Za samo 13 godina kompanija Gruner uspela je da promeni ekonomsku situaciju na jugu Srbije i da širenjem proizvodnih pogona i osvajanjem novih tržišta i tehnologija obezbedi egzistenciju za skoro 600 radnika i njihovih porodica
Vlasnici Grunera su zadovoljni poslovanjem u Srbiji i radnicima, kako onima iz proizvodnje, tako i visokokvalifikovanim kadrovima. Veruju da bez obostranog zadovoljstva ne bi ni bilo posla, ni proširenja pogona ni novih zapošljavanja.
U Srbiji ste krenuli iz iznajmljene hale sa desetak radnika i sa jednim proizvodom za pametna brojila. Čime ste osvajali tržišta?
Proizvodili smo releje za pametna brojila, za General Electric i američko tržište, i to oko 50.000 jedinica na nedeljnom nivou. Naši vlasnici su prepoznali potencijale Srbije i njenog južnog kraja, pa su već 2009. godine izgradili prvu halu od 2.000 kvadratnih metara. Već naredne godine smo krenuli da sarađujemo sa auto-industrijom, na početku sa Daimlerom, a kasnije i sa ostalim proizvođačima. Osim releja, u tom periodu počeli smo da radimo i „start stop sistem“, po želji i zahtevima Daimlera, koji i danas proizvodimo, ali u poboljšanoj verziji, generacija 4. Ovaj proizvod je naš ponos, jer je čitav razvoj, kao i proizvodna linija, osmišljeni u našoj fabrici u Srbiji.
U 2012. smo izgradili drugu halu od 2.000 kvadrata i krenuli sa novim tehnologijama, pa se već 2013. pojavila potreba za novim proširenjem proivodnih kapaciteta. Tako smo 2014. godine stigli do 7.000 kvadrata proizvodnih pogona i više od 300 zaposlenih.
U tom periodu smo krenuli sa brizganjem plastike, a potom i sa proizvodnjom metalnih delova za sopstvene potrebe, što je zahtevalo nabavku novih mašina, a to je vodilo do osnivanja male alatnice sa najnovijim tehnologijama.
Nakon 13 godina poslovanja u Srbiji imate više od 550 zaposlenih i 7.000 m2 proizvodnih pogona, u šta je uloženo oko 12,5 miliona evra. Šta je sledeće u planu?
Trenutno imamo 570 zaposlenih, manje nego krajem 2019, što je posledica pandemije koja nas je usporila i umanjila nam prodaju. Nadamo se da ćemo u predstojećem perodu vratiti sve izgubljeno. Fluktuacija je kod nas veoma mala, a interesovanje za radno mesto u našoj fabrici u Vlasotincu veliko, jer je ovoliki broj različitih proizvodnih procesa san svakog mladog inženjera željnog znanja.
Plan nam je da što skorije izgradimo novu halu od 3.000 metara kvadratnih za proizvodnju plastike i novu alatnicu
Plan nam je da izgradimo novu halu od 3.000 metara kvadratnih za proizvodnju plastike i novu alatnicu. Ona treba da služi i za održavanje alata za našu proizvodnju, ali i za proizvodnju određenih alata za naše i inostrano tržiste.
Da li ste otvaranjem radionice za obuku učenika započeli primenu sopstvenog modela dualnog obrazovanja? Kakvi su vam utisci?
Mi smo još 2016. u saradnji sa GIZ-om i Tehničkom školom iz Vlasotinca, kao pioniri u ovoj oblasti, krenuli sa modelom dualnog obrazovanja. Na početku je to bio samo smer industrijski mehaničar, a sada već imamo smerove električar i mehatroničar.
Kako bi se školstvo i industrija paralelno razvijali, prosveta treba da sluša zahteve privrednika. Tako bi iz srednjih škola izlazili mladi ljudi sposobni da odmah, bez dodatne obuke, počnu da rade. Dualno obrazovanje nam je pomoglo da brzo nađemo stučan kadar za naše specifične potrebe. Kada bi se model dualnog obrazovanja preneo i na visokoškolske institucije, sa fakulteta bi izlazili mladi stručnjaci koji bi odmah po sticanju diplome mogli da obavljaju konkretne poslove.
