Mapa sajta

Predrag Milutinović, dipl. ing. arch, Founder & Owner, MAPA Architects

Resursi se troše, čuvajmo ih

MAPA Architects je beogradski studio koji se, osim projektovanjem, bavi razvojem investicija, dizajn i projekt menadžmentom, konsultantskim uslugama, specijalizovanim objektima

Jedan od najboljih, najnagrađivanijih i najtraženijih arhitekata u Srbiji za naš magazin ocenjuje trenutno stanje u arhitekturi i građevinarstvu, odnos između investitora i projektanata, kvalitet i estetiku velikih novoizgrađenih stambenih kompleksa, korišćenje prostora…

Dopada li Vam se ono što vidite kada se osvrnete oko sebe?

Vrlo je važno kakvu arhitekturu stvaramo, kakvu arhitekturu živimo. Prilikom projektovanja, nužno je sa više aspekata sagledati program i kakve to uticaje ima na okruženje, prirodu, korisnike, ali i na konzumente. Te međurelacije u prostoru koji svi delimo, objekte i sredine u koji ugrađujemo naša dela, ono što nasleđujemo i ostavljamo u nasleđe je izuzetno važno.

Kao posmatrač, nisam presrećan kakvu okolinu gradimo, to se najviše odnosi na velike poteze i komplekse koji se nazivaju raznim empatičnim imenim, ali to ne predstavljaju, niti takav utisak ostavljaju. S druge strane, arhitekte shvataju svoju odgovornost za sve intervencije u prostoru, i smatram da je na mikro-planu taj odnos doveden na visok nivo. Očekivano je da će se to polako preneti na makroplan, sazrevanjem ideje o potrebi arhitekata i prepuštanja struci da radi svoj posao građena sredina postaje bolja. Jednom potrošen resurs je kao loša tetovaža, zato je izuzetno važno promišljati, organizovati konkurse i tražiti najbolja rešenja za ključne prostore i velike komplekse.

Mind Office park, photo Relja Ivanić

Čini li vam se da se kod nas već neko vreme mikro-planiranjem otvaraju problemi na makro planu?

Ta međuzavisnosti veoma utiče na kvalitet građene sredine, prostora. Prostor je resurs, a izgrađeni prostor je poruka, stav i odgovor. Na mikro-planu je lakše intervenisati, i projektantski uticati, ali i tu imamo neke opozite. Neretko lokacija infrastrukturno ne odgovara onome što gabarit i ograničenje prostorno dozvoljavaju. Potrebno je puno vremena da se pravilno planira i oprema infrastruktura da bi podnela sve te mikro-intervencije, ali nema dovoljno doslednosti da se napravi okvir i nađe vreme da planski dokumenti budu donešeni i poštovani.

Dolaskom stranih investicija omogućen eksplozivni rast građevinske industrije. Kako se to odrazilo na kreativnost?

Dolaskom stranih investitcija tržište građevinske industrije se stabilizuje, ali uticaj na kreativnost se može različito tumačiti. Tačnije, kada merljivost odnosa bruto, neto i cena, ubace arhitekturu u xsl tablicu, prostora u toj tabeli za kreativnost je malo, popogotovor kada se radi o komercijalnim i stambenim objektima. Zavisno od tipologije objekata, sloboda za kreativnošću je različita. Mislim da se u office prostorima i industriji najviše oseća ta sloboda u kreativnom pristupu, a podvukao bih i da se neguje u total dizajnu.

Svaki investitor ima svoje posebnosti, želje i očekivanja, a isto to ima i projektant. Koliko je teško uskladiti to?

Nije lako na obe strane, a sve kreće od izbora. U načelu, prvi izbor pravi investitor, a konačni izbor svojim prihvatanjem pravi arhitekta, tako da u startu treba predvideti očekivanja. Naravno, sve je to različito u projektima u saradnji sa RE kompanijama, investitorima komercijalnih objekata za tržište ili kod privatnih investicija. Što je više učesnika u procesu, sve je teže.

Moraju se poštovati potrebe investitora, a arhitekta je prvi među jednakima, jer mi kreiramo i nosimo mnogostruku odgovornost

Znanja, interesi, shvatanje učešća su različita i nije lako sve uskladiti. Moj pristup je da se moraju poštovati potrebe investitora, ali sa stavom da je arhitekta prvi među jednakima, jer smo mi pozvani da kreiramo i nosimo mnogostruku odgovornost.

