Godinu za nama obeležili su brojni izazovi, od rata u Ukrajini, preko energetske i ekonomske kriza, rasta inflacije u SAD i na našem kontinentu, do rasta referentnih kamatnih stopa i euribora, ali banke u Srbiji uprkos tome posluju veoma sigurno i bez ikakvih trzavica. To je ozbiljan argument koji govori u prilog njihove stabilnosti i sposobnosti da učestvuju u realizaciji investicija i podizanju standarda građana
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, institucije koja postoji čitav vek i koja može da se pohvali velikim doprinosom bankarskom sektoru, optimistički posmatra ekonomska kretanja kako kod nas, tako i u svetu. On očekuje zaustavljanje inflacije, pad kamate, kontinuirani rast štednje i rast kreditne aktivnosti, dalju digitalizaciju banaka, ali i razvoj fintech usluga. Gospodin Vasić veruje da će banke koje posluju u Srbiji i dalje pružati otpor negativnim globalnim kretanjima i usvajati najbolja rešenja sa razvijenih tržišta
Globalizacija je proces koji je odavno obuhvatio sve segmente života, samim tim i bankarski sistem u Srbiji. Kako se na njega odrazio uticaj svetskog tržišta? Možemo li biti spokojni?
Globalizacija je neminovna i opšta, u tom smislu bankarstvo nije izuzetak. Srbija je deo sveta time što dobija i implementira svetske inovacije, ali i time što oseća uticaj globalne ekonomije, na primer politike kamatnih stopa vodećih centralnih banaka.
Ali treba imati na umu i da banke u Srbiji zapravo postoje na temelju depozita domaćih građana i na taj način zaštićene od dela globalnih uticaja.Koliko možemo biti spokojni, pokazale su nam prethodne godine. Tokom pandemije kovida, pa kasnije u situaciji izazvanoj sukobom u Ukrajini, u trenutku globalno povećane inflacije, banke posluju veoma sigurno i bez ikakvih trzavica. Verujem da je to ozbiljan argument u korist njihove stabilnosti.
Da krenemo s malo optimizma… Nedavno ste rekli da se konačno nazire svetlo na kraju tunela i da deluje da se inflacija zaustavila. Kakva su Vam očekivanja i prognoze za ovu godinu?
Inflacija nije lak protivnik i uvek je potrebno vreme da joj se stane na put. Zato je potrebno imati malo strpljenja dok aktivnosti centralnih banaka i drugi mehanizmi koje koriste vlade ne počnu da deluju.
Naša centralna banka najavljuje zaustavljanje inflacije u drugoj polovini godine i značajan pad u idućoj godini
Pozitivan rezultat već vidimo u američkoj ekonomiji, očekujemo da se do kraja godine napredak vidi u Evropi i u Srbiji. Naša centralna banka najavljuje zaustavljanje inflacije u drugoj polovini godine i značajan pad u idućoj godini. Ta procena se čini realnom i ostvarivom.
Dugo smo imali negativnu kamatnu stopu, euribor je bio negativan, što je bilo dobro za kredite u evrima, ali se situacija promenila. Ko je najviše pogođen? Da li će smanjenje inflacije oboriti kamatne stope?
Referentne kamatne stope povećane su zbog povećane inflacije i sa njenim vraćanjem u planirane okvire možemo očekivati i pad kamata. Treba uz to imati na umu da negativne kamatne stope, kakve su bile u protekloj deceniji, nisu pravilo, već izuzetak.
Nije realno da novac bude tako jeftin, iako razumem da je to delu građana ili privrede bila prijatna situacija.
Mi i dalje imamo i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Šta nam to govori o standardu građana, poverenju u domaću valutu i bankarski sistem, o privrednim kretanjima u Srbiji…?
Kontinuirani rast štednje je izuzetno dobra vest za stanje srpske ekonomije. Ne treba da podsećam da je štednja osnov razvoja, da se iz štednih depozita kreditiraju potrebe preduzeća i stanovništva. Rast štednje pokazuje da raste i prostor u primanjima građana koji se može ostaviti sa strane, a takođe i da postoji veće poverenje u banke i u državu, jer taj novac nije, kako se žargonski kaže, u slamaricama, već na štednim računima.
Najveći deo inovativnih tehnologija je stigao preko vodećih evropskih bankarskih grupacija, koje su svoje poslovanje proširile na Srbiju
Isto važi za rast kreditne aktivnosti, što je način na koji banke posluju, ali i učestvuju u realizaciji investicija i podizanju standarda građana. Važno je da kreditna zaduženost bude održiva, a to u Srbiji jeste slučaj, jer smo po zaduženosti i dalje ispod većina uporedivih zemalja i regiona.
Na polju digitalizacije Srbija ide apsolutno u korak sa svetom, pa se većina poslova obavlja bez odlaska u ekspozituru. Da li su za to zaslužne banke koje donose nove tehnologije sa svojih matičnih tržišta?
Veliku većinu poslova sa bankom vi već danas možete da obavite bez odlaska na šalter, odosno ekspozituru. Podizanje i uplata gotovine, plaćanje karticama, QR kodom, preko interneta ili mobilnog telefona. Čak i otvaranje računa i odobravanje kredita u određenim okolnostima može da se završi bez odlaska u banku. Nesumnjivo da je bankarstvo u samom vrhu digitalizovanih biznisa i usluga. Najveći deo inovativnih tehnologija jeste stigao preko vodećih evropskih bankarskih grupacija, koje su svoje poslovanje proširile na teritoriji Srbije. I taj proces učenja od najboljih traje i dalje.
Bankarski sistem nastoji da zadrži svoju sigurnost i pouzdanost, jer je kao takav osnov svake ekonomije. Zašto je važno da se razlikuje od novih, modernih i brzih finansijskih usluga?
Banke već jesu digitalizovane, dakle veoma moderne i efikasne. Nije tajna da smo u tom procesu učili od tehnoloških inovatora i primenjivali najbolja dostignuta rešenja. U tom smislu bankarske i fintech usluge su u nekim domenima vrlo bliske. Sa druge strane ne treba zaboraviti da banke sa sobom nose i tradiciju i potvrđenu pouzdanost, da su pod posebnom pažnjom i u pravnom okviru regulatornih tela. To je kvalitet koji ih i dalje odvaja od svih drugih učesnika na tržištu.