Rio Tinto je 2018. godine pokrenuo prvu integrisanu strategiju održivosti kojom se ova firma, prema sopstvenim rečima, obavezuje na usvajanje visokih standarda, jer je pitanje održivosti od ključne važnosti za njeno poslovanje, zaposlene, zajednice u kojima posluje i kupce koji koriste njene proizvode. Rio Tinto sprovodi strategiju bezbednog, odgovornog i profitabilnog poslovanja tako što sarađuje s partnerima i kupcima i proizvodi inovativne elemente za napredak čovečanstva. Rio Tinto pruža jaku podršku razvojnom programu za 2030. godinu i ciljevima održivog razvoja (eng. SDGs) koje su proglasile Ujedinjene nacije (UN). Služeći se inovativnim tehnologijama i rešenjima, Rio Tinto je smanjio emisiju CO2 povezano sa poslovanjem za 50% od 2008. godine, a 76% struje koje ova firma sada potroši potiče iz obnovljivih izvora s niskom emisijom ugljenika.

Briga o ljudima i životnoj sredini

Zdravlje i bezbednost predstavljaju najviše prioritete firme Rio Tinto. Iz tog razloga ona ima strogo definisane standarde, procese i procedure za zaštitu zdravlja i bezbednosti ljudi, životne sredine i zajednica u kojima posluje.

Prioriteti ovog preduzeća su prava i blagostanje zaposlenih, etika i integritet u poslovanju, poštovanje svih karika u lancu nabavke, ali i poštovanje i očuvanje životne sredine. Ovoj firmi je takođe važna transparentnost poslovanja, jer predstavlja temelj na kom se gradi poverenje interesnih strana.

Rio Tinto održavanje i povećanje profitabilnosti takođe smatra ključnim, jer profitabilno poslovanje može stvoriti održivu dugoročnu vrednost – ne samo za interesne strane, već i za zajednice, države i zaposlene.

Partner Srbije

Rio Tinto je prisutan u Srbiji još od 2004. godine – kada je otkrio jedinstveni mineral jadarit blizu Loznice – i tako započeo projekat Jadar. Od tada je Rio Tinto, koristeći najbolje raspoložive metode i tehnologije, izvršio 300 bušenja u okviru svog geološkog istraživanja rudnog tela i uspostavio tehničku saradnju s više od 90 domaćih i međunarodnih partnera u mnoštvu oblasti.

Rio Tinto će investirati dodatnih 200 miliona USD u razvojnu fazu projekta koja se bavi izvodljivošću, što čini 450 miliona USD ukupnih investicija do kraja 2021. godine. Očekuje se da projekat donese više od 2000 radnih mesta tokom faze izgradnje. Izgradnja bi mogla započeti početkom 2022. godine i trajati oko četiri godine. Očekuje se da Jadar zaposli više od 700 dobro obučenih radnika kada počne da radi u punom kapacitetu. Projektom je postavljen ambiciozni cilj da 30% budućih vođa projekata budu žene, a razvojni planovi obuhvataju i intenzivnu saradnju i partnerstvo s univerzitetima, trgovačkim i srednjim školama, kao i programima obrazovanja odraslih.

Jadar je više od rudarskog projekta

Jadar je jedino mesto na svetu gde se može naći mineral jadarit – litijum-natrijum-borosilikat. Litijum je ključna komponenta baterija za električna vozila i skladištenje energije, a borati predstavljaju nezamenljiv element mnogih kućnih aparata.

Od tri najveća proizvoda Jadra (litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat), najvažniji će biti litijum-karbonat – ključni element za proizvodnju baterija za električna vozila. Litijum je element budućnosti od ključne važnosti za razvoj buduće privrede zasnovane na niskoj emisiji ugljenika, a Jadar predstavlja više od pukog rudarskog projekta. On će postati savremeni rudnik s pratećom infrastrukturom i tehnologijom obrade, izgrađen uz pomoć održivog pristupa zaštiti životne sredine.

