Nama kao zemlji u razvoju potrebno je da imamo veću konkurenciju i kvalitetniju i inovativniju ponudu u bankarskom i finansijskom sektoru.
Poslednjih godina broj banaka u Srbiji se smanjio, jer su velike banke preuzele manje. Trenutno u Srbiji posluje 20 banaka, što je devet manje nego pre deset godina. Očekuje se da će talas konsolidacije i preuzimanja banaka nastaviti i sledeće godine. Istovremeno svedoci smo i odlaska stranih i jačanja domaćih banaka. O ovim i drugim trendovima na srpskom finansijskom tržištu razgovarali smo sa Radetom Rakočevićem, direktorom i osnivačem Senzal kapitala.
Šta vama govore ovi trendovi na bankarskom tržištu?
Pet najvećih banaka u Srbije ima više od 60% tržišnog učešća, a pitanje je dana kada će uslijediti neko novo preuzimanje u bankarskom sektoru. Jasan je motiv potencijalnih kupaca, postiže se više pozitivnih efekata sa povećanjem broja klijenata i visine depozita i kreditnog potencijala.
Međutim, moj stav je da taj trend nije dobar i priče da Srbiji treba još manje banaka pogoduju samo velikim bankama koje postaju još veće, dok je nama kao zemlji u razvoju prema MMF-u, potrebnije da imamo veću konkurenciju i kvalitetniju i inovativniju ponudu u bankarskom sektoru.
Mislim da bi za Srbiju bilo korisno da postoji više specijalizovanih banaka, koje bi poslovali sa određenom grupom klijenata iz odredjenih poslovnih oblasti poput preduzetnika, start ap kompanija, agro sektora, koje bi ponudu mogli da prilagode preduzećima i osobama iz tog sektora i za koje bi trebalo da važe liberalnije uslove za osnivanje.
Takođe, nije mi jasno zašto u Srbiji nemamo mikrokreditne organizacije koje treba da obezbede brzinu i jednostavnost investiranja i finansiranja malih i srednjih preduzeća i građana.
U Srbiji imamo svega nekoliko investicionih i penzionih fondova. Da li je problem u nedostatku kulture investiranja ili u nečemu drugom? Ako jedan ozbiljniji nemački grad kako ste rekli ima više fondova nego cela Srbija, šta kod nas onda sprečava da imamo veću i raznolikiju ponudu?
Srpsko finansijsko tržište volim da opisujem kao veliku baru sa malo krokodila.
Davne 2000. godine, osnovao sam brokersku kuću Senzal sa kapitalom od 5.000,00. Danas je cenzus za osnivanje brokerske kuće 125.000,00€, da je toliki cenzus bio tada, ovaj tekst bi sada pisao neko drugi, a ne ja.
Broj licenciranih društava za upravljanje penzionim i investicionim fondovima u Srbiji može da stane na dvije ruke. Razlog za to su previše restriktivni uslovi za osnivanje tih društava, koje treba relaksirati i prilagoditi srpskoj ekonomskoj realnosti, a ne samo prepisivati evropske zakone.
Propisi koji štite investitore u penzione i investicione fondove treba da budu izuzetno strogi, ali treba pustiti da cvjeta hiljadu cvjetova, kako bi se i građani dodatno edukovati o važnosti finansijskog planiranja i upravljanja imovinom, uz mnogo više investicionih opcija.
Od vremena osnivanja Beogradske berze pa do danas govorimo o potrebi diversifikacije načina njihovog finansiranja uključujući tu i izdavanje obveznica. U 2018. Fintel energija je na Beogradskoj berzi realizovala prvu inicijalnu javnu ponudu akcija. Zašto posle ovakvog događaja nismo doživeli prekretnicu u finansiranju kompanija?
Fintelovu inicijalnu javnu ponudu sam i ja prespavao, promocija tog istorijskog događaja za Beogradsku berzu je bila izuzetno loša i nije iskorištena za promociju investiranja i berze.
