Pre dve decenije, stavili su se u službu zdravstvenog sistema Srbije izradom informacionog sistema, a u proteklih godinu dana „Heliant“ 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, izlazi u susret svim zahtevima koji stižu iz kovid bolnica i kovid centara.
Ma koliko ja želeo da verujem da naši inženjeri čine „Heliant“ velikim, njegova snaga počiva na velikom broju pametnih ljudi koji ga koriste i unapređuju svojim sugestijama. Naše zasluge se svode na sposobnost da slušamo i da čujemo njihove potrebe, skroman je gospodin Radulović.
Iako više od 200 zdravstvenih ustanova u Srbiji svakodnevno koristi vaš softver, tek je globalna pandemija pokazala koliko je on dragocen…
– Informacioni sistemi danas ne služe samo za lagerovanje podataka, jer mi iz njih treba da crpimo znanja.
Ovaj naš sistem može lako da se širi, da se jednostavno prilagođava različitim granama medicine i, kao što je prošla godina pokazala, različitim uslovima rada. Prošle godine, mi smo, na samom početku, pandemije za samo jedan dan Laboratoriju za virusologiju povezali sa Infektivnom klinikom Kliničkog centra Srbije. Time smo 300 papirnih dokumenata, koji su potencijalno infektivni, učinili dostupnim u elektronskoj formi.
Razvijamo registre specijalizovane medicine, pacijentima se približavamo putem mobilnih aplikacija i pravimo svoje sisteme za vizuelizaciju podataka. Pojačali smo i naše naučno odeljenje jer smo shvatili da između nas i lekara mora da postoji dodatna spona. Danas „Heliant“ zapošljava tri lekara i dvoje biohemičara-farmaceuta i ne možemo da prežalimo što to nismo uradili pre pet godina.
Podaci su dragocen resurs koji deljenjem, razmenjivanjem, trošenjem, ukrštanjem samo dobija na vrednosti
Pre dva meseca „Heliant“ je postao član NALED-a. Mislite li da i na ovaj način možete da doprinesete unapređenju zdravstvenog sistema Srbije?
– I u slučaju ulaska u NALED žalimo što to nismo učinili mnogo ranije. Svako ko se bori za smanjenje administracije, birokratije, papirologije i prepreka naš je prirodan saveznik, a zdravstvo je pravi poligon za to. „Heliant“ je pomogao projekat elektronskog recepta kojim je mesečno iz upotrebe izbačeno pet miliona papira. Koliko god se trudili da u svakoj oblasti unapredimo ostvarivanje nekog prava, od vađenja pasoša do dobijanja građevinske dozvole, na koncu dođemo do toga da nema ničeg važnijeg od pružanja pomoći bolesnom.
Ako mi, u savezu sa NALED-om i svakim mislećim čovekom, administraciju u zdravstvu zamenimo tehnologijom i olakšamo milionima ljudi dostupnost zdravstvenih usluga, smatraćemo da smo učinili veliku stvar.
Kako će se razvijati medicina u godinama pred nama?
– Cilj nam je da dodatno unapređujemo naše naučno odeljenje kako bi „Heliant“ postao alat naučnih radnika, naučne zajednice, i u tom smislu mi već radimo na specijalizovanim registrima bolesti kako bolničkim, tako i nacionalnim. Nije dovoljno imati osnovne informacije i podatke, jer je potrebno da se oni bolje, pametnije struktuiraju, što predstavlja prelaz između informacionog i ekspertskog informacionog sistema.
Svedoci smo jedne velike promene u medicini koja se iz medicine autoriteta klasičnih kliničkih studija menja u nešto što se zove medicina podataka. Cilj je da se podaci dobijeni relevantnim istraživanjima, koji su inače dostupni ograničenom broju ljudi, učine dostupnim svetu, da se ti podaci ukrštaju, obrađuju i upoređuju. Vreme je da postanemo svesni da su podaci dragocen resurs koji deljenjem, razmenjivanjem, trošenjem, ukrštanjem samo dobija na vrednosti.