Mapa sajta

Slobodan Draganović, tehnički direktor, Šuteks d.o.o.

Građevinski otpad je vredna sirovina

Kompanija Šuteks se već punih 18 godina bavi odvozom šuta, smeća i otpada. Posla imaju sve više, ne samo u Beogradu koji je jedno veliko gradilište, nego i širom zemlje.

Za upravljanje građevinskim otpadom najvažnije je obezbediti obavezu da se na mestu nastanka obezbedi sortiranje i razvrstavanje radi ponovne upotrebe i reciklaže. Onda će to znatno olakšati dalje upravljanje, objašnjava gospodin Draganović.

Šuteks“ je radio i za koperanta Rio Tinto? Po čemu je ta saradnja bila specifična?

Da, radili smo i za ovu veliku, renomiranu svetsku kompaniju, i ta saradnja je bila veoma značajna za nas. Strane firme kod nas rade po našim, ali i po svojim zakonima, ukoliko su stroži od naših, što samo pokazuje koliko su one odgovorne i koliko pažnje posvećuju zaštiti životne sredine.

Iako ponovo može da se upotrebi do 80 odsto šuta i drugog građevinskog otpada, on kod nas završava na deponijama. Mislite li da to može da se reši promenom propisa i zakona?

Građevinska industrija, kao jedna od vodećih u pogledu potrošnje sirovina, vremenom je postala i sve veći izvor zagađenja zbog ogromnih količina građevinskog otpada. U Srbiji trenutno još nije rešeno pitanje građevinskog otpada. EU i druge razvijene zemlje, kao što je Japan, odavno građevinski otpad posmatraju kao značajnu sirovinu u održivom razvoju i zelenoj gradnji, a u Holandiji i Danskoj reciklira se do 90 odsto ukupnog građevinskog otpada.

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše između milion i milion i po kubnih metara građevinskog otpada, dok je procenat reciklaže građevinskog otpada zanemarljiv. Najzastupljeniji građevinski otpad, beton, asfalt, drvo, opeka, crep, keramika, čelik, aluminijum, gvožđe, bakar, gips i staklo, može da se reciklira, ima svoju tržišnu vrednost i mnogo mogućnosti za primenu. Zato je važno da nadležne institucije stvore preduslove za reciklažu ovog otpada izmenama zakonskog okvira. To će omogućiti da se ova vrsta otpada tretira kao sirovina, a ne otpad.

U razvijenim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se do 90 odsto ukupnog građevinskog otpada

EU je odavno usvojila paket mera koji se tiču prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju i to je pravac koji će i Srbija morati da prati na putu ka EU.

Inače, otpad od rudarenja se može koristiti kao građevinski materijal, za pravljenje tampona, za lokalne seoske puteve, za podizanje nasipa u vreme poplava, pa čak i za pokrivanje požara.

Kako osposobiti naše firme za rad prema evropskim standardima, pošto nijedna nema licencu da novi materijal stvara iz otpada?

Trenutno ne postoji zakonska regulativa koja propisuje takve licence. Zato je neophodno da se promeni postojeći zakonski okvir kojim će se jasno definisati obaveze i odgovornosti svih učesnika u procesu upravljanja otpadom i kojim će se istovremeno obezbediti uslovi za očuvanje životne sredine. Ponovna upotreba otpadnog materijala i reciklaža građevinskog otpada ima ogroman potencijal jer pored toga što štedi resurse i sirovine, omogućava i dodatne uštede na polju ekonomije, u smislu cene materijala, transporta i mehanizacije.

Da li su uštede u gradnji i očuvanje životne sredine dovoljni razlozi da se država time pozabavi?

Kompanija Šuteks doo, kao društveno odgovorna kompanija, svakako prati i ispunjava sve zakonske obaveze i poseduje sve neophodne dozvole, kako bi obezbedili da upravljanje otpadom bude pre svega sprovedeno na bezbedan način po zdravlje građana Srbije i po životnu sredinu. Istovremeno, očekujemo i da država u narednom periodu ozbiljno pristupi rešavanju ovog problema, jer će građevinarstvo, kao jedno od vodećih industrijskih delatnosti, biti sve veći potrošač sirovina i prirodnih resursa, a posledično i sve veći proizvođač čvrstog otpada i izvor zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Više...

Video: Rudarski sektor u Srbiji 2021

https://www.youtube.com/embed/oeogn_3EGp0

prof. dr Zorana Mihajlović, Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike

Rudarstvo ima ozbiljan razvojni potencijal

Vrednost mineralnog bogatstva Srbije iznosi više od 200 milijardi dolara i to bogatstvo treba da se koristi na održiv način – da doprinosi ekonomskom...

Dr Milinko Radosavljević, director, Rudarski institut

Spoj nauke i prakse

Rudarski institut, jednu od naših najeminentnijih naučnih ustanova, pored dva projektantska zavoda, čine i tri referentne laboratorije. Akreditovan je kao istraživačko-razvojni institut, što pokazuje...

Investicije u rudarskom sektoru „Elektroprivrede Srbije“

Projekti za stabilnu energetsku budućnost

Rudarski sektor je za EPS jedan od najvažnijih segmenata poslovanja i okosnica proizvodnje električne energije. Najava novih ulaganja u elektroenergetiku i rudnike daje podstrek...

Vesti

SAD najavljuju novu strategiju saradnje USAID-a i Srbije

Ministarstvo za evropske integracije i Vlada SAD zvanično su potpisali danas produžetak razvojnog partnerstva koje traje već 20 godina....

Srpska prehrambrena industrija na sajmu u Moskvi

Srpska prehrambena industrija i ove godine predstaviće se na sajmu Prodekspo u Moskvi, gde će od 12. do 16....

Predstavljen portal „Moja srednja škola“, online upis učenika u srednje škole

Danas je predstavljen portal "Moja srednja škola" u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Događaju su prisustvovali predsednica Vlade Republike Srbije Ana...

Britanski ministar Stjuart i ambasadorka Meklaod posetili Državni arhiv Srbije

Grejem Stjuart, ministar za izvoz u Vladi Velike Britanije i Njena ekselencija Šan Meklaod, ambasadorka Velike Britanije u Srbiji...

Više od milion maski i 700.000 pari zaštitnih rukavica stiglo iz EU u Srbiju

310 000 FFP2 maski, 730 000 hirurških maski i 730 000 pari zaštitnih rukavica stiglo je danas u Beograd...