Da bismo imali „jednoroga” u narednih nekoliko godina, potrebni su mehanizmi podrške za njihov rast na globalnom tržištu uz mentorstvo većeg broja uspešnih preduzetnika i međunarodnih eksperata.
Danas prema Startap skeneru, startap zajednica u Srbiji nastavlja da raste velikom brzinom, ali u strukturi dominiraju „mladi” startap timovi. „Za ovu fazu ključno je osnivanje većeg broja startapa, imajući u vidu da određeni broj njih ne preživi. Međutim, da bismo prešli u narednu fazu razvoja ekosistema neophodan je mnogo veći broj startapa u fazi skaliranja na globalnom tržištu“, kaže Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”.
Prema podacima iz poslednjeg Startap skenera, koji je „Digitalna Srbija” kreirala kroz projekat Preduzmi ideju uz podršku USAID, značajno manji broj startapa ima potencijal da postane jednorog u odnosu na njihov broj u ekosistemima koji su slični našem.
„Nastanak jednoroga podrazumeva da su osnivači prepoznali veliki globalni problem od samog početka, da su osmislili rešenje koje kreira vrednost za značajan broj korisnika i da ostvaruju eksponencijalni rast prihoda uz minimalan porast troškova. U ovom trenutku, 80% startapa plasira proizvod na lokalno ili regionalno tržište, dok im nedostaju znanja iz oblasti prodaje i marketinga“, kaže Kuzman.
Pre dolaska na mesto direktorke DSI radili ste i u privatnom i u javnom sektoru, kao i u međunarodnim institucijama. Iz kojih od ovih sektora po vašem mišljenju treba da ide najveća podrška daljem razvoju startapa?
Sva tri sektora ― javni, privatni i međunarodni – imaju važnu ulogu u razvoju startap ekosistema. Ukoliko pogledamo u prošlost, čak i oni startapi koji su pokrenuti ’iz garaže’ nastali su u ekosistemima koji su strateški i sistemski izgrađeni uz pomoć sva tri sektora.
U Inicijativi „Digitalna Srbija” verujemo da je privatni sektor taj koji treba da pruži najveću podršku daljem razvoju startapa, jer on ima direktno iskustvo sa globalnim tržištem i može da definiše aktivnosti koje će pomoći startapima da se pozicioniraju globalno. Ta uloga je u velikoj meri povezana sa onom koju javni i međunarodni sektor treba da imaju. Javni sektor je tu da kreira regulatorni okvir koji omogućava lakše poslovanje startapa, poput pojednostavljenih procedura, poreskih olakšica i posebno obučenih službenika za rad sa inovativnim kompanijama. Nasuprot tome, međunarodne institucije treba da pruže pristup ekspertizi sa razvijenih tržišta kako bi ubrzale razvoj ekosistema i osigurale kreiranje neophodnih znanja i resursa za globalna tržišta.
Na prethodnoj poziciji direktorke za digitalna rešenja, startape i inovacije u PwC Srbija, vodili ste projekte u devet zemalja Jugoistočne Evrope. Kada bi trebalo da pravite paralelu između Srbije i ovih drugih zemalja, kako bi ste ocenili stanje našeg inovacionog sistema?
Prema Globalnom indeksu inovativnosti za 2024. godinu, Srbija se nalazi na 52. mestu, iza Hrvatske, Bugarske, Mađarske i Rumunije, što nam govori da prostor za unapređenje postoji. Kada govorimo o razvijenosti startap ekosistema, Srbija zaostaje za nekim od zemalja regiona po broju ’jednoroga’, komercijalizaciji inovacija i ukupnim investicijama u startape.
Inicijativa „Digitalna Srbija” fokusiraće se na razvoj startap ekosistema, neformalnog obrazovanja, preduzetništva i spostavljanje jakih međunarodnih kontakata
Sa druge strane, mi imamo najrazvijeniji inovacioni i startap ekosistem ukoliko se uporedimo sa zemljama Zapadnog Balkana. U tom kontekstu, pitanje je sa kim želimo da se poredimo i šta je ono što kao ekosistem želimo da ostvarimo.
Bili ste deo PwC globalnih timova za startape inovacije i veštačku inteligenciju. Naši startapi u velikoj meri se fokusiraju na AI. Koliko kao zemlja u ovoj oblasti imamo mogućnosti da napravimo skok ka ekonomiji 4.0, što je odavno naš proklamovani san?
Umesto ekonomije 4.0, danas već govorimo o ekonomiji 5.0, koja, između ostalog, podrazumeva transformaciju poslovanja kroz AI, automatizaciju, personalizaciju usluga itd. Samim tim, potrebno je da se fokusiramo na uspešan skok ka ekonomiji 5.0.
Iako imamo stručnjake i timove koji su globalno prepoznati, učešće AI startapa u ukupnom broju startapa je niže nego u mnogim evropskim zemljama.
Incijativa Digitalna Srbija danas okuplja preko 30 organizacija i kompanija-članova iz različitih sektora relevantnih za rast digitalnog ekosistema. Sa tim iskustvom i znanjem iza sebe, u kojim oblastima vidite potrebu za najveći angažman DSI?
Naš cilj je da rešavamo izazove koje drugi akteri u digitalnom ekosistemu trenutno ne adresiraju, a za koje imamo resurse, znanja i ekspertizu među našim članicama.
Sve aktivnosti organizacije biće usmerene na kreiranje vrednosti za celokupno društvo i kada to kažem, mislim na četiri ključne oblasti koje će Inicijativi „Digitalna Srbija” u narednom periodu biti u fokusu. Prva je startap ekosistem, gde ćemo podržati globalizaciju poslovanja startapa kako bi se sreli sa izazovima razvijenih tržišta. Druga je neformalno obrazovanje, u okviru kog ćemo razvijati programe koji će približiti korišćenje naprednih tehnologija budućim generacijama i profesionalcima. Treća je razvoj preduzetnika, s ciljem da povećamo broj iskusnih osnivača startapa kroz mentorstvo i programe podrške. Četvrta je internacionalizacija kroz uspostavljanje jakih međunarodnih kontakata i podršku rastu naših kompanija na globalnom tržištu.
| IZAZOV Naš izazov leži u većoj prisutnosti naših inovativnih rešenja na globalnim tržištima, ali i u podršci osnivačima da razvijaju startape sa globalnim ambicijama. | NEDOSTATAK Srbija ima potencijal za značajan iskorak ka ekonomiji 5.0, ali udeo AI startapa je niži nego u mnogim evropskim zemljama. | POREĐENJE Srbija zaostaje u broju “jednoroga”, komercijalizaciji inovacija i investicijama u startape, ali ima najrazvijeniji startap ekosistem na Zapadnom Balkanu. |
|---|
Foto: Branislav Nenin