Da je Udruženje banaka i te kako potrebno Srbiji i da radi važne stvari i za banke i za celokupan finansijski sistem, najbolje se vidi u kriznim situacijama. Tako je bilo prethodnih 100 godina, koliko Udruženje postoji, tako će biti i ubuduće
Uz optimističnu tvrdnju da događanja u Ukrajini ne mogu da dovedu naše banke u veliki rizik, Vladan Vasić, generalni sekretar Udruženja Banaka Srbije, za CORD Magazine govori o inflaciji, zaduženosti građana i privrede, konsolidaciji bankarskog sektora…
Nedavno ste izjavili da su kvalitet usluga koje banke u Srbiji pružaju i ukupna stabilnost bankarskog sistema na vrlo visokom nivou. Koliko su naše banke otporne na spoljne, globalne uticaje?
Ako neko danas misli da može biti otporan na globalna događanja, on svakako greši.
Globalizacija je proces koji je odavno obuhvatio sve segmente života i niko, pa ni Srbija, samim tim ni bankarski sistem u Srbiji, nije potpuno van uticaja svetskog tržišta. To je generalni stav, ali ako je pitanje u stvari da li su naše banke ugrožene i dovedene u veliki rizik zbog događanja u Ukrajini i šire, onda je odgovor negativan. Prvo, zato što je bankarski sistem tokom pandemije kovida potvrdio koliko je adekvatno kapitalizovan i stabilan. A sem toga, banke su štedno-kreditne organizacije, novac sa kojima raspolažu je novac domaćih klijenata i on nije direktno vezan čak ni za vlasnika u inostranstvu, a kamoli za tamošnje banke. Dakle, u tom smislu možemo biti spokojni.
Inflacija je već dostigla 9,6 odsto, očekuje se njen dalji rast, a NBS je intervenisala samo jednom, povećanjem kamate za jedan procentni poen. Mislite li da je ova mera bila dovoljna?
Ako pogledamo nekoliko godina unazad, teško je uopšte pronaći period u kome je kurs dinara bio na ovaj način stabilan, a inflacija predvidiva. Nema jačeg argumenta od navedenog iskustva da je sadašnje rukovodstvo Narodne banke zaista kvalitetno vodilo monetarnu politiku i ne vidim što bismo sumnjali da će to raditi i ubuduće. Kada je reč o inflaciji, moramo razumeti da je ona globalna, najveće svetske ekonomije su trenutno na međugodišnjoj inflaciji od 9 ili 10%.
Inflacija je posledica rasta cena energenata i pokidanih lanaca snabdevanja u svetu, na šta nijedna centralna banka trenutno ne može da utiče
Ta inflacija je i uvezena, ona najvećim delom dolazi od rasta cena energenata, zatim od pokidanih lanaca snabdevanja u svetu, a to je nešto na šta nijedna centralna banka trenutno ne može da utiče. Projekcija NBS je da će polovinom godine inflacija početi da se smiruje i meni se čini da u ovu procenu možemo da verujemo. U svakom slučaju NBS ima još puno instrumenata koje nije iskoristila i ima načina da reaguje i na nepredviđene okolnosti.
Nedavno je okončano spajanje NLB banke Beograd i Komercijalne banke u novu NLB Komercijalnu banku. Mislite li da treba nastaviti sa ukrupnjavanjem?
Svako ukrupnjavanje donosi nam jednu snažniju bankarsku grupaciju, obično uvodi na tržište nove usluge i tehnologije i to je jedan pozitivan signal za bankarski sistem, a to onda znači i za celokupnu ekonomiju Srbije.
Da li treba nastaviti sa spajanjem banaka, to je pitanje za njihove vlasnike. Ukoliko oni procene da imaju interes za nova preuzimanja, ako tržište pokaže takvu potrebu, budite sigurni da ćemo svedočiti novoj konsolidaciji. A teoretski gledano, možemo da potvrdimo da u Srbiji ima prostora za nova spajanja, jer bi neki optimalan broj banaka mogao da se kreće oko 12 do 15, a mi ih i dalje imamo više od 20.
Ukupna kreditna aktivnost u 2021. povećana je za 9,7 odsto. Građani su mahom uzimali keš kredite i stambene kredite, što je ocenjeno kao pozitivan signal privredne aktivnosti. Kakva je situacija sada?
Pozitivni trendovi u našem bankarstvu pokazuju se godinama unazad i nisu stali, čak ni u ozbiljnoj krizi koju je izazvala pandemija kovida. Mi i dalje imamo i rast štednje, i rast kreditne aktivnosti. Verujem da ova činjenica ukazuje na barem dve stvari: prva je da smo postigli realan rast standarda kroz povećanje zarada, kroz stabilnu isplatu penzija, a istovremeno da je značajno povećano poverenje u domaću valutu i bankarski sistem. Pozitivno je što rast vidimo i u aktivnosti stanovništva i u aktivnosti privrede.
Svaki građanin Srbije dužan je nešto malo manje od 2.000 evra, Hrvatske oko 3.000, dok je prosečna zaduženost stanovnika u Sloveniji oko 5.000 evra. Da li je sada veći rizik od zaduživanja?
Ako govorimo o ličnom riziku svakog od nas, mi uvek apelujemo da građani budu dobro informisani i da sami donose odgovorne finansijske odluke. Koliko je zaduživanje rizik ne zavisi samo od globalne situacije, već mnogo više od lične finansijske pozicije.
Pozitivni trendovi u našem bankarstvu pokazuju se godinama unazad i nisu stali, čak ni u ozbiljnoj krizi koju je izazvala pandemija kovida
A ako je reč o potencijalnoj prezaduženosti, moram da kažem da građani i preduzeća tokom krize i dalje veoma redovno izmiruju svoje obaveze prema bankama i da je udeo rizičnih plasmana na nikad nižem nivou. On se kreće negde oko 3,5%, a podsetiću da je pre samo nekoliko godina išao i do 18%.
Iako je članstvo u vašem Udruženju već 100 godina dobrovoljno, u njemu se nalaze zaista sve banke koje posluju u Srbiji. Da li se opravdanost postojanja Udruženja najbolje vidi u kriznim vremenima?
Činjenica da okupljamo bukvalno sve banke u Srbiji predstavlja veliki kompliment za nas u Udruženju. To govori da smo zaista potrebni i da radimo važne stvari i za banke i za celokupan finansijski sistem. Istina je da se to najviše videlo kada je trebalo rešavati neke krizne situacije. Banke su, po prirodi posla, orijentisane na svakodnevnu komunikaciju sa klijentima, državnim organima to je jedan od brojnih poslova koji su im u nadležnosti, tako da se pokazalo da neke od najvažnijih inicijativa dolaze upravo iz Udruženja banaka i ne samo to, UBS je bilo jedan od ključnih faktora u njihovom razrešavanju. Uveren sam da smo, baš u trenutku kada Udruženje slavi 100 godina rada, potvrdili da smo itekako potrebni i za sledećih 100.