Projekat Jadar je rano započeo i redovno održava saradnju sa zajednicama; mi smo posvećeni razumevanju briga i prioriteta zajednica i delimo sve informacije o projektu i njegovom uticaju putem informativnih centara firme Rio Tinto u Loznici i Brezjaku. Samo tokom poslednjih 12 meseci u saradnji sa zajednicom održani su događaji u okviru „otvorenih vrata“, kada su obrađene teme poput ekološke usaglašenosti, biodiverziteta, kulturne baštine, radionica povezanih s akvizicijom zemljišta i razvoja dobavljača.

Projekat Jadar stavlja zaštitu životne sredine na prvo mesto. Ona je strateški važna i za eksploataciju i proizvodnju litijuma i za razvoj ekološke privrede, BDP Srbije i nova radna mesta. Projekat Jadar će imati uporište u savremenoj tehnološkoj eksploataciji i proizvodnji, koja će – prema rečima Marni Finlejson, generalnog direktora firme Rio Tinto za borate i litijum – takođe doprineti očuvanju životne sredine.

Otkad je započelo istraživanje povodom projekta, sprovedeno je dvanaest ekoloških studija koje su se bavile procenom kvaliteta vazduha i vode, komunalnom bukom, upravljanjem otpadom, uticajem projekta na zemljište, biodiverzitet, itd. Do kraja faze izrade studije izvodljivosti biće završene tri studije procene uticaja na ekološku sredinu – za rudnik, postrojenje za obradu i rešenje za upravljanje otpadom. Sva projektna rešenja primeniće sve preporučene mere i rešenja definisana na osnovu ovih studija radi obezbeđivanja bezbednog i održivog poslovanja i dugoročnih prednosti za zajednice, Srbiju i ovu firmu.

Nalaženje najboljih mogućih rešenja

Rio Tinto je posvećen nalaženju najboljih načina da se eventualni uticaj na životnu sredinu i zajednicu svede na minimum. Industrijski otpad koji nastaje tokom obrade rude predmet je značajnih poboljšanja, pošto je projekat napredovao u smislu znanja i samouverenja pri korišćenju tehnologije obrade. Srpski i međunarodni tim tehničkih stručnjaka, hemijskih i procesnih inženjera proveo je nekoliko godina u pokušaju da iznađe stabilne i pouzdane načine da otpadnu isplaku pretvori u filter pogaču kao održivije rešenje. I uspeli su u tome!

Oni nastoje da generisanje otpada svedu na minimum i u Jadru će koristiti oko 20% generisanog otpada kao materijal za zatrpavanje u podzemnom rudniku; za to vreme tim u Jadru je posvećen stalnom unapređenju rešenja za otpad radi svođenja uticaja na minimum.

Planovi za budućnost

Način na koji Rio Tinto upravlja svojim postrojenjima od ključnog je značaja za budućnost lokalnih zajednica i tokom radova i nakon njihovog prestanka. Ova firma uzima u obzir zatvaranje rudnika i pre nego što se on otvori, budući da se sve vraća u prvobitno stanje. U rudnicima kao što su Ričards Bej Minerals, Kvazulu-Natal u Južnoafričkoj Republici i rudnik boksita u Kvinslendu, Australija, može se videti kako Rio Tinto vrši postepenu rekultivacija zemljišta. Dobar primer održivog poslovanja u izazovnom okruženju predstavlja rudnik dijamanata u Diaviku, koji se nalazi na nepristupačnom ostrvu u severozapadnoj Kanadi blizu Severnog polarnika. Ovaj rudnik je projektovan tako što je uzeto u obzir da će se naposletku i zatvoriti. Objekti na ovoj lokaciji mogu se ukloniti, a kada se završi iskopavanje, nasipi će se obnoviti, a površinski kopovi ispuniti vodom iz jezera.

Rio Tinto u narednim godinama nastavlja da traži načine za dodatnu obradu mineralnog otpada, uključujući i jalovinu, a takođe će nastojati i da poveća procenat struje iz obnovljivih izvora niske emisije ugljenika koju koristi u svom poslovanju.