Prof. dr Ioanna Batsialou jedna je od onih doktorki čiji lik i delo izazivaju veliko poštovanje među kolegama i pacijentima. Kako sama ističe, zbog toga se još više trudi da u komunikaciji bude neposredna i otvorena – kako putem društvenih mreža, koje su postale nezamenljiv kanal komunikacije i u ovoj profesiji, tako i kroz brojne društveno odgovorne aktivnosti kojima želi da usreći ljude
Zbog toga smo ovog puta želeli da sa doktorkom porazgovaramo o nešto drugačijim aspektima njenog života od onog profesionalnog, što je sa radošću prihvatila i ovom prilikom otkrila svoja razmišljanja i stavove koje smatra fundamentalnim za svoj život.
Nedavno ste pokrenuli inicijativu za podršku i donaciju povodom obnove Tesline laboratorije na Long Ajlendu. S obzirom na to da ste Teslina ambasadorka od ove godine, šta za vas predstavlja ova titula i koje sve aktivnosti obuhvata?
Velika mi je čast što me je Ministarstvo inostranih poslova izabralo da budem jedna od 80 Teslinih ambasadora u Srbiji i svetu sa idejom da se obnovi Teslina laboratorija koja je izgorela 2023. godine. Veliki požar je tada zahvatio zgradu u Južnoj Petoj aveniji 35 u kojoj se nalazila njegova laboratorija i uništio mu sve prototipove mašina, stotine sijalica originalne konstrukcije, knjige, pisma i dragocenu tehničku dokumentaciju.
Angažovano je mnogo poznatih ličnosti sa idejom da se prikupe sredstva iz Srbije i dijaspore, kao i od svih onih koji shvataju koliko je Tesla doprineo svetu. Vreme se zaista deli na pre i posle Tesle što se tiče struje i mnogih inovacija. Ovo udruženje Teslinih ambasadora čine ljudi iz različitih naučnih oblasti i industrija, oni koji mogu da daju doprinos prikupljanjem sredstava. Postoje razni načini za to, kao što je organizacija velikog koncerta, jer je jedan kompozitor napisao himnu Tesli, a reč je o pesmi Planeta Tesla. Drugi način jeste da se prikupe sredstva iz modne industrije, da se naprave specijalni detalji sa ciljem promocije Teslinog lika i dela. Konkretno, mi smo pokrenuli jedinstvenu proizvodnju u svetu koja obuhvata kreme i preparate koji otvaraju čakre ili akupunkturne tačke. To su kreme koje deluju na detoksikaciju organizma, podmlađivanje, regeneraciju, a kod svake osobe je akupunkturna tačka drugačija i drugačije reaguje.
Od prodaje tih krema i preparata deo sredstava ide za Teslinu laboratoriju. Takođe, Rubin je napravio šampanjac koji se zove Tesla sa kompletnom idejom da se promoviše napredni um ovoga veka. Mi smo mala zemlja koja ima Teslino ime koje samo od sebe sija i smatram da svi možemo da budemo potpora za veliku misiju da se obnovi njegova laboratorija. Svi zajedno bismo mogli to da učinimo kroz mnogobrojne promocije i aktivnosti.
Na vašem Instagram profilu možemo da vidimo da često realizujete nagradne igre, razgovore uživo sa pratiocima i slične aktivnosti. Zbog čega je važno da se kao lekar i na ovaj način približite klijentima i pacijentima?
Trudimo se da putem Instagrama ponudimo edukativni sadržaj kako bi naši klijenti i pacijenti mogli da nauče o onome što im mi pružamo. Jedan od načina svakako jeste da kroz neku igru damo stimulans široj publici da dođe na kliniku, da im se približimo i da znaju da smo mi tu zbog njih. Stekli smo utisak da ljudi imaju mišljenje da je naša klinika moćna, jaka, važna i da smo mi nedostižni. Ali kada unesete živost, igru, humor, vidite da mi želimo da animiramo pacijente da shvate da kada dođu kod nas mogu sebi da priušte tretman od 3000 do 4000 dinara pa naviše. To je lepa igra i razmena energije kako bi pacijenti mogli bolje da nas upoznaju i da se upute u naše usluge.
Poznato je da ste posvećeni humanitarnom radu – zbog čega je to važno za Vas i da li, u susret praznicima, već imate neke planove kada su humanitarne akcije u pitanju?
Kada čovek počne da se bavi humanitarnim radom, razloga za to može biti mnogo. Većinom su to neke teške situacije kada spoznate da su novac i materijalne stvari prolazne. Godine 2009. sam izgubila rođenog brata za koga sam bila jako vezana. Tada sam počela, zbog njegove duše, da pomažem manastirima, crkvama i deci sa invaliditetom. Veliku donaciju za Crkvu Svete Trojice u Grčkoj realizovala sam jer sam pomislila – da je on živ mi bismo ga venčali, svadba bi koštala, pa sam odlučila da taj novac dam da se izgradi novi hram gde bi se naši sveštenici svakodnevno molili za njega. To je tako krenulo, a nadovezalo se time da sam lečila sterilitet jer je bilo teško i komplikovano da dobijem decu.
