Poslednjih godina Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu unapredio je kvalitet i atraktivnost studijskih programa i prilagodio ih globalnim trendovima kako bi se studentima otvorio put ka uspešnoj profesionalnoj karijeri mašinskih inženjera traženih i u zemlji i u svetu
Suština reforme visokog obrazovanja treba da bude zasnovana na tome da je u centru učenja student, koji pored vrhunskih teorijskih znanja, treba da nauči i kako da primeni ta znanja i razvije svoju ideju, ističe prof. dr Radivoje Mitrović.
Više puta ste istakli da Mašinski fakultet svoj rad i svoje uspehe temelji na kvalitetnoj nastavi, naučnim istraživanjima, međunarodnoj saradnji i saradnji sa privredom. To se nije promenilo?
Sve to je i dalje među ključnim razvojnim prioritetima Mašinskog fakulteta. Naš cilj je da, kroz podizanje kvaliteta nastave, naučno-istraživačkog rada, saradnje s privredom i međunarodne saradnje, napravimo novi kvantni skok u poslovanju u svim segmentima – koji će naredne generacije dalje razvijati.
Sledeći naš moto „Izvrnost sada i u svemu“, okrenuli smo se, pre svega, najboljim studentima, koji će razvojem novih proizvoda i tehnologija doprineti privrednom razvoju zemlje i mnogo većoj stopi rasta društvenog proizvoda. Upravo iz tog razloga osnovali smo Studentski centar izvrsnosti, koji trenutno okuplja pet studentskih timova u oblasti motornih vozila, vazduhoplovstva, brodogradnje, robotike i biomedicinskog inženjerstva.
Uspešno smo učestvovali na javnom konkursu Master 4.0, koji je na ideju Inicijative „Digitalna Srbija“ realizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS. Rezultat je novi master studijski program „Industrija 4.0“, koji izvodimo zajedno sa Matematičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i uz aktivno učešće vodećih domaćih i stranih kompanija.
Veoma smo ponosni i na saradnju s privredom, ne samo u oblasti obrazovanja i naučnoistraživačkog rada, nego i kroz zajednički rad na projektima. Znatan broj profesora i saradnika ima izuzetno razvijenu saradnju s privredom kroz koju ostvarujemo više od 40% sopstvenih prihoda.
Kada je reč o međunarodnoj saradnji, naši istraživači su, kao nosioci, uključeni u četiri Horizon 2020 projekta, zatim u projekte u okviru programa Erazmus+, projekte bilateralne saradnje koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.
Kroz saradnju s privredom Mašinski fakultet ostvaruje više od 40% sopstvenih prihoda
Da li su reindustrijalizacija Srbije koja omogućava nalaženje posla kod nas, ali i činjenica da su diplome Mašinskog fakulteta priznate širom sveta, razlog za povećano interesovanje za upis?
Povećanom interesovanju mladih za studije mašinstva u velikoj meri doprinela je i radikalna promena načina nastave i permanentno inoviranje i usaglašavanje studijskih programa sa potrebama savremene industrije i najnovijim trendovima.
Naš fakultet se ističe kao jedan od malobrojnih u Srbiji koji studentima nudi široku lepezu smerova i perspektivnih zanimanja, od kojih su neka jedinstvena i u regionu. To je, takođe, jedan od razloga što raste interesovanje i za nastavak školovanja na master i doktorskim studijama.
Kvalitet studija na Mašinskom fakultetu potvrđen je i međunarodnim akreditacijama ASIIN i RINA, a mnoge kompanije prepoznale su Mašinski fakulet kao mesto gde se školuju vrhunski inženjeri. Među njima su nemački Brose, ZF (Cet-ef), Simens, Meser tehnogas, NIS, EPS, Zastava oružje, Sloboda, Metalac….
Saradnja s ovim kompanijama podrazumeva prilagođavanje nastavnih programa njihovim potrebama, a one aktivno učestvuju u obrazovnom procesu kroz stipendiranje, stručnu praksu i rad na konkretnim projektima, uz mogućnost zaposlenja čak i pre odbrane diplomskog rada.
