Mapa sajta

Vujadin Šćekić, vlasnik, Jugo Impex d.o.o.

Otpad predstavlja urbane rudnike

Nekadašnji pioniri, a današnji lideri u oblasti reciklaže, funkcionišu kroz dve kompanije – jedne za reciklažu električnog i elektronskog otpada i drugu za reciklažu industrijskog otpada, koje se znatno razlikuju po pitanju kompletne organizacije posla, outputa i inputa

Vlasnik Jugo Impexa na osnovu svom višedecenijskog iskustva misli da će 2023. biti veoma teška godina, da kao društvo treba da težimo energetskoj nezavisnosti i da investiramo u sisteme koji će moći da prime svu energiju – i solarnu, i energiju iz vetra, i energiju iz otpada

Od 1994. ste u reciklaži, a E-reciklaža je nastala 2010. Kako je došlo do toga?

Jugo Impex je, osim što je reciklažna industrija, i proizvodna industrija. Zatvorili smo deo kruga cirkularne ekonomije tako što smo napravili sopstvene proizvode od reciklata koje plasiramo na tržište. Jugo Impex je kompletno tržišno orijentisana firma na koju utiče berza metala i sve ostalo što se dešava u reciklaži kojom se bavimo.

E-reciklaža je stvorena tako gde je input konstantno poznat, ali za njen rad neophodan je visoki stepen edukacije društva, kao i svih subjekata koji u njemu učestvuju. Ona ne može da posluje tržišno jer je njen proces izuzetno skup kao i output koji ne može da pokrije sve troškove rada i zbrinjavanja električnog i elektronskog otpada. Kao i svuda u svetu i kod nas su uvedeni zakoni po kojima građanin plaća reciklažu svih elektro uređaja koji nakon upotrebe postaju otpad.

To su dva različita koncepta reciklaže i nemoguće je staviti obe kompanije pod isti krov zbog čega je najbolje je bilo odvojiti ih, što se i pokazalo se ispravnim.

Kako se postaje lider u reciklažnoj industriji Srbije? Konstantnim usvajanjem novih znanja, neprekidnim ulaganjem u tehnologiju i uvođenjem najsavremenije opreme?

Lider u reciklažnoj industriji nije titula koju sami sebi dajete, već vas vaš rad i okruženje stavlja na to mesto. Nama nikada nije bio cilj da postanemo lideri, već svoj posao radimo najbolje i najkvalitetnije što možemo. Smatrali smo da moramo non-stop da radimo, da usvajamo nove tehnologije, da sami proizvodimo mašine, da pronalazimo nova tržišta… Kada to radite deset ili dvadeset godina, dolazite u poziciju da vas drugi prepoznaju kao lidera.

U ovom našem delu sveta nije iskorišćen ni delić potencijala reciklažne industrije. Koliko „zelenih radnih mesta“, onih koji čuvaju planetu, recikleri mogu da otvore u svakoj od zemalja balkanske regije?

U ovom delu Balkana gde smo mi, reciklaža je delimično posledica problema zagađenja životne sredine , vode, vazduha i zemlje. Svest polako raste, ali smo još daleko od toga da realno planiramo zaštitu životne sredine onako kako bi većina nas volela. Potrebna je sinergija kompletnog društva i postavljenje pravih vrednosti za ciljeve.

Mi realno bacamo mnogo energije koja je sada neophodna, ne sakupljamo je i ne odlažemo tamo gde treba. Posle ovoliko godina uvođenja sistema reciklaže, posebnih tokova otpada došli smo do statusa kada ima sirovine i sledeći korak trebao bi da bude njena upotreba za stvaranje novih proizvoda. Veliki problem su spore i duge procedure u administarciji kod dobijanja potrebne dokumenatcije za rad sa otpadom i sirovinama, što je jedan od problema koji na celom Balkanu koči razvoj.

Privredni ambijent se poporavlja, ulaže se u infrastrukturu, otvaraju se fabrike i pogoni, što donosi boljitak i industriji kojoj vi pripadate. Šta očekujete od države?

Kao što sam rekao, osnovni problem kod nas jeste brzina administracije, prilagođavanje standardima i razumevanje reciklažne industrije. Mnogi propisi su doneti, ali se slabo primenjuju. Dobro je što su otvorene mnoge fabrike u proizvodnji koje su podigle kapacitete reciklažne industrije. To je znatno povećalo obim sirovina na tržištu, a samim tim pospešilo investicioni ciklus u reciklažnoj industriji i uvećanje bruto prihoda. Ponavljam, administracija mora da radi brže i kvalitetnije na svakom niovu u našoj zemlji. Nemamo prava prema našoj državi da kočimo bilo kakav razvoj u industriji. Za sve ono što je loše postoje sankcije i tada ga je lako zatvoriti, teško je napraviti nešto novo.

Kako pomoći ljudima da shvate da se recikliranjem otpada planeta može učiniti boljim mestom za život, da se tako prirodi vraća ravnoteža, da se tako buduća pokoljenja uče da cene resurse kojima raspolažu?

