Gladak led bio je poput jasnog pogleda u crni ponor dubokog sibirskog jezera. Sergej Zimov, ruski naučnik koji proučava metan iz ledenog doba koji je zarobljen u zemlji, ponovo se obratio mladoj američkoj studentkinji, usmeravajući je ka napred. „Želim da ti pokažem nešto važno, Katja“, rekao je. Pod naletom adrenalina Kejti Volter Entoni je nastavila polako da hoda po zaleđenoj površini sve dok se Sergej nije zaustavio. „Gledati dole kroz led bilo je kao pogled na noćno nebo, samo što su se umesto zvezda videli skupovi mehurića“, priseća se Kejti. Bio je to trenutak kada se sve promenilo za istraživačicu Arktika.
Kejti, koja je odrasla u blizini kalifornijskog planinskog venca Sijera Nevada, privlačila je tišina i spokoj udaljenih jezera. Prijatelji ove studentkinje doktorskih studija nisu bili iznenađeni njenom odlukom da iskoristi priliku da studira u Sibiru. Sumnjala je da se drevni metan oslobađa ispod arktičkih jezera, ali ono što joj je Zimov pokazao promenilo je njeno viđenje uticaja topljenja permafrosta na globalne klimatske promene. Ispostavilo se da su njene sumnje bile opravdane.
Permafrost, debeli sloj zaleđenog tla koji se prevashodno nalazi u polarnim područjima, sadrži dvostruko više ugljenika nego atmosfera. Kako se led topi od globalnog zagrevanja, formiraju se arktička jezera i postaju prirodni digestori koji mikrobe zemljišta pretvaraju u metan, gas koji izaziva efekat staklene bašte mnogo više od ugljen-dioksida. Razumevanje posledica topljenja permafrosta i uticaja oslobađanja metana iz arktičkih jezera postalo je od ključne važnosti za razumevanje klimatskih promena. Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka planete, a Kejtino istraživanje otkriva da arktička jezera emituju pet puta više metana nego što se smatralo. Očekuje se da će emisije iz ovih jezera, koja se nazivaju i termokraška jezera, dostići svoj vrhunac do 2050. godine, a potrebno je samo godinu dana da se ti snažni gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte pomešaju sa globalnom atmosferom. Kejti objašnjava: „Procenjujemo da bi otapanje permafrosta moglo izazvati do 10 procenata predviđenog globalnog zagrevanja u ovom veku i da to utiče na celu planetu. Ono što se događa na Arktiku, ne utiče samo na Arktik“.
Opseg i rizici globalne klimatske krize su dobro dokumentovani. Samo u 2020. godini šumski požari su opustošili brazilski deo Amazonije i Australiju, zabeležena je najaktivnija sezona uragana na Atlantskom okeanu dosad, Kinu su pogodile katastrofalne poplave, globalna temperatura je porasla dok se površina leda u Arktičkom moru alarmantno smanjila. Sagorevanje fosilnih goriva radi stvaranja energije možda jeste počelo u vreme industrijske revolucije, ali više od 50% svih emisija ugljenika uzrokovanih ljudskim delovanjem su izazvane od 1988. godine. Ne dovodi se više u pitanje da li se Arktik topi, već koliko brzo. NASA izveštava da iako mnogi modeli predviđaju da će arktički okean ostati bez leda pre 2100. godine, drugi predviđaju da će se to dogoditi mnogo brže, u narednih pedeset godina. U svakom slučaju, posledice bi bile pogubne za prirodne ekosisteme; na primer, većina polarnih medveda bi mogla da izumre u divljini do kraja ovog veka. Iako je naša planeta oduvek imala prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja, u evolucionom smislu, Kejti objašnjava da „u periodu od 8000 godina dolazi do porasta temperature za četiri stepena; taj isti porast temperature sada se dešava za manje od 100 godina, kao rezultat emisija ugljenika uzrokovanih fosilnim gorivima“. Nastavlja da se priseća: „Mesta koja sam pre deset godina prelazila na skijama, sada su močvare i klizišta. Arktik se doslovno topi pred našim očima.“ Iako je sagorevanje fosilnih goriva radi stvaranja energije počelo u vreme industrijske revolucije, više od 50% svih emisija ugljenika uzrokovanih ljudskim delovanjem su izazvane od 1988. godine. U takvoj postavci stvari ne dovodi se više u pitanje da li se Arktik topi, već koliko brzo i kako izbori koje svakodnevno činimo mogu usporiti ili ubrzati topljenje.
Mada Kejti razume da ovo može stvoriti mračnu sliku za budućnost, ona odmah napominje da ljudi treba da provode više vremena povezujući se sa prirodom nego da žive u strahu. „Boravak napolju poboljšaće naše zdravlje i odnos sa prirodnim okruženjem. Jedna od najvažnijih stvari koje možemo učiniti je da povratimo vezu sa prirodom. Kada se svim srcem posvetimo ovom odnosu, to će nam biti vodič da u budućnosti donosimo ispravne odluke.“ Možemo li odmah doneti neke odluke koje mogu pomoći? Kejti naglašava da možemo smanjiti svoj uticaj na emisiju ugljenika tako što ćemo štedeti energiju kod kuće i na poslu. „Kada ulažemo u tehnologiju uštede energije, štedimo novac na duže staze, dok se istovremeno smanjuje emisija ugljen-dioksida. To je dobitna kombinacija“, kaže ona.
Održivi razvoj je odluka koja je bitna za najveće korporacije, ali i za celokupno društvo. Ona je deo poslovne politike za sve kompanije koje žele da u budućnosti računaju na zdravo poslovanje. Na primer, Kejti štampa kopije mapa i podataka iz svog istraživanja i napominje da postoje i pozitivni primeri koji dokazuju da su promene moguće. Iako na prvi pogled deluje zanemarljivo, štampači su često jedan od najvećih proizvođača toplote tokom rada i đubreta kroz velike količine potrošnog materijala u formi tonera i kertridža. Pojedine kompanije poput Epsona su uvele štampače koji koriste tehnologiju bez zagrevanja pri radu i pri paljenju uređaja. Problemi tradicionalnog termalnog štampanje su dodatnih odlaganja, prekidi, otpad, velika potrošnja energije, novca i vremena. Kod Epsonovih novih štampača sa heat free tehnologijom potrošnja je svedena na minimum.
Laserski i inkjet štampači spolja mogu izgledati isto, ali sistem na osnovu kog funkcionišu bitno se razlikuje. Epsonova tehnologija bez toplote ne zahteva zagrevanje u procesu izbacivanja mastila. Umesto toga, pritisak se primenjuje na Piezo element koji se savija unazad i napred oslobađajući mastilo sa glave štampača. Manja potrošnja energije znači manje fosilnih goriva, što rezultira manjom emisijom ugljen-dioksida u atmosferi. „Izbori koje pravimo u poslu i u životu zaista su značajni. Kada kompanije i pojedinci donose pametne odluke o tehnologiji koju koriste, to takođe pozitivno utiče na našu životnu sredinu.“
Epsonova heat-free tehnologija (tehnologija bez zagrevanja) troši i do 83% manje energije. Smanjenje toplote jedan je od najboljih načina za eliminisanje uticaja na životnu sredinu. Odabirom tehnologije bez zagrevanje radi manje potrošnje energije smanjiće se efekat staklenog zvona što za cilj ima sporije topljenje leda na Arktiku i poboljšanje životne sredine.