Od jeseni studenti u Srbiji dobijaju mogućnost da studiraju po modelu dualnog obrazovanja – razvijenom prema potrebama i specifičnostima sistema visokog obrazovanja Republike Srbije. Zakon o dualnim studijama predviđa uvođenje fleksibilnog modela koji bi visokoškoske ustanove same definisale i sopstvenim angažovanjem povezivale sa zainteresovanim kompanijama.
Sadržaji master akademskih studija na Mašinskom fakultetu su koncipirani tako, da pored obaveznih predmeta, sadrže i grupu izbornih predmeta. To ostavlja mogućnost da se, u kontaktima s privrednim subjektima definišu teme i oblasti koje bi bile obrađivane kroz izborne predmete – što bi u velikoj meri doprinelo daljem unapređenju kvaliteta akademske nastave.
Šta je dobar inženjer? Onaj koji diplomira s najvišim ocenama, onaj ko završi fakultet u roku ili onaj ko misli šire i vide dalje?
Najbolji studenti nisu nužno oni s najvišim ocenama, već oni koji imaju svojevrsni inženjerski „iks faktor“ – sposobnost da maštaju, koncipiraju, vizualizuju, i na kraju, svoje ideje pretvore u realan proizvod. Naš cilj je obrazovanje nove generacije inženjera, koji će razvijati nove proizvode i tehnologije. Ambicija nam je da postanemo deo kreativne industrije u kojoj je novostvorena intelektualna vrednost najveća i koja će domaćoj privredi omogućiti da zauzme svoje mesto u globalnom lancu vrednosti.
Kvalitet studija na Mašinskom fakultetu potvrđen je i međunarodnim akreditacijama ASIIN i RINA
Možete li da izdvojite neke od najznačajnijih projekata Inovacionog centra koji postoji već 15 godina?
Osnovna uloga Inovacionog centra je transfer tehnologije i unapređenje veza fakulteta sa privredom. Među najznačajnijim projektima koji su proizašli iz te saradnje ističu se: Srpska ratarska mašina; Razvoj HVAC opreme; Berač voća KOKAN 500s; Uređaj za točenje i čuvanje vina i mnogi drugi. Jedan od najnovjih projekta je i traktorska platforma za spektrometrijsko izviđanje ratarskih useva.
Glavni nosioci navedenih projekata su studenti doktorskih studija.
Da li se slažete sa ocenom da je osnivanjem Studentskog centra izvrsnosti Mašinski fakultet napravio veliki pomak u obrazovanju budućih mašinskih inženjera? Zašto je on važan?
Osnivanjem Studentskog centra izvrsnosti obezbedili smo uslove i prostor gde studenti mogu da kreiraju svoje ideje, zatim da ih u laboratorijama fakulteta dalje razvijaju, i na kraju pretoče u gotove prototipove.
Cilj je da studenti, radeći na konkretnim projektima, nadograde znanje dobijeno tokom studija i steknu neophodne praktične kompetencije i veštine koje su imperativ vremena u kome živimo. Da, na primer, nauče kako da svoje projekte predstave, obrazlože i argumentovano brane pred potencijalnim finansijerima, odnosno kako da animiraju sponzore i firme da ih podrže…
Ideja je da da se poslednja godina studija u što većoj meri upotpuni praktičnim angažmanom.
Da li profesori i studenti sa vašeg fakulteta sarađuju i sa velikim svetskim kompanijama, ali i sa malim i srednjim preduzećima u Srbiji?
Mašinski fakultet neguje višedecenijsku saradnju s privredom. Dolaskom vodećih svetskih kompanija u Srbiju, ta saradnja je intenzivirana. Ono što je posebno važno, većina kompanija, kao što su Brose, ZF, Simens, Boš, pored proizvodnih pogona u Srbiji otvaraju i odeljenja za istraživanje i razvoj. Time se otvara prostor ne samo za saradnju kroz razne vidove obuka i nastave, nego i za aktivnu profesionalnu saradnju i razmenu znanja i iskustava kroz projekte istraživanja i razvoja.