Fondacija ’Konrad Adenauer’ je nemačka politička fondacija koja u Beogradu ima kancelariju od 2001. godine. Realizuje projekte u Srbiji i Crnoj Gori s fokusom na promovisanju demokratije, političke stabilnosti i ekonomskog napretka.
Za Evropu je ključno da poboljšamo vezu između naših gradova, naroda i država. Samo međusobno povezana Evropa može se nositi s kombinovanim pritiscima međunarodne tržišne konkurencije, klimatskih promena i pretnji evropskoj bezbednosti. Jedan od važnih puteva ka povezanijoj Evropi jeste ulaganje u njene železničke sisteme.
Zašto je železnički sistem toliko važan za EU? Kako železnica doprinosi Zelenom dogovoru i Zelenoj agendi?
EU je sebi postavila ambiciozan cilj da do 2050. godine smanji emisije u saobraćaju za 90%. Saobraćaj je odgovoran za čak 25% ukupnih emisija gasova staklene bašte u EU, pa nije čudo što se EU usmerila na dalje smanjenje emisija u saobraćaju. Štaviše, sektor saobraćaja je zabeležio najmanje smanjenje emisija u poređenju sa drugim sektorima privrede, kao što je proizvodnja.
Treba napomenuti da 74% svih emisija iz saobraćaja potiče od drumskih vozila, tačnije 45% od automobila i 29,4% od kamiona. Imajući sve ovo u vidu, ne iznenađuje što je Evropski parlament 2021. godinu proglasio Evropskom godinom železnice i što su EU i njene države članice počele da ulažu velika sredstva u obnovu i unapređenje evropske železničke mreže. Danas je udeo železničkog saobraćaja u EU u ukupnoj emisiji gasova 0,5% i njime se prevozi 7% svih putnika i 11% robe. Ako bude obnovljena, železnica će, kao bezbedan, brz i energetski efikasan vid saobraćaja, obezbediti brzu prugu do zelene evropske budućnosti.
Fondacija Konrad Adenauer objavila je studiju o stanju železnice na Zapadnom Balkanu. Šta vas je motivisalo da organizujete istraživanje i koji su ključni nalazi?
Studija „Sledeća stanica: Evropa! Železničke pruge na Zapadnom Balkanu” je naš doprinos Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Naime, ranije nije postojala tako temeljna studija i smatrali smo da je to neophodno uraditi. Studija obuhvata sve države Zapadnog Balkana i analizira stanje njihovih železničkih mreža. Nažalost, železnica je u regionu nerazvijena i on je tokom poslednje tri decenije prešao na drumski saobraćaj. Srbija ima daleko najveću železničku mrežu, 3819 km pruga, dok sve ostale zemlje Zapadnog Balkana zajedno imaju 2737 km. Međutim, do 90% pruga u Srbiji su jednokolosečne, a prosečna brzina na 50% pruga je 60 km/h. Ukratko, železnica je nerazvijena, nedovoljno se koristi i nema dovoljno osoblja.
Srećom, vlade u regionu pokrenule su ambicioznu kampanju ulaganja u železnicu i njene obnove. EU je dala punu podršku ovoj kampanji. Od ukupno 880 miliona evra, EU je obezbedila 358,9 miliona evra bespovratnih sredstava za 12 železničkih projekata od 39 koji se finansiraju u okviru Agende povezivanja za period 2015-2019. godine. Prosečan udeo bespovratne pomoći u ukupnim troškovima projekta iznosi oko 46,5% za železničke projekte i oko 28% za sve projekte povezivanja. Dakle, možemo očekivati da će železnica na Zapadnom Balkanu, a naročito u Srbiji, u roku od jedne decenije postati okosnica putničkog i teretnog saobraćaja. To je posebno važno imajući u vidu činjenicu da se Srbija, kao i Evropa u celini, suočava sa naglim padom broja profesionalnih vozača kamiona i autobusa, pri čemu manjak profesionalnih vozača u EU dostiže 400.000.
Ovo izdanje magazina CorD nosi naziv „Zelena Srbija”. Imajući u vidu vaš dosadašnji rad, da li možemo očekivati nove publikacije u budućnosti?
Drago mi je što ste to pitali. Kancelarije ’Konrad Adenauer’ u regionu rade na novoj studiji „Plava povezanost – Unutrašnji vodni i pomorski putevi na Balkanu”. To je radni naslov i istraživanje je u vrlo ranoj fazi. Obaveštavaćemo vas kako studija bude napredovala.