Iako smatram da naš Bog postoji i sluša dobra dela, na dan posvećenja manastira uradila sam i vantelesnu oplodnju i dobila sam ćerku Teofaniju. To je manastir Presvete Bogorodice i za njega sam jako vezana. Tamo su bili venčani moji roditelji, kršteni su moj pokojni brat i moja sestra, kao i Teofanija.
Ne jurim posao nego on ide, zajedno sa posetama različitim gradovima, predavanjima, projektima. Kada neko ima lep glas i lepo peva, znači da njemu ide to pevanje. Tako i medicina meni ide
Ono u šta sam se uverila kroz život, jeste da se teške situacije odraze na čoveka koji je bazično dobar tako da na kraju postane još bolji, da ima više razumevanja, humanosti, no kada čovek nije toliko u veri i sve to doživljava kao kaznu, kada ne razume, postaje još depresivniji, agresivniji, zavidniji, ljubomorniji. Ja mislim da sve te poteškoće imaju za cilj da mi budemo bolji ljudi.
Tako sam počela da razumem žene koje nisu mogle da imaju decu, pa sam angažovala doktore, terapije, intervencije, sve što je bilo u mojoj moći i danas postoji više od tridesetoro dece koja su se rodila mojom inicijativom. Taj humanitarni rad postaje sastavni deo života, kao vazduh koji se diše. Nađete neki balans i mir. Sve ostalo je prolazno – i tašne, i cipele, i putovanja, ali je velika satisfakcija kada neko dođe da vas zagrli i poljubi. Lepo je imati nekoga ko se moli za vas. Humanitarni rad me uzdiže na duhovnom nivou i čini me srećnom, ispunjenijom, humanijom, više volim čoveka, a samim tim sam i bolji doktor i profesionalac.
S obzirom na to da dugo godina radite, pre svega, sa ženama – u kojoj meri fizički izgled utiče na njihovo psihičko stanje i da li ste se susretali sa onima koja unutrašnja nezadovoljstva kompenzuju intervencijama? Šta u tom slučaju savetujete?
Sve to postoji. Tokom 25 godina karijere možete iskusiti svašta. Imate ljude koji su nezadovoljni sobom i svojim izgledom, svojim brakom, pozicijom, poslom, okolinom. Imate one koji misle da estetska promena menja neki status. Radim sa ljudima i uvek im kažem da to što će neko staviti botoks ne može da ga promeni, ali može da donese snagu i samopouzdanje, a samopouzdanje dalje može da pomogne u ostvarenju pojedinih ciljeva. Neko to radi zbog zahteva okoline, prijateljica, poznanica. Bavim se estetikom i cenim je, ali ne mislim da može da menja praznine i nezadovoljstva. Daje samopouzdanje, ali suština je da mi budemo u sinergiji – mentalnoj, duševnoj i duhovnoj. Ako čovek radi na sebi, mora da radi na svim poljima. Svako ima to što mu je podario Gospod i hirurgija ne može da menja psihičke nedostatke koji treba da se nadoknade.
Mnogo sam zahvalna na tome što sam uspela, uz mnogo razgovora, da pacijentima objasnim da to rade za sebe, jer je 10% onih koji misle da će nešto promeniti statusno, a 90% naših pacijenata sve to radi zato što žele da izgledaju negovano, sveže, u skladu sa savremenim dobom i sopstvenim duhom. To žele za sebe, a ne zbog okoline. Regenerativnom medicinom smo uspeli da izbalansiramo spoljašnji izgled sa zdravljem, a za duh mora čovek sam da se pobrine.
U svojim intervjuima ste mnogo puta govorili o tome koliko su za vas podjednako važni karijera i privatan život. Kako ste kroz sve ove godine rada uspevali da pronadete balans i da li mislite da ste ga u potpunosti postigli?
Ne možete nikada da postignete balans u potpunosti i uvek nešto trpi kada je čovek veliki profesionalac. Nažalost, nemam vremena koliko bih želela za svoju porodicu, kumove, prijatelje, ali ne zato što ih ne volim, nego zbog obima posla. Ne jurim posao nego on ide, zajedno sa posetama različitim gradovima, predavanjima, projektima. Kada neko ima lep glas i lepo peva, znači da njemu ide to pevanje. Tako i medicina meni ide. A, to je velika žrtva za ljude koji žele da vas prate. Trudim se da posvetim vreme i svojim roditeljima i svojoj porodici. Moji roditelji su u Atini i to čini dodatni napor, a problem je i održavati odnose sa porodicom koja je ovde jer mnogo putujem i veoma sam angažovana. Savremen način života je takav da su ljudi preokupirani obavezama. U davna vremena su porodice nedeljom ručale zajedno. Danas je to retko. Teško je sve uklopiti kada je čovek i profesor, i doktor, i preduzetnik.
Moji roditelji su znali da, kada sam postala doktor nauka, moram ostati u Srbiji, prihvatili su to i bilo im je teško. Moj suprug koji me je podržavao od prvog dana, deo je svega ovoga i sada, kada sam često zauzeta na poslu, on to zna i dalje me podržava. Zato mislim da je za postizanje balansa važno birati i prave ljude koji će vas kroz život pratiti.
Intervju: Leona Pap Kojić; Foto: Promo