Iz godine u godinu raste interesovanje mladih za studije mašinstva, kao i kvalitet novoupisanih studenata, jer se sa diplomom Mašinskog fakulteta sve lakše i sve brže dolazi do posla. Zahvaljujući tome, sada raste i rešenost mladih inženjera da ostanu u svojoj zemlji, da ostanu u Srbiji
Iako je svako rukovodstvo Mašinskog fakulteta uradilo onoliko koliko je moglo u datim okolnostima, moramo odlučno napred. Pravi je trenutak da odlučno nastavimo dalje sa postepenom reformom fakulteta, jer, ako se ne menjamo, onda stagniramo i polako nestajemo“, poručuje Ph.D. Vladimir Popović.
Prošlu godinu ste ocenili kao odličnu za fakultet. Šta ju je sve obeležilo?
Najpre, želim da se zahvalim na interesovanju za aktivnosti i razvoj Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tokom proleća smo imali univerzitetske izbore, kroz koje je izabrana i nova uprava Mašinskog fakulteta, koja je stupila na dužnost 1. oktobra. Članice Dekanskog kolegijuma su sada tri dame, po prvi put u istoriji fakulteta. Prethodnu godinu je obeležilo izvanredno interesovanje studenata za upis na sve studijske programe našeg fakulteta, nastavak sjajnih rezultata naših studentskih timova (Formula student, Beoavia – vazduhoplovstvo, Confluence Belgrade – brodogradnja, Robotoid, ZeptoHyperTech – biomedicinsko inženjerstvo), kao i predstavljanje Mašinskog fakulteta na Svetskoj izložbi u Dubaiju.
Povećano interesovanje mladih za studije mašinstva vlada već godinama, a novo je da sve više njih želi da po sticanju diplome ostane u Srbiji. Kako se to promenilo?
Na tome se radilo godinama, ali su nam i okolnosti, koje uključuju i dobru politiku države, išle na ruku. To povećano interesovanje je doprinelo podizanju kvaliteta novoupisanih studenata, pa je ove godine prosečna ocena naših brucoša iz srednje škole 4,40, a oko 60 odsto novih studenata nam dolazi iz gimnazija.
Slažem se sa vašom konstatacijom da sve više naših diplomaca ostaje u svojoj zemlji. Tome je najviše doprinelo povećanje ponude kvalitetnih poslova za inženjere, kao i povećanje zarada u kontinuitetu, posebno poslednjih pet godina. Veliki broj visokotehnoloških kompanija je otvorio svoje razvojne centre u našoj državi, što je ključno za budući razvoj.
Članice Dekanskog kolegijuma su sada tri dame, po prvi put u istoriji Mašinskog fakulteta
Imate odličnu saradnju sa mnogim kompanijama kao što su čuveni ZF, Bosch, Siemens, Brose, Endava, ali i sa javnim preduzećima i kompanijama poput EPS-a, NIS-a, „Petrohemije“… Šta to donosi studentima?
Praktično nema značajnije kompanije koja posluje u našoj državi, a sa kojom nemamo saradnju. Pored pomenutih postoji i jedan broj domaćih privatnih kompanija sa kojima imamo razvijenu saradnju. Sve to studentima omogućava kvalitetnu studentsku praksu, a nakon toga i mogućnost izbora pravog poslodavca.
Želim da istaknem odličnu saradnju sa Savezom studenata Mašinskog fakulteta po svim pitanjima koja su od uticaja na školovanje, ali i dalji razvoj karijere naših studenata. Jedan broj njih počinje da radi znatno pre završetka studija, što je ranije bila retkost.
Kada je reč o popularnosti naših studijskih modula, tradicionalno najveći broj studenata se upisuje na termotehniku, proizvodno mašinstvo koje uključuje i veštačku inteligenciju, robotiku, inteligentne tehnološke sisteme, automatsko upravljanje, vazduhoplovstvo, itd.
Beležite i povećano interesovanje studenata iz okruženja, ali i iz UAE. To nije važno samo u finansijskom smislu, već i smislu širenja uticaja, zar ne?
Mašinski fakultet je uvek privlačio najbolje đake, kako iz okruženja, tako i iz regiona Severne Afrike i Bliskog istoka. To interesovanje je zbog ratova i kriza krajem prethodnog i početkom ovog veka znatno opalo, ali se sada ponovo aktivira. Tu leži veliki prostor za unapređenje rada našeg fakulteta, jer imamo izuzetnu tradiciju u školovanju stranih studenata. Imali smo više sastanaka, kako u Dubaiju tako i u Beogradu, sa univerzitetima i kompanijama iz UAE i očekujemo veću grupu studenata iz ove države u narednoj školskoj godini.
Time se na najbolji način širi i uticaj naše države, jer se naši diplomci i doktori tehničkih nauka nalaze ili će se nalaziti na važnim pozicijama u svojim državama. Sve prethodno utvrđuje poziciju fakulteta kao najbolje škole mašinskog inženjerstva u širem regionu.
Mašinski fakultet je uvek privlačio najbolje đake, kako iz okruženja, tako i iz regiona Severne Afrike i Bliskog istoka
Iako je učinjeno mnogo, fakultet i dalje radi na usklađivanju studijskih programa sa zahtevima tržišta. Da li je model dualnog obrazovanja, razvijen prema potrebama i specifičnostima sistema visokog obrazovanja, deo ovog procesa?
Ključni razlog moje kandidature za dekana leži u činjenici da duboko verujem da Mašinski fakultet, bez obzira na velika dostignuća u prošlosti i tradiciji za ponos, bez obzira na brojne sjajne generacije i čuvene profesore koji su mu ime pronosili širom sveta, i dalje može i mora da napreduje. Verujem da i danas na njemu postoji nova energija, znanje i elan za unapređenje mnogih segmenata rada, kako bi naš fakultet i u budućnosti ostao kamen temeljac obrazovanja i nauke.
Stoga, naše programe i predmete stalno inoviramo, a uvodimo i nove akreditovane studijske programe. Istakao bih novi master studijski program Industrija 4.0, kao i studijski program na osnovnim studijama Informacione tehnologije u mašinstvu.
Model dualnog obrazovanja otvara nova vrata još intenzivnije saradnje sa kompanijama, koja se bazira na obostranom interesu. Upravo sa kompanijom ZF radimo na razvoju studijskog programa baziranog na dualnom modelu studija.
Uslovi za studiranje su sve bolji i bolji, a kakve uslove za rad i istraživanja imaju vaši mladi naučnici koji treba da nam donesu ubrzani privredni razvoj zemlje?
I uslovi za studiranje, ali i uslovi za naučni rad su sve bolji, ali uvek postoji prostora za poboljšanje. Naš fakultet ima stalnu podršku države u svom razvoju, bez koje bi samo održavanje monumentalne zgrade fakulteta bilo otežano. Kako sam četiri godine obavljao dužnost državnog sekretara zaduženog za nauku i tehnološki razvoj, ova tema mi je izuzetno bliska. Vreme u kome živimo je vreme inženjerstva, i to je činjenica koja nam ide na ruku. Zadatak naše generacije profesora i ove uprave je da sve te mogućnosti iskoristi na pravi način. I uvek treba da imamo u vidu to da u kući sa tradicijom ništa niti počinje niti se završava sa nama i da smo svi mi samo jedna faza u razvoju i građenju ugleda naše kuće – Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.