To balansiranje i nadovezivanje i razmena prilikom projektovanja između nas i  klijenta je jako važna, a kvalitetnim kanalisanjem se dolazi do dobrog rezultata.

Kako Vi gledate na sve veće otvaranje našeg tržišta prema inostranim projektantima?

Imao sam priliku da radim na nekim od prvih projekata kod nas pre više od 15 godina, na kojima su idejna rešenja dolazila od kolega iz inostranstva, poput SOM, MYS Architects, WATG, Wirgile and Stone. Mnogo toga sam naučio na njima u vremenu kada takvog pristupa i tipologija objekata nije ni bilo na našem tržištu.

Mixed-use complex, Mapa Arhitects

Smatram da je to sjajna prilika da se razmene pristupi i znanja, pogotovo na projektima koji kod nas nisu rađeni ili se radi o specifičnim pristupima i specijalizacijama. To je sjajna prilika za razmenu, jer oni moraju imati lokalne partnere. Inostrani projektanti sa sobom donose jedan vid slobodnijeg pristupa i odnosa prema projektovanju i investitorima, koji bi mogao i kod nas trebalo da postane praksa. Ovim ne smatram da domaća scena na bilo koji način zaostaje za strancima,  nama su potrebne prilike, a nadam se da će ih biti sve više.

Estetika ili funkcionalnost ili uvek i estetika i funkcionalnost?

Uvek i estetika i funkcionalnost. Jasna funkcija daje prostoru bazičnu estetiku. Taj prostorni balans arhitektonskih masa, osećaj za merom daje estetiku arhitekture. Nekada je forma pratila funkciju, sada je obrnuto.

„Arhitektura je maestralna, precizna i veličanstvena igra prostornih celina objedinjenih svetlošću“, Le Courbisier

Uroš Đorđević, Account Executive, Dell Technologies

Začetnici nove ere digitalnih tehnologija

Dell Technologies, korporacija koja je orijentisana ka tehnološkim inovacijama, u svakom smislu prati tehnološke trendove, među kojima je i veštačka inteligencija Kako jedan od globalnih...

Ana Toskić Cvetinović, Executive Director, Partneri za demokratske promene Srbija

Vladavina prava je imperativ

Partneri Srbija su organizacija posvećena unapređenju vladavine prava, razvoju građanskog društva i institucionalnoj izgradnji u Srbiji i u regionu, uz jačanje lokalnih kapaciteta O pravnom...

Maja Marić, Country Manager Operations, CPI Property Group

Ritejl parkovi ostaju popularni

Ključni deo kompanijske kulture u CPI Property Group Srbija, koja je deo porodične firme osnovane u Češkoj pre više od 30 godina, jeste stvaranje...

Jadran Beograd

Počela izgradnja prvog regionalnog industrijsko-tehnološkog parka

Kompaniji „Jadran“, koja može da se pohvali tradicijom dužom od sedam decenija, poverena je rekonstrukcija stare zgrade „Župe“ i izgradnja prvog regionalno industrijsko-tehnološkog parka Grandiozni...

Dan nezavisnosti Crne Gore obeležen u Beogradu izložbom Crnogorsko ćirilsko štamparstvo XV i XVI veka

Povodom 530 godina od štampanja Oktoiha prvoglasnika, Ambasada Crne Gore u Beogradu organizovala je izložbu "Crnogorsko ćirilsko štamparstvo XV...

Radni doručak sa Nacionalnom službom za zapošljavanje

Slovenački poslovni klub je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje organizovao uspešan radni doručak na temu Prezentacija javnih...

Osnivanje Saveta evropskih poslovnih udruženja i komora u Srbiji

Evropska poslovna udruženja i bilateralne komore koje zastupaju interese kompanija sa evropskim kapitalom u Srbiji udružile su u cilju...

Prva dama Ukrajine posetila Beograd

Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, supruga predsednika Volodimira Zelenskog, doputovala je u Beograd, što je prva poseta visokog ukrajinskog...

Siljanovska-Davkova prva žena na čelu Makedonije nakon pobede na predsedničkim izborima

Konzervativna opoziciona koalicija VMRO-DPMNE proglasila je pobedu i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima u Makedoniji, objavili su makedonski...