republike Albanije i Republike Srbije služi i za poboljšanje političke klime u regionu Zapadnog Balkana.

Registracija birača i proces glasanja su sprovedeni na korektan način i Albanci iz Preševske doline su, kao i sve druge manjine u Srbiji, iskoristili svoje ustavno pravo da biraju svoje članove u ovim nacionalnim savetima

Da li se slažete sa ocenom Brisela i Vašingtona da se na Kosovu mora formirati Zajednica srpskih opština, u skladu sa prihvaćenim odredbama Briselskog sporazuma?

Kao diplomata, i kao ambasador Albanije u Beogradu, trebalo bi da izbegavam bilo kakvu diskusiju o pitanjima koja se tiču sfere bilateralnih odnosa Srbije i Kosova. Naravno, u principu sam za ozbiljnost kada je u pitanju sprovođenje obaveza koje proizilaze iz sporazuma potpisanih u Briselu ili negde drugde. Takođe bih rekao da proizvod ovih sporazuma treba da bude usklađen sa Ustavom i zakonima Kosova, jer u suprotnom to neće funkcionisati i stvorilo bi nove probleme.

Šta očekujete od izbora za savete nacionalnih manjina, sa kojima su vas upoznali kandidati albanskih političkih opcija iz Preševa i Bujanovca.

– S velikom pažnjom sam pratio popis stanovništva u Srbiji u oktobru. Razlog je činjenica da je obuhvatio registraciju albanske manjine koja živi u tri opštine  u Preševskoj dolini na jugu Republike Srbije. Čuo sam od posmatrača međunarodnih organizacija i stručnjaka da govore o pozitivnim povratnim informacijama koje su dali organizatorima popisa, uključujući formulare za registraciju na albanskom jeziku, obuku popisnog osoblja albanske nacionalnosti, kao i činjenicu da je proces je korektno organizovan u svim sredinama i opštinama u kojima žive Albanci. Želim i nadam se da će proces biti završen na isti način na koji je počeo. Čuo sam i od albanskih aktivista, kao i od stranih posmatrača koji prate registraciju, da su uočene neke nepravilnosti u jednoj od opština u kojoj žive pripadnici albanske manjine, posebno u Medveđi, gde su pojedini partijski funkcioneri i službenici dotičnih opština stvarali poteškoće u procesu, a takođe su bile u suprotnosti sa savetom i direktivama organa Zavoda za statistiku.

Druga važna aktivnost u kojoj je bila uključena albanska manjina bili su izbori za Nacionalne savete manjina, koji su održani u novembru. Albanska manjina u tri opštine učestvovala je u izboru nacionalnih saveta. Prema stranim posmatračima i zvaničnim izveštajima, izborni proces je protekao glatko. Registracija birača i proces glasanja su sprovedeni na korektan način i Albanci iz Preševske doline su, kao i sve druge manjine u Srbiji, iskoristili svoje ustavno pravo da biraju svoje članove u ovim nacionalnim savetima. Obe aktivnosti su veoma važne u političkom, ekonomskom i društvenom životu manjina.

ČLANSTVO U EU

Osećaj frustracije izazvan dugim čekanjem među zemljama Zapadnog Balkana, kao i „zamor od proširenja” koji se oseća među zemljama članicama EU, već su dugo stvarni fenomeni

BEZBEDNOST

Možda bi EU i NATO trebalo da Zapadni Balkan u budućnosti posmatraju kao važniji faktor u pogledu bezbednosti

PODRŠKA KOSOVU

Albanija je, iz poznatih razloga, podržavala i podržava akcije Vlade Kosova na konsolidaciji nezavisnosti i države na Kosovu, kao i njene napore za međunarodno priznanje

Pročitajte još...

Agencija USAID obezbedila 20 miliona dolara za energetske projekte u regionu

Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) pozvala je sve zainteresovane da dostave početne informacije o potencijalnim projektima za učešće u regionalnom projektu...