U uslovima nedovoljno razvijene kulture investiranja i finansijske pismenosti, potrebno je aktivno raditi na predstavljanju mogućnosti za investiranje koje su dostupne građanima Srbije
Sa druge strane, vidim da sada postoje ozbiljne najave emitovanja korporativnih obveznica i novih inicijalnih javnih ponuda na našoj berzi, nadam se dobrim vijestima u narednom period i konkretnoj podršci razvoja Beogradske berze od strane nadležnih organa.
Isto važi i za mogućnost da građani kupuju državne hartije od vrednosti. Ovde smo u nekom trenutku imali relativno snažnu aktivnost, ali za razliku od mnogih drugih zemalja, građani Srbije nisu pretežni vlasnici državnog duga. Zašto je to tako?
Ministarstvo finansija Srbije odlučuje o plasmanu novih emisija državnih obveznica, za sada je njihov fokus na stranim berzama i institucionalnim investitorima. Možemo samo da zavidimo građanima Hrvatske, Slovenije, Belgije koji mogu da kupe državne obveznice svojih država, namenski emotivanih za njih.
U Srbiji stanje trenutno izgleda ovako: građani Srbije daje pare na štednju kod poslovnih banaka uz kamatnu stopu 2,0-2,5% godišnje, dok te iste banke imaju mogućnost da kupe državne obveznice Srbije koje nose 5-6% godišnju kamatu.
Mislim da bi kamatna stopa od 3,5-4% godišnje na srpske državne obveznice bila izuzetno interesantna našim građanima, što bi bio sjajan podsticaj razvoja našeg tržišta kapitala.
Naposletku iz ličnog iskustva znate da postoji apetiti različitih finansijera za ulaganje u nešto drugo što nisu nekretnine. Kako bi bilo moguće kanalisati ove trendove tako da daju zamah domaćoj privredi?
Sveti Gral srpskih investitora je posjedovanje nekretnina na Vračaru, Novom Beogradu i/ili Beogradu na vodi, uz apartmančić na Kopaoniku ili Zlatiboru. Ako se tome doda još neki lokal koji se izdaje nekoj kladionici, naš investitor ne dodiruje zemlju kad hoda.
Do nedavno se moglo reći da je tržište nekretnina u Srbiji igralo ulogu tržišta kapitala, a investiciona jedinica je bila vrijednost jednosobnog stana.
Međutim, budući da je inflacija u Srbiji za prethodne četiri godine iznosila 36%, dok je tržište nekretnina u padu po prometu i cijenama već duže od godinu dana, građani su počeli da razmišljaju o alternativnim investicijama.
U uslovima nedovoljno razvijene kulture investiranja i finansijske pismenosti, potrebno je aktivno raditi na predstavljanju mogućnosti za investiranje koje su dostupne građanima Srbije, poput ulaganja u akcije i ETF-ove na svetskim berzama, alternativne investicione fondove, kriptovalute, investiciono zlato, kao i crowdfunding.
Sa emitovanje srpskih korporativnih obveznice i kroz prikupljanje kapitala putem Beogradske berze, i domaće kompanije će dobiti mogućnost alternativnog finansiranja svog poslovnog razvoja, što će sigurno dovesti do nižih stopa zaduživanja i smanjiti izuzetno veliku bankocentričnost srpske ekonomije.
SPECIJALIZACIJA Za Srbiju je bilo korisno da postoji više specijalizovanih banaka, koje bi poslovale sa klijentima poput preduzetnika, start ap kompanija, ili agro sektora | PRIMERI Možemo samo da zavidimo građanima Hrvatske, Slovenije, Belgije koji mogu da kupe državne obveznice svojih država, namenski emotivanih za njih. | NOVOSTI Raduju me ozbiljne najave emitovanja korporativnih obveznica i novih inicijalnih javnih ponuda na našem tržištu na našoj berzi |
---|