Mapa sajta

Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji

Evropska iznad nacionalne pripadnosti

Slovenija je spremna da pomogne Srbiji u svim pitanjima vezanim za procese evropskih integracija, kaže Damjan Bergant, ambasador Slovenije u intervjuu za CorD Magazine

Odgovarajući na često postavljano pitanje da li je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov za ulazak Srbije u EU, on iznosi stav da je neophodno „ da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom. U tom kontekstu, ona mora nastojati da bude što kooperativnija i da deluje u dobroj veri kako bi se sporazum o normalizaciji u najkraćem mogućem roku i implementirao“. Razumeti ideju EU znači shvatiti da je u centru pojedinac a ne nacija, kaže ambasador objašnjavajući svoju tezu da je „najveći neprijatelj EU nacionalizam“ koji prepoznaje i u Srbiji gde „pojedinci trenutno više teže ka nacionalizmu nego evropskoj perspektivi”.

Vaša ekselencijo, stigli ste u Srbiju pre gotovo tri godine, pa se moze reci da ulazite u finiš svog mandata. Kako iz Vašeg ugla cenite odnose Slovenije i Srbije?

Slovenija i Srbija dobro sarađuju i imaju odlične odnose. To ne znači da ne možemo dalje da jačamo našu saradnju, što i jeste naš zadatak i mislim da ga dobro ispunjavamo. Želimo da Srbija napreduje na putu ka EU, što znači da Srbija striktno radi svoj domaći zadatak i rešava sva pitanja koja trenutno predstavljaju prepreku na njenom putu ka EU. To bi dodatno produbilo našu bilateralnu saradnju. Ne treba ponavljati da je Slovenija uvek spremna da pomogne Srbiji u pitanjima vezanim za EU.

Na početku Vašeg mandata rekli ste da ćete biti posvećeni i podršci Slovencima koji žive u Srbiji. Kako ocenjujete njihov položaj?

Slovenci u Srbiji su generalno veoma dobro organizovani. Reč je o Srbima koji su slovenačkog porekla, neki imaju i slovenačko državljanstvo i rade u pojedinačnim društvima. Ova udruženja su važna jer obezbeđuju očuvanje identiteta, promociju kulture i slovenačkog jezika. Ambasada je u stalnom kontaktu sa svim udruženjima i nudi im pomoć. U Srbiji živi i mnogo Slovenaca, koji ovde uglavnom rade kao privrednici. Takođe smo im velika podrška i nudimo im pomoć kada im je potrebna. Ukratko, Ambasada se trudi da svoje zadatke obavlja najbolje što može. Nadam se da i Slovenci to vide i cene.

Ima li prostora za poboljšanje položaja Srba u Sloveniji, koji i dalje nemaju status nacionalne manjine a želeli bi da ga dobiju

I ovde je potrebno jasno razlikovati dve kategorije. Jedno su Slovenci srpskog porekla, a drugo Srbi koji rade u Sloveniji. Bez obzira na status, Slovenija nudi zaštitu prava i sloboda svim pojedincima u skladu sa Ustavom i zakonima. Svako može koristiti svoj jezik i praktikovati svoju kulturu. Mladi, poreklom iz Srbije, u Sloveniji imaju priliku da uče srpski jezik, a istovremeno su svi cenjeni deo slovenačkog društva. Prema Ustavu, u Sloveniji postoje dve autohtone nacionalne zajednice, italijanska i mađarska, koje takođe imaju svoje predstavnike u Parlamentu. Pored toga, postoji romska zajednica koja je zastupljena na lokalnom nivou.

Kada Srbija jednog dana bude u EU i tamo se nađu i susedne države Srbije, Srbi će živeti pod jednom – evropskom zastavom i u demokratskom okruženju zasnovanom na vladavini prava i poštovanju individualnih ljudskih prava

Svi ostali narodi i narodnosti imaju, kako je rečeno, prava koja su u skladu sa međunarodnim konvencijama. Srbi su naseljeni u Sloveniji širom čitave države, a ne samo na određenom geografskom području, kao što je to slučaj sa predstavnicima italijanske i mađarske zajednice, koji su na ovim prostorima živeli i pre stvaranja nezavisne Slovenije. U Sloveniji ne vidimo razliku između Srba koji žive i rade u Sloveniji i Srba koji žive i rade u drugim državama članicama EU. Na primer, u Nemačkoj ili Austriji živi mnogo više Srba, a nema pitanja ni zahteva u vezi sa priznanjem srpske manjine od strane ovih zemalja.

Slovenija je jedan od važnijih ekonomskih partnera Srbije. Grupi od 1500 slovenačkih kompanija, nedavno se pridružila jos jedna, kupujući Srpsku fabriku stakla u Paraćinu. Rekli ste da je interesovanje Slovenaca trenutno usmereno ka građevinarstvu. Šta ih najviše zanima?

