Ključ za unapređenje kompleksnog sistema „Elektroprivrede Srbije“ predstavljaju investicije u modernizaciju kapaciteta i nove projekte. Samo u 2020. investicije su dostigle gotovo pola milijarde evra, a u poslednjih pet godina razvojni projekti EPS-a bili su vredni oko dve milijarde evra.
Niz započetih ulaganja nastavljen je i u 2021, a uskoro kreću i potpuno novi projekti. U fokusu razvoja EPS-a su i hidro projekti, čime se ispunjavaju obaveze o povećanju učešća obnovljivih izvora energije. U Republici Srpskoj, kod Foče, 17. maja položen je kamen temeljac za Hidroelektranu „Buk Bijela“ na Drini, što je primer je novih investicionih projekata EPS-a.
– Zajednički sa „Elektroprivredom Republike Srpske“, posle decenija čekanja na ovaj projekat, EPS kao strani investitor sa 51 odsto vlasništva u kompaniji HES „Gornja Drina“, učestvuje u gradnji tri nove HE, snage 211 megavata. Ova investicija od 520 miliona evra doneće zelene kilovat-sate i povećati energetsku bezbednost Srbije i Republike Srpske – kažu u EPS-u. – Projekat je temeljno pripremljen, uz poštovanje pravne i tehničke procedure, domaćih zakona i međunarodnih standarda. Ideja o kojoj se priča više od 40 godina sada se pokreće sa „mrtve tačke“. Plan je da snaga HE „Buk Bijela“ bude između 93,5 MW i 114,5 MW, sa projektovanom godišnjom proizvodnjom do 355 miliona kilovat-časova. Postavljanjem kamena temeljca počeli su pripremni radovi za izgradnju ove hirdroelektrane u koju će srazmerno vlasničkim udelima od 51 i 49 odsto u HES „Gornja Drina“ EPS i „Elektroprivreda Republike Srpske“ zajednički uložiti oko 250 miliona evra.
– Gradnja HE „Buk Bijela“ na Drini predstavlјa novi početak u odnosima Srbije i Srpske, ali i celog regiona, te pokazuje kako se zajednički radi u interesu budućih generacija koje neće poznavati granice za rad, kapital, projekte i opstanak. Ovo je projekat koji otvara mnoga druga vrata i mogućnosti. Izgradnja HE „Buk Bijela“, „Foča“ i „Paunci“ doprinosi održivom ekonomskom rastu, društvenom razvoju i zaštiti životne sredine – ocenila je Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.
Proizvodnja zelene energije je deo vekovne tradicije EPS-a, a danas se zelena energija proizvodi u 15 hidroelektrana snage 3.015 megavata, što je 38 odsto EPS-ovog energetskog potencijala. Nastavlja se I modernizacija postojećih hidro kapaciteta. Najveća hidroelektrana u Srbiji HE „Đerdap 1“ povećaće snagu za oko 10 odsto i produžiti radni vek za 40 godina revitalizacijom agregata. Plan je da poslednja, šesta faza, počne ove godine. Kada bude završena revitalizacija i poslednjeg agregata EPS-ov biser na Dunavu proizvodiće čistu, „zelenu“ električnu energiju snagom od 1.140 megavata. Ukupna investicija u ovaj projekat premašiće 180 miliona evra. Sledeći posao biće revitalizacija svih 10 agregata HE „Đerdap 2“ sa povećanjem snage za oko 50 megavata. U toku je modernizacija brodske prevodnice u HE „Đerdap 1“, a priprema se i obnova prevodnice u HE „Đerdap 2“. Oba projekta realizuju se uz pomoć EU, a vrednost dostiže 60 miliona evra.
EPS ne zaostaje ni u projektima koji se tiču vetra i solarne energije. Priprema se i gradnja prvog EPS-ovog vetroparka, snage 66 megavata u Kostolcu. Vrednost projekta je oko 100 miliona evra i ukupno 20 vetrogeneratora biće podignuto na zatvorenim kopovima i odlagalištima ogranka „TE-KO Kostolac“. Očekivana godišnja proizvodnja je oko 150 miliona kilovat-sati što je dovolјno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.
Plan je da se na površini od oko 15 hektara odlagališta bišeg kopa Ćirikovac, u blizini naselјa Petka, izgradi solarna elektrana snage 9,95 MW. Procenjena vrednost projekta je oko 11 miliona evra, a elektrana će proizvoditi oko 12,9 miliona kilovat-sati električne energije godišnje. Radi se i na razvoju projekta veće solarne elektrane snage 97,2 megavata na postojećem odlagalištu pepela i šljake Srednje kostolačko ostrvo.
Razmatraju se i novi projekti, kao što je mogućnost izgradnje solarnih elektrana na pepelištima termoelektrana „Morava“ i „Kolubara“. EPS je raspisao tender za izradu analize uslova za gradnju ove dve solarne elektrane snage od po 9,9 megavata.
Sve više razvojnih i strateških projekata dobra je vest, ne samo za najveću energetska kompaniju u Srbiji već i za domaću privredu i veliki broj srpskih firmi koje su angažovane na realizaciji investicionih projekata EPS-a. Samo na projektu gradnje postrojenja za odsumporavanje u TENT B koje je vredno 210 miliona evra domaće firme učestvuju u realizaciji posla vrednog 120 miliona evra.
– EPS ne samo što svojim prihodima i uplatama u državni budžet jača nacionalnu ekonomiju već je i najveći poslodavac, ne samo po broju zaposlenih već i zbog toga što angažuje kompletnu srpsku mašinogradnju i prateća preduzeća, koja rade na remontima, obezbeđuju rezervne delove – kaže Jelica Putniković, analitičar i urednik portala „Energija Balkana“. – Bez EPS-a, odnosno kopova uglja, termoelektrana i hidroelektrana, najveći broj tih firmi bi ostao bez posla. Ideja o gašenju termoelektrana i kopova imala bi direktnu posledicu da oko 17.000 ljudi u EPS ostane bez posla, a indirektno mnogo više jer je preko izvođačkih firmi godišnje angažovano oko 45.000 ljudi.
Prema podacima iz EPS-a, oko 150 domaćih firmi iz mašinskog, elektro i građevinskog sektora radi za termo i rudarski sektor EPS-a i oko 200 miliona evra godišnje ide tim firmama. U svim projektima EPS-a učestvuju domaće kompanije. To je veoma važno za rast domaće privrede, jer EPS utiče direktno na rast BDP-a tri odsto na nivou godine i još tri odsto indirektno preko građevine i ostalih grana. Zahvaljujući proizvodnji električne energije iz svih resursa i sprovođenju projekata zaštite životne sredine, EPS pravi održivi balans i omogućava značajnu konkurentnost srpske privrede.
ZelEPS za odgovorne prema okolini
Zaštita životne sredine i povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije važan su deo strategije „Elektroprivrede Srbije“. Pionirski, pre dve godine EPS je počeo prodaju „zelene“ energije kupcima na slobodnom tržištu. To je energija proizvedena u hidroelektranama EPS-a, a svaki kilovat-sat iz paketa ZelEPS ima garanciju porekla. „Zelena“ energija koja je prodata sa garancijom porekla u 2020. godini je bila deset puta veća nego u 2019.