MasterIndex istraživanje, koje je sprovela kompanija Mastercard je pokazalo, da je e-trgovina u Srbiji doživela procvat, sa 81% aktivnih kupaca preko interneta, dok je njih 15% prvo onlajn plaćanje izvršilo tokom pandemije
Uborbi protiv sive ekonomije, važno je razviti regulatorni okvir i smanjiti poreze kako bi se podstaklo transparentno poslovanje preduzeća, uz istovremeno sprovođenje režima predvidive inspekcijske kontrole.
Prošla godina je donela brojne promene, uključujući i promene srpskih navika vezanih za finansije. Šta smo to naučili, usvojili, odbili ili prihvatili?
– U svetlu prisutnih promena, jedna stvar je izvesna – usvojili smo digitalne tehnologije gde god je to bilo moguće. Praktičnost i bezbednost e-trgovine su razlozi zbog kojih ovaj oblik plaćanja pokazuje porast u svim kategorijama, od plaćanja komunalija do naručivanja hrane. Samo onlajn plaćanja karticama su uvećana za 39%.
Kada je u pitanju kupovina na licu mesta u prodavnicama, beskontaktno plaćanje karticama ili mobilnim telefonom je doživelo pravi procvat, s obzirom na to da se više od 75% transakcija karticama obavlja “prislanjanjem”. Kako bi se izašlo u susret željama potrošača, limit za beskontaktno plaćanje, bez unošenja PIN-a, prošle godine je povećan sa 3.000 na 4.000 dinara. Sve ovo upućuje na sledeći zaključak – prioriteti potrošača su praktična, višestruko funkcionalna i bezbedna rešenja koja im štede vreme i koja se prirodno uklapaju u njihov životni stil. Potrošači prepoznaju da im Mastercard rešenja pružaju besprekorno iskustvo u kupovini, i mi ćemo nastaviti da i u budućnosti budemo prisutni i da pružamo podršku potrošačima u uslovima tržišnih promena.
Koje su to najbolje prakse za suzbijanje sive ekonomije, pored smanjenja poreza na dohodak, regulisanja novih oblika rada i smanjenja fiskalnih i parafiskalnih nameta?
– Visoke stope poreza, korupcija, velika nezaposlenost, kao i nizak nivo poreske kulture, kako kod fizičkih lica tako i kompanija, osnovni su razlozi postojanja sive ekonomije. Pitanje je izuzetno kompleksno te stoga ne postoje univerzalna rešenja.
Mere bazirane na principu “štapa i šargarepe” moraju biti uravnotežene kako bi podržale održivi razvoj tržišta, ali je verovatno još važnije poraditi na edukovanju svih članova društva o stvarnim posledicama sive ekonomije. Kada kažete da je ista u visini od 10 ili 15% izgubljenog BDP-a, to prosečnoj osobi ne mora mnogo da znači, ali kada takve informacije postavite u kontekst i kažete da se radi o sredstvima dovoljnim za isplatu ličnih zarada svim zdravstvenim radnicima za narednih šest godina ili za izgradnju desetina vrtića i škola, tada govorimo o vrednostima koje su svakome razumljive i sa kojima se može poistovetiti.
Sledeći korak je razumevanje da su svakodnevne aktivnosti, ma koliko male, važne, kao što je odabir plaćanja negotovinskim sredstvom umesto gotovinom, insistiranje na fiskalnom računu, odbijanje da se kupuje kod neregistrovanih trgovaca i prijavljivanje vlastima radnika koji rade na crno. Moramo da shvatimo da siva ekonomija nije apstraktan koncept – to je pitanje koje direktno ili indirektno podriva kvalitet života i rada svih nas te je stoga potrebno da usvojimo način razmišljanja gde plaćanje poreza ne predstavlja izdatak, da transparentno poslovanje nije opciono, i da sve naše aktivnosti i transakcije predstavljaju ulaganje u lokalnu zajednicu.
NALED i društveno odgovorne kompanije su pre sedam godina formirale Savez za fer konkurenciju, čiji je član i kompanija Mastercard. Da li je ovaj Savez jedan od najboljih primera kako se može i formalno uspostaviti dijalog javnog i privatnog sektora?
– Članovi Saveza za fer konkurenciju, vodeći korporativni investitori i poslodavci, tehnološke kompanije sa međunarodnom ekspertizom, lokalne vlasti i NVO, pružaju dragocene i realne uvide u poslovanje koji su od pomoći vladi u krojenju državne politike, a radi ostvarivanja zajedničkog cilja – moderno i konkurentno tržište.
