„Digitalna era je tu i vreme je da iskoristimo sav njen potencijal“. Ovako razgovor za CorD započinje Ksenija Karić, director Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru, kompanije koja je od strane Corporate Knigts proglašena za najodrživiju kompaniju na svetu među preko 8000 drugih kompanija
Tokom poslednjih 15 godina Schneider Electric uštedeo je 120 miliona tona emisije CO2, a za oko 30 miliona ljudi širom sveta obezbedio je pristup energiji. I ne planiraju tu da se zaustave, budući da se njihovo poslovanje, kako pojašnjava Karić „oslanja na odluku da do 2025. godine budu carbon neutral, da do 2030. prestanu da emitujuje ugljen-dioksid, a da do 2050. dostignu net-zero supply chain“
„Održivost je imperativ današnjeg poslovanja“, naglašava ona i ukazuje na neophodnost prihvatanja novih tehnologija, u potpunosti usklađenim sa ovim ciIjem. One omogućavaju da postrojenja i procesi budu u optimizovani za efikasnost i uštede, korišćenjem prediktivne tehnologije i lako razumljive analitike za donošenje pametnih odluka koje u stvarnom vremenu donose dodatnu vrednost. „Ovde se zapravo radi o ’pametnim fabrikama’ koje predstavljaju industriju budućnosti. Takva je naša fabrika u bugarskom gradu Plovdivu, gde je 65 odsto procesa automatizovano, koja ima implementirane sisteme za upravljanje objektima i održavanje primenom tehnologije proširene realnosti“, pojašnjava Karić.
Pandemija je u velikoj meri ubrzala procese automatizacije donoseći značajne uštede, ali svest o korišćenju obnovljivih izvora energije još uvek nije dostigla nivo potreban da bi se uticalo na klimatske promene i smanjio ugljenični otisak. Električna energija čini 20 odsto potrošnje energije i taj trend će se udvostručiti u narednih 20 godina.
Ksenija Karić naglašava: „Održivost je imperativ današnjeg poslovanja“, i ukazuje na neophodnost prihvatanja novih tehnologija, u potpunosti usklađenim sa ovim ciIjem
„Potencijal koji u proizvodnji električne energije nose solarni paneli ili vetroparkovi, nažalost nisu dovoljno iskorišćeni“. Kaže da postoji nestabilnost u obezbeđivanju dovoljne količine energije u smislu nedostatka vetra za pokretanje turbina, ali da je pomoću pametnih uređaja moguće kontrolisati i optimizovati potrošnju. „Cilj je da povećamo proizvodnju iz obnovljivih izvora, ali i da digitalizacijom operacija uštedimo i budemo energetski efikasniji. Ove uštede u potrošnji nisu teorija, veoma su merljive, implementacija Ecostruxure rešenja isplati se već posle nekoliko godina”
Prvi korak ka željenoj tranziciji Karić vidi u elektrifikaciji zgrada i dekarbonizaciji gradova. Gradovi danas učestvuju u globalnim emisijama CO₂ sa skoro 70 odsto i troše 78 odsto energije planete, a kombinacija efikasnih, potpuno elektrifikovanih i digitalizovanih distributivnih mreža, distribuirane proizvodnje, skladištenja energije i elektromobilnosti pomoći će u ukupnoj efikasnosti sistema. Digitalni retrofiting je proces povezivanja svih uređaja koji koriste energiju u jednom objektu tako da mogu međusobno da komuniciraju. To znači da mogu da se kontrolišu automatski ili pomoću veštačke inteligencije, npr. gašenje grejanja, klime ili svetla kada se prostorije ne koriste, praćenje temperature u objektu, upozorenja službi održavanja kada je potrebno podešavanje ili popravka. Ovakav sistem može da postoji na nivou jednog stana ili velikog kompleksa objekata, i danas može koristiti i wireless tehnologiju bez kablova. „Jednom kada je ovo urađeno„, navodi Karić, „korisnik stvara uštedu“.
Ovakve „pametne“ zgrade koje preko IoT rešenja mogu biti povezane sa udaljenim centrima za upravljanje daju operaterima lakšu kontrolu, bolju vidljivost podataka, analitiku i upravljanje, pojašnjava Karić i zaključuje: „Ako zaista želimo da se ponašamo odgovorno, ne možemo svoje aktivnosti ograničiti samo na trenutni efekat i aktuelni momenat. Moramo razmišljati o tome kakvo okruženje ostavljamo budućim generacijama“.