ARIS je relativno mlad biro koji je osnovan 2016. godine kao partnerska firma sa inženjerima-kolegama koje su prethodno sarađivale dugi niz godina. Studio se uspešno bavi projektovanjem, nadzorom, upravljanjem projektima, konsaltingom u okviru građevinarstva
Ispravno smo i na vreme dimenzionisali i struktuirali firmu koja može da odgovori tako izazovnim i složenim projektanstkim zahvatima. Tu su pre svega veći kompleksi u Kragujevcu za klijente kao što su Tesla Palace, Euro Motus Real Estate, Delta Real Estate, JDM Real Estate“, ističe tandem Simović
Kako ste se profilisali u okviru branše i kako je tekao razvoj vašeg projektantskog biroa?
Petar: Ideja ARISa od starta je bila da se pozicionira kao pouzdan partner za projektovanje i sve ostale radnje u okviru projektantsko-inženjerske delatnosti u Kragujevcu i šire. Prepoznali smo manjak kvalitetne usluge u okviru ove delatnosti na lokalu, a Kragujevac je u poslednjih desetak godina doživeo neku vrstu ekspanzije i razvoja, tako da je bilo logično da se fokusiramo na usku specijalizaciju.
Imate sjajan tim iskusnih profesionalaca s kojim sarađujete već godinama? Bez njihove ekspertize, razumevanja i međusobnog nadopunjavanja, ne biste bili tako uspešni?
Marija: To je tačno i taj neki prvi petogodišnji period razvoja firme smo sagledali kao period profilisanja usluge, tako da smo ARIS specijalizovali kao biro koju pruža kvalitetnu uslugu u okviru arhitektonskog i građevinskog projektovanja, a sa stalnim kvalitetnim spoljnjim saradnicima koji su neophodni za kompletiranje dokumentacije pa samim tim obezbeđujemo kompletnu uslugu.
Važno je razumevanje svih specifičnosti različitih faza projekta kako bi krajnji proizvod bio na zadovoljstvo kako klijenata, tako i nas kao projektanata
Dosta smo vremena i truda uložili u savlađivanje i formiranje know-how-a, specijalno kada je koordinacija projekata u pitanju od malih razmera preko velikih i različitih tipologija. Tako da je vrlo važno razumevanje svih specifičnosti različitih faza projekta kako bi krajnji proizvod bio na zadovoljstvo kako klijenata, tako i nas kao projektanata.
Širom Srbije se gradi više nego ikad, što ima i svoje loše strane – haos laičke i ad hoc arhitekture. Može li se tome stati na put?
Marija: Mišljenja smo da zbog regulative koja je koliko toliko na trasi integracija ka EU laička arhitektura je gotovo pa stopirana. Ljudi su postali svesni da je neophodna dozvola da bi se nešto gradilo, pa je uspostavljena kultura angažovanja arhitekte da se bar birokratski deo ispoštuje. U tom smislu već se stalo koliko-toliko tome na put i tako je jedino ispravno.
A ad hoc arhitektura, ako je definišemo kao nešto što je osmišljeno na brzinu i bez prevelikog pridavanja značaja koji arhitektura može da ima na korisnike i neposredno uže i šire okruženje, ona jeste prisutna i jeste inicirana brzinom koja je zahtevana kako bi se određena sredstva plasirala ili namere sprovele. Stati tome na put jedino se može edukacijom i to ne samo edukacijom u smislu poznavanja značaja koji arhitektura može da ima u svakodnevnom životu, nego i ekonomskom, ekološkom i društvenom smislu, kako bi se uvideli benefiti pažljivog planiranja.
Da li je činjenica da se poslednjih 20 godina investitori za sve pitaju i o svemu odlučuju načinila ogromnu štetu? Da li je i Kragujevac jedan od tih gradova?
Petar: Stigmatizacija investitora kroz termin investitorske arhitekture je dosta elementaran pristup jednoj složenoj pojavi. Sasvim je jasno da investitori grade za tržište, a tržište čine ljudi, a ljudska očekivanja od funkcionalnosti do estetike prostora su uslovljena ličnom i grupnom kulturom. A promena kulture je spor proces koji izmiče percepciji.
Investitori grade za tržište, tržište čine ljudi, a ljudska očekivanja od funkcionalnosti do estetike prostora uslovljena su ličnom i grupnom kulturom
Mi imamo dobra iskustva sa investitorima, jer sarađujemo sa njima, trudimo se da ih razumemo i lagano menjamo percepciju i odnos prema prostoru. No, kad bi podrobnije analizirali trenutnu situaciju u Kragujevcu i Beogradu, dokle sežu naša iskustva, stanje uopšte nije tako loše i ima pozitivan trend. Naravno, i dalje tu i tamo niču „parižanke“, ali nemoguće je i nije zdravo regulisati javnu estetiku. To mora biti stvar evolucije. Na kraju detaljnija analiza vremena pre investitorskog urbanizma takođe je prepuna propusta i osrednjih projektantskih i urbanističkih rešenja, ali prošlost uvek izgleda mnogo bolje od sadašnjosti.
Mislite li da bi za razvoj grada bilo bolje da postoje ozbiljni javni arhitektonsko-urbanistički konkursi preko kojih bi se birala najbolja rešenja?
Marija: Mi smo apsolutno za postojanje institucije konkursa. Da je imati izbor dobar put, govori i činjenica da i privatni investitori se nekad odlučuju da organizuju interne konkurse kako bi imali sigurnost da su odabrali najbolju opciju za sebe. Javni konkursi uglavnom izostaju zbog sporosti čitavog procesa i nestrpljivosti za realizaciju sredstava. Kada bi se stvari posmatrale dugoročnije, verovatno bi bilo više interesa da se oni organizuju.
No, moramo da primetimo da je u poslednje dve godine organizovano nekoliko interesantnih konkursa u Srbiji i da su birana kvalitetna rešenja. Nadamo se da će se i realizovati, jer bi se tako totalno afirmisala institucija konkursa i uvideo viši društveni interes.
Iako imate dosta realizovanih objekata, velikih po kvadraturi i budžetima, sigurno postoji neki koji se izdvaja, neki na koji ste posebno ponosni?
Marija: Kao arhitekte smo otpočeli zajedničku saradnju radeći na small scale projektima različitih tipologija, od stanovanja preko poslovanja u okviru malog studija (Studio Simović) koji je prerastao u ARIS. U tom periodu prelaska iz samostalne radnje u partnersku firmu smo uradili nekoliko interesantnih minijaturnih stambenih objekata za koje smo bili i nagrađivani i nominovani za prestižne evropske nagrade (N1 Housing, N8 Housing), sa kojima smo zapravo predstavili svoje arhitektonsko viđenje transformacije gradskog ambijenta u Kragujevcu.
Na čemu ste trenutno angažovani? Imate li u planu neke veće projekte za naredni period?
Petar : Trenutno smo u big scale fazi i to najviše stambeno-poslovni kompleksi, što je vrlo izazovno i podrazumeva potpuno drugačiju logiku i projektantski pristup. Ispravno smo i na vreme dimenzionisali i struktuirali firmu koja može da odgovori tako izazovnim i složenim projektanstkim zahvatima. Tu su pre svega veći kompleksi u Kragujevcu za klijente kao što su Tesla Palace, Euro Motus Real Estate, Delta Real Estate, JDM Real Estate. Kragujevac doživljava ozbiljnu ekspanziju i jako smo radosni što imamo priliku da učestvujemo u definisanju novih delova grada kao rođeni Kragujevčani. I nadamo se da iskustvo koje ćemo steći ćemo moći da proširimo na region, što nam je dugoročni cilj.