Mapa sajta

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a i predsednica Etno mreže

Žena treba da preuzmu odgovornost za svoju karijeru

Da bi se rodni jaz dalje smanjivao, potreban je zajednički napor svih činilaca: države, preduzeća, politike, medija i samih žena koje treba da preuzmu odgovornost za svoju karijeru i da bez ustručavanja u javnosti predstavljaju rezultate svog rada, koje često prepuste muškarcima.

Kada se „progugla“ ime Violete Jovanović, izvršne direktorke NALED-a i predsednice Etno mreže vrlo brzo se stigne do portala „ženska vlada“ na kojem stoji baza podataka od oko 1500 stručnih žena u Srbiji.

Našu sagovornicu pitali smo koliko smo danas simbolički i realno bliže onome što zagovara ova platforma, a to je jednako uvažavanje žena i njihovih sposobnosti da vode najzahtevnije resore u svim sferama društvenog života?

„Prethodnih godina su napravljeni konkretni pomaci u unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji – uspostavljeno je Koordinaciono telo i institut Poverenika za ovu oblast, uvedene su dobre prakse poput rodnog budžetiranja, programa za prevenciju porodičnog nasilja i jačanje reproduktivnog zdravlja. Nedavno usvojen zakon o rodnoj ravnopravnosti predstavlja važan podsticaj za dostizanje jednakosti i rodne ravnoteže, u čemu ohrabruje sve veći broj žena koje preuzimaju na vodećim pozicijama u Vladi, skupštini i lokalnoj samoupravi“, kaže Jovanović.

Vodite organizaciju koja je vremenom postala desna ruka Vlade Srbije u mnogim reformskim procesima. Da li ste nekada doživeli da vam neko kaže da bi vaš posao bolje radio neki muškarac?

Na početku konkurencije gotovo da i nije bilo jer je trebalo graditi organizaciju od temelja, a danas to i ne može biti tema jer NALED-ov rezultat ima snažan pečat sposobnih i pametnih žena. Kao prva zaposlena u organizaciji, ponosna sam što je za 15godina postojanja, NALED izrastao u jedno od najprepoznatljivijih i najuspešnijih udruženja i think tank-ova u Srbiji, i nezaobilaznog sagovornika Vlade u ključnim reformskim procesima.

Kao zagovornik programa za ekonomsko osnaživanje žena, posebno ističem podršku NALED-a Inicijativi „1000žena“ i Etno mreži koja je omogućila da se stotine žena radno osposobe i osnaže da nakon godina nezaposlenosti i istiskivanja sa tržišta rada, izgrade veštine izrade rukotvorina i tako sebi stvore kreativan posao iz kojeg ostvaruju prihod. Još važnije, ovom akcijom vratili smo značaj i status rukotvorinama kao nosiocima našeg identiteta i ženama kao čuvarkama kulturnog nasleđa.

Ponosna sam što je za 15godina postojanja, NALED izrastao u jedno od najprepoznatljivijih i najuspešnijih udruženja i think tank-ova u Srbiji, i nezaobilaznog sagovornika Vlade u ključnim reformskim procesima

Iako vi predvodite NALED, u rukovodećim telima organizacije i dalje ima mnogo više muškaraca nego žena. Zašto je to tako i koje interne politike sprovodite da biste postigli jednaku zastupljenost polova na svim nivoima upravljanja?

NALED uvek nastoji da vodi primerom i rodnu jednakost živimo u praksi, jer većinu našeg tima čine samosvesne žene koje su spremne da se zauzmu za sebe, ali i da jedna drugoj budu podrška. Ističemo dobre uzore trudimo se da koleginicama na početku karijere pomognemo da se umreže i izgrade samopouzdanje kao temelj za postizanje jednakosti.

Važan element jednakosti u društvu a tako i u NALED-u su i muškarci koji rame uz rame sa koleginicama ostvaruju rezultate najveće javno privatne asocijacije u Srbiji. Istina je i da je u strukturi upravnih tela NALED-a marginalno učešće žena koje su na čelu kompanija i lokalnih samouprava u Srbiji, gde nije dovoljno ohrabriti učešće jer na tome treba svi zajedno kao društvo da radimo.