Tako je, legendarnu Paraćinsku staklaru, posle dugogodišnje kalvarije tog mnogo bitnog privrednog društva, jedine fabrike za staklenu ambalažu šire u regionu i sa ogromnim potencijalom, preuzela je međunarodna kompanija Global Glass, koja ima u vlasništvu i Staklaru Hrastnik. Holding ima ozbiljne kupce i ambicioznu agendu poslovanja, tako da ima plan velikih ulaganja u Paraćinsku staklaru, koja bi mogla da postane glavni motor holdinga. Nama je mnogo drago da slovenački menadžment i slovenačko znanje i iskustvo može ponovo da podigne Paraćinsku staklaru na mesto na kojem je nekada bila i koje i njeni radnici zaslužuju.

Pored te investicije, koja je de iure švajcarska investicija, ali slovenačko znanje i menadžment, postoji i veliko zanimanje za projekte iz oblasti ekologije i zelenih energija – pre svega najavljeni veliki bitni projekti izgradnje centara za obradu otpada, reciklažu, kanalizacionih sistema, prečišćavaća otpadnih voda, obnovljivih izvora energije, gde slovenačka privreda ponovo ima bogata iskustva i znanje, a i kapital za ulaganja. Žao nam je da se to područje sporo razvija, jer su projekti bili u najavi već tri godine unazad, ali su privredni ciklusi, pandemije i drugi prioriteti poremetili planove. Nadamo se da će srpsko tržište prepoznati dodatnu vrednost slovenačkih kompanija koje mogu da budu od velike važnosti za realizaciju spomenutih projekata i da će im biti pružena mogućnost da se dokažu.

Koliko su daleko odmakli razgovori o najavljenoj zajedničkoj modernizaciji železničke pruge Beograd-Ljubljana?

Sa naše strane, koliko znam, nema prepreka za odvijanje železničkog saobraćaja. Međutim, nisam upoznat sa situacijom u Srbiji i Hrvatskoj.

Da li ste zadovoljni ostvarenim nivoom saradnje u oblastima obrazovanja i kulture?

Veoma sam zadovoljan onim što dve zemlje rade u oblasti kulture. Srećan sam što postoji tolika razmena između umetnika i obraduje me svaki put kada smo obavešteni, npr. o nastupima i koncertima slovenačkih umetnika u Srbiji.

Ako zatraže pomoć, rado ćemo im pomoći koliko možemo. U svakom slučaju, potrebno je nastaviti ovim tempom saradnje na kulturnom planu.

Nedavno ste izjavili da put od Beograda do Brisela može da vodi preko Ljubljane. Govoreći o mogućem partnerstvu na evropskom putu  dodali ste “ali samo pod uslovom da ravnopravno i bez zavisti sarađuju”. Možete li da malo detaljnije kažete na šta ste mislili?

Slovenija je od samog početka podržavala Srbiju na putu ka EU i namerava da to i dalje čini. Kao što rekoh, pitanje je, naravno, koliko će Srbija želeti pomoć od Slovenije. Nije pristojno da Slovenija nameće pomoć. Istovremeno, Slovenija, kao članica EU, uvek može da bude veliki zagovornik Srbije u Briselu. Poznajući Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, Slovenija može mnogo da doprinese razgovorima u Briselu, u pozitivnom smislu. I u tom kontekstu je i moja izjava da put od Srbije do Brisela može da vodi preko Ljubljane.

Što se tiče drugog dela pitanja, mogu reći da je u odnosu među državama isto kao i u odnosu među ljudima. Potreban je transparentan, dvostrani pristup. Ako želimo ovako da poslujemo, nema mesta otvaranju stvari koje mogu naštetiti odnosima.

Spadate u diplomate koji često govore da će Srbija u budućnosti biti deo EU. Kako onda razumete pad entuzijazma građana Srbije za taj proces?

Građani Srbije uglavnom nisu upoznati sa onim šta EU zapravo nudi ili kako bi članstvo Srbije u EU uticalo na njih i srpsko društvo. Uglavnom imaju pogrešnu ideju da će Srbija članstvom u EU odustati od određenih stvari koje označavaju državnost Srbije i preneti pojedine delove mešanja i suvereniteta negde drugde.

Neophodno je, da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom. U tom kontekstu, ona mora nastojati da bude što kooperativnija i da deluje u dobroj veri kako bi se sporazum o normalizaciji u najkraćem mogućem roku i implementirao. Naravno, ne zavisi sve od Srbije

U stvari, oni još nisu shvatili da je građanin EU nadogradnja na građanina Srbije i da će kao rezultat toga, srpsko društvo, kao i svaki pojedinac, samo dobiti i da neće ništa izgubiti članstvom u EU. Kada građani to shvate i razumeju, porašće i podrška članstvu u EU. Ali da bi se to desilo, neophodna je zajednička kampanja EU i pogotovo vlasti u Srbiji. Nažalost, po mom mišljenju, drugi ne rade dovoljno po pitanju te teme ili često čak pojedinci rade suprotno. Izjave da EU ne želi Srbiju kao članicu EU su neistinite i obmanjujuće.

U julu ove godine navršiće se tačno 10 godina pokretanja regionalne inicijative Brdo-Brioni, koja je trebalo da ojača veze na Zapadnom Balkanu kao i evropsku perspektivu regiona. Kako vidite domete te inicijative?