Kako vreme ide i kako sve više koristimo prirodne resurse po pitanju minerala i metala, dolazimo u situaciju da ih više nema. Osnovni izvor svih tih elemenata biće urbani rudnici, tj. otpad. Moramo to da shvatimo ozbiljno i da ne čekamo da nam se to desi, a da nismo spremni da svoje resurse iskoristimo. Da bi ljudi shvatili gde sve idemo i šta radimo, moramo prvenstveno kao društvo da vratimo poverenje u sebe, a da uporedo napravimo sinergiju svega što zna, ume i hoće.

Kada bi se za odnošenje fino recikliranog otpada davali benefiti, a za loše reciklirani otpad naplaćivalo dvostruko ili trostruko, naučili bismo se redu

Kada se u jednom naselju stambenih kuća ne bi izvozio komunalni otpad dva meseca mnogi bi shvatili šta je otpad. Ili kada biste za fino reciklirani otpad davali benefite, na ceni ili nekako drugačije, a za loše reciklirani otpad naplatili dvostruko ili trostruko, naučili bismo se redu i došli do pravih vrednosti, koje su nam neophodne u svakom segmentu života.

Koliko imate zaposlenih u Jugoimpexu, a koliko u E-reciklaži? Imate li u planu proširenje kapaciteta i zapošljavanje novih ljudi?

Jugo Impex ima oko 100 zapošljenih, a E reciklaža 240. Planovi za zapošljavanje su uvek prisutni, konstantno se investira u tehnološki razvoj i trudimo se da nam output-i budu 100% čiste sirovine, što i jeste cilj prave reciklažne industrije. Uvećanje kapaciteta i nešto novo moguće je u 2023. godini ukoliko se delimično stabilizuje tržište metala i reciklata koje mi proizvodimo.

U kojoj meri nepovoljna globalna zbivanja utiču na reciklere i na vaše kompanijske planove? Kakva su Vam očekivanja od 2023?

Sve ovo što se dešava u svetu , kriza koja je nastupila delimično zbog rata u Ukrajini, a delimično zbog povećanja kamatnih stopa, utiče na sve nas tako što gubimo vrednosti u svakom pogledu. Ne očekujem velike promene u 2023. godini, mislim da će biti teška, teža od 2022. Bio bih srećan da grešim, ali sa ovim kamatama koje su trenutno na snazi dugoročne kredite ne možete lako dobiti, teško je održati konstantne prihode kako bi ste sve servisirali.

Mišljenja sam da će 2023. godina biti veoma teška gde ćemo svi mi sigurno morati da menjamo navike kao i strategiju razvoja za naredni period. Voleo bih da kao društvo počnemo da težimo energetskoj nezavisnosti i da investiramo u sisteme koji će moći da prime svu solarnu energiju, svu energiju iz vetra i otpada u jedan sistem. Ovo nam je neophodno jer ako to ne učinimo očekuju nas u budućnosti ozbiljni poremećaji u energetskom sektoru koji će strašno uticati na nelikvidnost i veliku cenu naših proizvoda.

Prof. dr Ioanna Batsialou, direktorka i vlasnica Ioanna Regen poliklinike

Sunce DA, starenje NE

Uprkos uvreženom mišljenju da se medicinski esteski tretmani rade samo zimi, naše potrebe za negom mnogo su veće tokom leta, kaže prof. dr Ioanna...

Peter Novak, izvršni direktor, Kolektor Etra

Transformatori za najzahtevnije kupce

Kolektor Etra, sa sedištem u Ljubljani, ima tradiciju u proizvodnji transformatora od preko 90 godina. Sa svojim proizvodima prisutni su u više od 40...

Danijela Bojović, Project and Real Estate Manager, „Napred“

Napred, sinonim za napredak

U proteklih 75 godina „Napred“ iz Niša gradio je u 10 zemalja na tri kontinenta. Iz svake izazovne faze za građevinsku industriju izašao je...

Djorđe Djokic, senior partner, Djokic + Partners

Brend se gradi kroz kvalitet

Djokic + Partners važi za jednu od najboljih advokatskih kancelarija u bankarskom i finansijskom sektoru jer odlično poznaju biznis i prepoznaju potrebe i ciljeve...

Dodatnih 18 miliona dolara od Sjedinjenih država za razvojno partnerstvo sa Srbijom

Danas su Sjedinjene Američke Države, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), najavile dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći...

Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot

Treća Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena francuskoj književnici Sesil Vajsbrot 24. juna 2024. u Matici...

Potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom Medtronik

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović potpisala je Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na saradnju...

Luksemburg i Irska zabeležili najveći BDP po glavi stanovnika u EU

Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika, mera ekonomske aktivnosti, pokazao značajne razlike među članicama Evropske unije u 2023....

Kralj Frederik Deseti otvorio prvi deo podvodnog tunela koji povezuje Dansku sa Nemačkom

Danski kralj Frederik Deseti otvorio je prvi deo budućeg 18 kilometara dugog železničko-drumskog tunela ispod Baltičkog mora, koji će...