Do kraja godine ukida se roming između Zapadnog Balkana i EU

Sporazum o romingu po kome ćemo sve pozive mobilnim telefonom, kao i korišćenje mobilnog interneta, na Zapadnom Balkanu i EU plaćati po istim cenama...

Albanci imaju najduže radno vreme u Evropi

Zaposleni u Albaniji, i muškarci i žene, imaju najduže radno vreme u Evropi koje dostiže i do 50 sati nedeljno. Podaci o radnom vremenu objavljeni...

Privredna komora Srbije otvorila Predstavništvo u Dubaiju

Privredna komora Srbije i u 2023. godini nastavlja da širi svoju mrežu u svetu. Na samom početku godine počelo je da radi novo Predstavništvo...

Zahvaljujući Otvorenom Balkanu, trgovina Srbije i Severne Makedonije veća za 20 odsto

Inicijativa "Otvoreni Balkan" već daje rezultate jer je trgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije ove godine povećana za 20 procenata, izjavila je guvernerka...

Ambasador Kristofer Hil: Otvoreni Balkan je neophodan proces

“Otvoreni Balkan” je neophodan proces koji nije nikakva konkurencija Berlinskom procesu, niti postoji problem u toj vrsti saradnje, izjavio je ambasador SAD u Srbiji...

Žiofre: EU jasno poručuje da želi da države Zapadnog Balkana postanu njene članice

Na samitu u Tirani Evropska unija je poslala jasnu poruku da je u potpunosti posvećena tome da zemlje Zapadnog Balkana postanu njene članice, izjavio...

Na Samitu u Tirani deklaracijom potvrđena perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU

Lideri Evropske unije i država članica potvrdili su u Deklaraciji iz Tirane potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i pozvali...

Više...

Ambasada SAD: Vojna saradnja sa Srbijom razvija se na najvišem nivou

Vojna saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije razvija na najvišem nivou, objavila je Ambasada SAD na svom oficijalnom Tviter nalogu. U objavi je i fotografiju...

Održana konferencija Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese

Pod pokroviteljstvom ambasade Finske, a u zajedničkoj organizaciji sa ambasadama Danske, Norveške i Švedske u Srbiji, u Naučno-tehnološkom parku Niš završena je konferencija "Nordijsko-srpsko...

Srbija i SAD navršavaju 142 godine diplomatskih odnosa

Navršeno je 142 godine diplomatskih odnosa Srbije i Amerike, uspostavljenih 1. februara 1881. razmenom diplomatskih nota američkog i srpskog diplomatskog poslanika, Džona Kasona i...

Vladimir Bilčik, evropski poslanik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Jasna poruka Srbiji

Nisam čuo niti video nikakve naznake da je neka od pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova promenila svoj stav Ono što sam video...

Vesti

Ambasada SAD: Vojna saradnja sa Srbijom razvija se na najvišem nivou

Vojna saradnja Sjedinjenih Američkih Država i Srbije razvija na najvišem nivou, objavila je Ambasada SAD na svom oficijalnom Tviter...

Er Baltik uspostavlja direktnu avio-liniju Riga-Beograd

Avio-kompanija Er Baltik, sa sedištem u Letoniji, najavila je da će od 16. maja uvesti novu avio-liniju Riga-Beograd, koja...

Crveni krst Srbije svečano proslavio 147 godina postojanja

Crveni krst Srbije, osnovan 6. februara 1876. u Beogradu kao Srpsko društvo Crvenog krsta, obeležio je 147 godina postojanja...

EK obavestila Vladu Srbije da su ispunjena merila za otvaranje Poglavlja 1

Posle više od osam godina razgovora sa predstavnicima Evropske komisije i Delegacije Evropske unije u Srbiji, Evropska komisija obavestila...

Srbija poslala dva specijalistička tima za spasavanje postradalih od zemljotresa u Turskoj

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije poslalo je u Tursku dva specijalistička tima za spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije,...