Sa početkom pandemije neizvesnost je postala nova realnost, a onda je svet ušao u period još izraženije neizvesnosti prouzrokovane ratom u Ukrajni i to na talasu već ubrzano rastuće inflacije. Nažalost, to će se loše odraziti na finansijski sektor koji je uvek tesno vezan za izazove
Opšte je poznato da ulaganje uvek treba da bude usklađeno sa averzijom prema riziku, željenom prinosu, makroekonomskim očekivanjima i planiranom roku investiranja, a kako se to danas postiže, za naš magazin objašnjava Risk Advisory Director kompanije Deloitte
Živimo u nemirno vreme. Kako se pandemija izazvana koronavirusom i rat u Ukrajini odražavaju na finasijski sektor?
Finansijski sektor je uvek tesno vezan za izazove sa kojima se privreda i stanovništvo suočavaju.
Multinacionalne kompanije koje svoje poslovanje i deo prihoda vezuju za Rusiju i Ukrajinu treba da nadomeste neočekivane gubitke, a uz to je potrebno uskladiti poslovanje sa novim listama sankcija prema Rusiji. Tražiće se novi načini dolaska do svežih izvora prihoda, što neće biti lak zadatak, jer usled zahtevne regulative i intertnosti bankarskog sistema postoji izvesno kašnjenje u sprovođenju digitalnih agendi.
Neke grupacije će iskoristiti turbulencije na tržištu i verovatno će doći do daljeg ukrupnjavanja bankarskog sektora, a možda i povlačenja sa njega. Glavni pokretač dalje neizvesnosti biće povećanja inflacija. U bankarskim bilansima, verovatno će doći do nominalnog povećanja prihoda, usled rasta kamatnih stopa prouzrokovanih inflacijom. Ovakva situacija bi mogla uticati i na rashodnu stranu bilansa kroz povećanje ispravki vrednosti potraživanja i rasta nenaplativih potraživanja kao posledica povećanog kreditnog rizika.
Svi znamo šta proces i borba protiv inflacije donosi: rast cena, posvećanje nezaposlenosti, povećan kreditni rizik, uvod u recesiju
Narodna banka Srbije smatra da će Srbija zadržati snažan, održiv i diversifikovan rast. Delite li i Vi taj optimizam?
Put ka ispunjenju optimističnih prognoza biće prožet izazovima. Uzmimo za primer da na EU i na U.S. nivou postoji uzajamna neusaglašenost vezana za inflatorne uzroke i uticaj. Uzmimo na primer i neobičnu izjavu predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagarde koja je okarakterisala rastuću inflaciju na ova dva kontinenta kao potpuno različit fenomen (eng. „different beast“). To dalje otvara pitanje, efektivne i efikasne borbe protiv inflacije kao i pitanje koje su odgovarajuće poluge fiskalne i monetarne politike koje treba primeniti kako bi se inflacija zauzdala.
Nepostojanje jedinstvenog stava vezanog za inflaciju na svetskom nivou budi sumnju da borba protiv inflacije neće biti ni laka ni kratka. Svi znamo šta proces i borba protiv inflacije donosi: rast cena, posvećanje nezaposlenosti, povećan kreditni rizik, uvod u recesiju.
Koje su to oblasti sa najvećim potencijalom i sa najmanjim rizikom u koje sada treba ulagati?
Usled povećane neizvesnosti na tržištu, zbog rata, inflatornih pritisaka, ponovne pojave i zatvaranja zbog covid19 u Kini, investitori na globalnom nivou beže u neke sigurnije i tradicionalne „opipljive“ vidove investiranja: zlato, plemenite metale i nekretnine.
Trenutno se na tržištu kako svetskom tako i našem može uočiti rast vrednosti u ovim investicionim kategorijama, dok tržište akcija i kriptovaluta beleži pad. Međđutim, preterana tražnja i upliv investitora u navedene investicione kategorije može da kreira cenovni balon posle kojeg obično dolazi do „izduvavanja“, odnosno cenovne inverzije i povratka na neke dugoročne proseke.