Gde je teže za ženu da napravi karijeru, na lokalnom nivou ili u Beogradu? Koliko su lokalne samouprave članice NALED-a zainteresovane za temu negovanja rodne ravnopravnosti?

Posledice tradicionalnog vaspitanja i patrijarhalnog društva najviše trpe žene u unutrašnjosti i na selu, ali ih osećaju i obrazovane i zaposlene žene od kojih se očekuje da se dominantno brinu o porodici i deci što ih ograničava u napredovanju i postizanju jednakosti. Psiho-socijalna podrška često je zanemarena komponenta u našem društvu, iako stručnjaci iznova ukazuju da nedostatak samopouzdanja najviše utiče na žene da odustanu od ambicija.

Država, a posebno lokalna administracija, može da pomogne kroz konkretne mere kao što su povećanje broja državnih vrtića i snižavanje cene privatnih, fleksibilno radno vreme za podršku roditeljstvu, i kampanje za uklanjanje rodnih stereotipa i jačanje rodne jednakosti.

Na programskom planu jedna od vaših glavnih aktivnosti je promocija zakonskog rešenja koja bi omogućila da ženski rad, spremanje po kućama ili nega dece i starijih bude prepoznat i da ove žene dobiju bar minimalno socijalno i zdravstveno osiguranje. Da li je to dovoljno, i da li je ovim ženama potrebno ponuditi potpuniju zaštitu?

Neplaćeni rad koji žena svakodnevno obavlja, znatno je veći od prosečne plate u Srbiji. Ako bi se poslovi koji se rodno dodeljuju ženama finansijski vrednovali, došli bismo do podatka da bi svaka angažovana mesečno zarađivala 546 evra mesečno, odnosno 6.550 evra neto na godišnjem nivou. Na kućnim poslovima u više od 55.000 domaćinstava radi najmanje 17.000 osoba od kojih su 90% žene, a najmanje polovina je angažovana neformalno, bez prava po osnovu svog rada. Neke od njih su decenijama neformalno angažovane na poslovima spremanja i čišćenja, što im najčešće predstavlja i jedini izvor prihoda.

Sa proširenjem zakona o angažovanju na povremenim poslovima i na ovu oblast obezbedili bismo im pravo na penzijski staž za dane koje rade, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu, a legalnim angažovanjem ne bi gubile stečena socijalna prava. Takvo rešenje vidimo kao prelazno kako bi najpre ušle u legalne tokove i osvarile prava po osnovu rada, a krajnji cilj je svakako da steknu stabilno zaposlenje i siguran izvor prihoda.

Zahvaljujući e upravi danas znamo koliko se ljudi tačno vakcinisalo. Koliko smo blizu tome da napravimo ozbiljnije korake u digitalizaciji zdravstva?

Imajući u vidu specifičnost i značaj zdravstvenog sektora, NALED je u 2018. godini oformio Savez za zdravstvo, kako bismo sistemski radili na uspostavljanju efikasnijeg sistema zdravstvene zaštite na lokalnom i nacionalnom nivou. Vlada Srbije je ove godine prepoznala našu inicijativu i danas imamo formirano Koordinaciono telo za digitalizaciju zdravstva, koje uz podršku NALED-a radi da se uvede jedinstveni eKarton koji će pratiti pacijenta kroz sve institucije koje posećuje. Cilj je da se omogući eBolovanje i eUput, i smanji čekanje na dobijanje zdravstvene usluge, da se izbegne ponavljanje laboratorijskih analiza i vraćanje kod izabranog lekara po nove upute, kao i da se povežu ključni akteri u zdravstvenom sistemu, a posebno javni i privatni zdravstveni sektor. Program je završen i od 2022. krećemo u njegovu realizaciju zajedno s resornim institucijama.

Kao zagovornik programa za ekonomsko osnaživanje žena, posebno ističem podršku NALED-a Inicijativi „1000žena“ i Etno mreži koja je omogućila da stotine žena izgrade veštine izrade rukotvorina i tako sebi stvore kreativan posao iz kojeg ostvaruju prihod

Koliko smo do danas uspeli da održimo momentum digitalne transformacije, započet silom prilika sa izbijanjem pandemije?

