U Srbiji se potroši 2,5 puta više električne energije od svetskog proseka po jedinici društvenog proizvoda, što bi trebalo da nam posluži kao argument da smanjenje potrošnje imperativno postavimo na prvo mesto među prioritetima
Projekti rekonstrukcije javnog osvetljenja koje je u lokalnim samoupravama sproveo Smart Energy Investment Kft potvrdili su da je investiranje u energetsku efikasnost opravdanije nego ulaganje u renewable energiju. Brojke to nedvosmisleno dokazuju.
Jedna od prvih asocijacija na temu ovog broja „Thinking green and living clean“ jeste energija i to ona energija koja se dobija iz obnovljivih, zelenih izvora.
Pojam „energija“ nas asocira i na rat u Ukrajini, energetsku krizu u Evropi, krizu na finansijskom tržištu koja je stigla sa rastom referentnih kamatnih stopa, kao i u privredi u celosti. U takvoj situaciji je opravdano ulagati napore za rešenje energetskih izazova. Stiče se utisak da je primarna solucija u pokušajima prevazilaženja ovog izazova proizvodnja „renewable“ ili „green“ energije.
Zakon fizike o održanju energije je jednostavan i glasi: „Energija može prelaziti iz jednog oblika u drugi, ali ne može ni iz čega nastati ili nestati“. Da li će „zeleno“ prelaženje iz jednog oblika energije u drugi u budućnosti narušiti neke druge balanse u prirodi, kao što su nam balanse narušili i neobnovljivi izvori, možda će se znati u budućnosti. Pravni okvir u Srbiji, kao što je to i u EU i verovatno u najvećem broju zemalja na svetu, smatra energetsku efikasnost novim izvorom energije.
Pravni okvir u Srbiji, kao što je to i u EU, smatra energetsku efikasnost novim izvorom energije
Postavlja se pitanje da li su ova dva različita zakona dovoljna da se na prvo mesto u prioritetima borbe za energetsku stabilnost postavi energetska efikasnost. Činjenica da se u Srbiji potroši 2,5 puta više električne energije od svetskog proseka po jedinici društvenog proizvoda trebalo bi da nam posluži kao argument da smanjenje potrošnje energije imperativno postavimo na prvo mesto među prioritetima. Da li smo zadovoljniji sa novom energijom transformisanom iz neke druge energije ili smo srećniji i uspešniji jer nam je manje energije potrebno nije samo filozofsko pitanje, jer nije teško simulirati efekte scenarija po naše društvo u kojem bismo smanjili potrošnju po jedinici društvenog proizvoda.
U našim projektima rekonstrukcije javnog osvetljenja u lokalnim samoupravama, na osnovu iskustva smo potvrdili da je investiranje u energetsku efikasnost opravdanije nego u „renewable“ energiju. Benefiti od investicije za obe strane (javnu i privatnu) su brže ostvarivi, jer su investiciono-građevinski zahvati jednostavniji i „nova“ ušteđena energija je brže dostupna. Osim energetskih i finansijskih ušteda, ostvaruju se i dugoročni kvalitativni efekti kao što je povećanje kvaliteta, komfora i bezbednosti. Dakle, metodologije koje funkcionišu po principu „value for money“ prelaze na napredniji princip „value for people“, koji bolje ostvaruje Ciljeve održivog razvoja (SDGs).
Prosečna cena koju naši javni partneri plate za direktno ušteđeni MWh nešto niža od 90 evra fiksno za čitav period trajanja projekta i to sa svim troškovima. To je vrednost koju će manje platiti snabdevaču, uz pretpostavku da su zanemareni troškovi investicije i održavanja, koje je dobio bez naknade u sklopu te cene. Ova vrednost je ekvivalentna ceni sa „spot“ tržišta, manjoj od 70 evra/MWh. Višak te energije je novi društveni proizvod, dobijen sa manjom potrošnjom energije, a koji se može prodati po većoj ceni.