Inicijativa je svakako pomogla i pomaže saradnji među državama u ovoj oblasti. Dobro je što je pokretač ove inicijative Slovenija, koja dobro poznaje region i ima reputaciju u pojedinim zemljama. U svakom slučaju, predsednica Slovenije, Nataša Pirc Musar, želi da nastavi sa inicijativom i nada se da će je podržati i sve zemlje učesnice ove inicijative. To nije dupliranje drugih sličnih inicijativa, već stvar koja može samo da pomogne u rešavanju otvorenih pitanja u regionu i da posluži kao pomoć težnjama zemalja ovog regiona ka evropskim integracijama.

Ocenili ste da je “najveći neprijatelj EU nacionalizam, a bojim se da pojedinci u Srbiji trenutno više teže ka nacionalizmu nego evropskoj perspektivi”. Gde vidite taj nacionalizam u Srbiji?

Pogotovo u izjavama pojedinaca koji direktno ili indirektno govore o svim Srbima u jednoj državi i slično. U modernim vremenima nema mesta za takve ideje. Ovo takođe nije evropski način razmišljanja, gde se evropska pripadnost smatra ispred nacionalne pripadnosti. Pojedinac kao centralna tačka zaštite, a ne nacija. Oživljavanje ideje o promeni granica zasnovanih na nacionalizmu dovodi do kolapsa i daljih sukoba i ratova. Stoga je apsolutno neophodno da se svi zajedno borimo da postignemo evropske standarde. Kada Srbija jednog dana bude u EU i tamo se nađu i susedne države Srbije, Srbi će živeti pod jednom – evropskom zastavom i u demokratskom okruženju zasnovanom na vladavini prava i poštovanju individualnih ljudskih prava.

Da li Srbija mora da prihvati nezavisnost Kosova da bi se ubrzao put ka članstvu u EU?

Neophodno je, da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom. U tom kontekstu, ona mora nastojati da bude što kooperativnija i da deluje u dobroj veri kako bi se sporazum o normalizaciji u najkraćem mogućem roku i implementirao. Naravno, ne zavisi sve od Srbije.

DOMAĆI ZADATAK

Želimo da Srbija napreduje na putu ka EU, što znači da Srbija striktno radi svoj domaći zadatak i rešava sva pitanja koja trenutno predstavljaju prepreku na njenom putu ka EU

ODNOSI

Mogu reći da je u odnosu među državama isto kao i u odnosu među ljudima. Potreban je transparentan, dvostrani pristup

EU

Građani Srbije još nisu shvatili da je građanin EU nadogradnja na građanina Srbije i da će kao rezultat toga, srpsko društvo, kao i svaki pojedinac, samo dobiti i da neće ništa izgubiti članstvom u EU

Više...

Оtvorena Nedelja finskog filma

Otvorena je 7. Nedelja finskog filma, filmom Porodični ručak rediteljke Tije Kuovo. Osam filmova po izboru selektora Stefana Arsenijevića biće predstavljene beogradskoj publici u...

Gana otvara ambasadu u Beogradu, najavljeno nakon sastanka ministara spoljnih poslova dve zemlje

Gana će otvoriti ambasadu u Beogradu, najavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić posle sastanka sa ministarkom spoljnih poslova i regionalne integracije Gane...

Počeo Inovacioni forum Srbija–Francuska: Inoviraj za planetu! Igraj zeleno!

Organizovanjem inovacionih foruma sa Srbijom, a prvi je bio održan u Muzeju nauke i tehnike, odajemo počast uspesima Srbije u oblastima nauke i industrije,...

Japanska carska porodica ušla u svet društvenih mreža otvarajući profil na Instagramu

Japanska carska porodica ušla je u svet društvenih mreža otvarajući profil na Instagramu, sa početnim objavama i fotografijama koje praktikuju i druge kraljevske porodice...

Vesti

Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji organizuju manifestaciju Ritam francuske kulture

Tokom ove godine, u kojoj je Pariz domaćin Olimpijskih igara, Francuski institut u Srbiji i ambasada te zemlje će...

Platforma Crvenog krsta Srbije najistaknutija digitalna inovacija u oblasti migracija za region Evrope

Onlajn platforma koja poboljšava komunikaciju i pružanje pomoći, sa posebnim fokusom na migrante, prepoznata je od strane Međunarodne Federacije...

Gana otvara ambasadu u Beogradu, najavljeno nakon sastanka ministara spoljnih poslova dve zemlje

Gana će otvoriti ambasadu u Beogradu, najavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić posle sastanka sa ministarkom spoljnih...

Srbija, Slovenija i Mađarska udružile berze električne energije u partnerskom energetskom projektu

Srbija, Slovenija i Mađarska udružile svoje berze električne energije, što će omogućiti jednostavnije i efikasnije trgovanje električnom energijom u...

Preko Otvorenog Balkana za rad u Srbiji se prijavilo 2.200 ljudi

Preko identifikacione kartice, u okviru inicijative Otvoreni Balkan, do sada se javilo 2.200 ljudi koji žele da rade u...