Kad je reč o digitalizaciji rada javne uprave, podaci ukazuju da su građani i privreda zadovoljni dosad urađenim. Prema nedavnom NALED-ovom istraživanju, čak 83% građana i 84,5% privrede je zadovoljno postojećim uslugama eUprave. Svaka novina u postupanju je izazov jer traži promenu načina ponašanja onih koji treba da primenjuju elektronske procedure. Gotovo 60% građana i privrede prepoznaje da im je brže i lakše da administrativne usluge obave putem interneta, što znači da i mnogo brže prihvataju promene u odnosu na službenike, posebno starije s kojima kroz obuke radimo da prepoznaju prednosti rada u novom okruženju.

Primera radi, NALED je u saradnji s GIZ-om i kompanijom SAGA pokrenuo uslugu virtuelnog asistenta u Somboru i Šapcu, koji preuzima komunikaciju s građanima o potrebnim koracima i dokumentaciji za prolazak kroz pojedine procedure. Verujemo da će službenici koji su dosad trošili puno vremena samo da odgovore na pitanja vrlo brzo uvideti koliko im to tehnološko rešenje pomaže da se rasterete. Privreda se takođe prilagođava tehnološkim promenama tako da sa mnogima možemo već sada da radimo na uvođenju veštačke inteligencije, blockchain-a i drugih novih tehnologija u poslovanje. Sa kompanijomPhilip Morris International i uz podršku Vlade Srbije, krajem 2020. pokrenuli smo StarTech projekat u okviru kojeg želimo da podržimo inovatore da razviju svoje ideje. Tokom 2021. dodelili smo prvih 29 grantova domaćim biznisima, a do 2023. podržaćemo oko 100 preduzeća sa ciljem digitalne transformacije naše ekonomije.

Neka novija istraživanja signaliziraju da su se i manja i srednja preduzeća, koja inače nisu bila sklona promenama u organizaciji svog rada, sada razbudila i mnogo bržim tempom grabe ka uvođenju različitih e servisa. Šta pokazuju vaši uvidi?

U anketi koju smo sproveli među poslovnom zajednicom, svaki drugi privrednik istakao je da radije bira eUsluge kao način za obavljanje administrativnih poslova, dok je više od 80% njih pozitivno ocenilo ceo ovaj proces. Kada govorimo o privrednicima trgovcima, dominatna potreba u ovom trenutku je razvoj online prodaje, što ukazuje i podatak da je sedam puta povećan broj radnji i preduzeća koja prodaju proizvode putem svojih sajtova.

Da bismo podržali, pre svega male privrednike, u naporu da modernizuju svoje poslovanje i idu u korak sa svetskim trendovima, u saradnji sa Vladom i uz podršku britanske ambasade pokrenuli smo digitalni karavan koji će posetiti 500 malih biznisa u pet gradova u Srbiji kako bi im pomogli da razviju online prodaju, uvedu mogućnost bezgotovinskog plaćanja i povećaju svoju vidljivost registrovanjem na aplikaciji Google maps. Takođe, sa Nemačkom razvojnom saradnjom (GIZ), kompanijama Visa i Mastercard i u saradnji sa Ministarstvom finansija, pokrenuli smo Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje, kojom želimo da i do 25.000 prodajnih mesta opremimo uređajima ili softverskim rešenjima za prihvat bezgotovinskih plaćanja kako bi stekli nove klijente i unapredili svoje poslovanje.

EGALITARNOST

Važno je raditi na uvođenju politika koje podjednako vrednuju muškarce i žene i programa mentorstva i osnaživanja koji će im podići samopouzdanje ali i veštine za pokretanje biznisa.

SAMOPOUZDANJE

Potrebno je da žene veruju u sebe i svoje sposobnosti, da vredno rade i da samostalno donose odluke za koje su po funkciji i pred zakonom preuzele odgovornost

PODRŠKA

Malo učešće žena na čelu kompanija i lokalnih samouprava u Srbiji, rezultat je nedostatak sistemske podrške institucija za zaposlene majke, ali i porodice oko zajedničkog roditeljstva.

Pročitajte još...

Sandra Marinković, External Affairs Lead Merck Sharp & Dohme

Žene su rođene za lidere

Agencija Bloomberg je 2020. ocenila da se MSD prema globalnom indeksu jednakosti polova nalazi iznad globalnog praga u četiri ključna područja: statistici (udeo zaposlenih...

Nordijska iskustva u cirkularnoj ekonomiji

Ambasade Danske, Finske Norveške i Švedske uz podršku Nordijskog saveta ministara  počele su projekat ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva”. Projekat je predstavljen tokom...

Zdravstvene usluge na klik za dva miliona građana Srbije

Uputi, recepti i bolovanja, zakazivanje pregleda, laboratorijskih analiza i radiološke dijagnostike, kao i sve druge zdravstvene usluge biće u naredne četiri godine u potpunosti...

Kampanja “Mesec voda” – zaštitimo naše reke i jezera

Udruženje 3e, Mreža inspektora Srbije i NALED lansirali su kampanju „Mesec voda“ tokom koje će svi zainteresovani građani, privreda i organizacije civilnog društva moći...

Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Magija je u rukama nastavnika

Zahvaljujući posvećenosti nastavnika, omogućeno je emitovanje hiljada časova nastave, kao i priloga za decu i učenike u našim obrazovnim ustanovama. Ovo ne bi bilo...

Zelene inovacije i odgovornost svih – ključni za cirkularnu ekonomiju

Na putu ka cirkularnoj ekonomiji neophodne su zelene inovacije i odgovornost svih aktera u društvu – institucija, lokalnih samouprava, privatnog sektora i građana. Potrebna...

Organska proizvodnja: interesovanje nadmašilo planirana podsticajna sredstva u budžetu

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu što govori o velikom interesovanju poljoprivrednika da...

Dr Nataša Mratinković, MND Dental

Osmeh je odraz ličnosti

Zahvaljujući činjenici da dr Nataša Mratniković nastoji da uvek ide u korak sa vremenom i novim trendovima u stomatologiji, MND dental je prva specijalistička...

Više...

Ivan Crnojević, CEO, ELMED

Elmed – možemo više

Budućnost pripada modernim i inovativnim preduzećima koja brižljivo planiraju i strateški upravljaju svojim poslovanjem. Upravo iz tog razloga kompanija „Elmed“ iz Temerina, dobitnik priznanja...

Jelena Knežević, partner, LeitnerLeitner

Digitalizacija čini poslovanje lakšim

Osim aktuelnim temama iz nove fiskalizacije i sistema elektronskih faktura, LeitnerLeitner se, na zadovoljstvo svojih brojnih klijenata, trenutno intenzivno bavi i standardnim temama iz...

Nenad Đurđević, direktor prodaje za Rusiju, Jugoistoćnu Evropu i Tursku, Ball Packaging

Oslonac izvoznom bilansu Srbije

Ball Packaging proizvede oko 1,5 milijardi limenki godišnje, od čega je tokom prethodne godine 55 odsto od naše ukupne proizvodnje otišlo za izvoz na...

Rosa Homolje

Coca-Cola sistem otvorio punionicu gazirane vode “Rosa Homolje” u Neresnici

Coca-Cola sistem u Srbiji zvanično je otvorio novu punionicu, u Neresnici, opština Kučevo, čime je kompanija nastavila značajne investicije u domaću ekonomiju i dala...

Vesti

EU produžila upotrebu kovid sertifikata do juna 2023.

Savet Evropske unije dao je zeleno svetlo za produžetak upotrebe digitalnih kovid sertifikata do 30. juna 2023. godine Produženje ove...

Srbija očekuje 3,5 miliona tona pšenice i 7 miliona tona kukuruza

Srbija ove godine očekuje žetvu od 3,5 miliona tona pšenice i, u slučaju povoljnih meteo uslova, nešto više od...

Vlada Crne Gore objavila radnu verziju Temeljnog ugovora sa SPC

Vlada Crne Gore objavila je radnu verziju Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koju su načelno uskladile radne...

Iran podneo zahtev za članstvo u BRIKS

Iran je podneo zahtev za pridruživanje grupi BRIKS, prenosi Interfaks pozivajući se na agenciju Tasnim. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova...

Ambasador Tomaš Kuhta: Prioritet je da Srbija otvori najmanje jedan klaster tokom predsedavanja Češke

Tokom predsedavanja Češke Savetom EU, koje počinje 1. jula, jedan od prioriteta biće da Srbija otvori najmanje jedan klaster,...