Jedna od naših najuspešnijih kompanija, Inmold iz Požege, može da se pohvali sopstvenim modelom dualnog obrazovanja, posvećenim, stručnim i motivisanim radnicima koji su odlučili da svoju budućnost grade u rodnom kraju, kao i vrhunskim proizvodima koje izvoze na tržišta širom sveta. Zahvaljujući tome, već prave ambiciozne planove za godine koje dolaze
Želja nam je da pojačamo rad sa studentima i da povećamo broj stipendista sa 10, na 20, 25 jer će nam to obezbediti da imamo obučen visokoobrazovan kadar u budućnosti. To više neće biti samo mašinski inženjeri, nego ćemo stipendirati i tehnologe, studente ETF-a i mehatronike“, najavljuje gospodin Goran Janković.
Vi ste nezvanični utemeljivač dualnog obrazovanja u Zlatiborskom regionu, a možda i u Srbiji. Kako je došlo do toga da napravite sopstveni model školovanja mladih?
Ja sam još u bivšoj firmi ATM iz Sevojna, u kojoj sam bio suvlasnik, shvatio da potrebe za stručnom radnom snagom možemo da zadovoljimo samo tako što ćemo sami da odškolujemo i da obučimo potrebne kadrove.
Tehnički sektor je tih devedesetih godina bio devastiran, a mašinske nauke praktično zgažene, pa sam ja doveo četvoricu momaka, mog bratanca i njegove drugare, radio s njima dok su išli u srednju školu i napravio od njih baš ono što nam je trebalo. Nije to došlo preko noći, trebalo je mnogo strpljenja i rada. Oni su rado dolazili na praksu jer sam se trudio da im to učinim interesantnim, da ne budem prezahtevan, da ih ne odvratim. Bili su pošteno plaćeni za svoj rad.
Posle je u Inmoldu bilo lakše. Krenuli smo sa obučavanjem srednjoškolaca 2010, 2011. godine kada nije bilo nikakvih naznaka da će država ikad da uvede dualno obrazovanje. Nisu postojala nikakva pravila, pa smo sami gledali kako pravno da pokrijemo sve to. Napravili smo dogovor sa školom i sa roditeljima, po kojem su oni pristali da nam deca dolaze na praksu. Tek posle pet-šest godina je predsednik Vučić, koji je tada bio premijer, počeo da priča o dualnom obrazovanju.
Onda je država učila od vas u Inmoldu?
Baš tako… Kada je država odlučila da uvede dualno obrazovanje, mi smo već uveliko bili u tome, pa su nam dolazili predstavnici Privredne komore i Ministarstva prosvete. Mnogo toga što su kod nas videli je potom uneto u zakonsku regulativu. Danas je i nama mnogo jednostavnije. Veći deo dece koja nam dolaze na praksu je iz zvaničnog, državnog sistema dualnog obrazovanja, ali deo dece nam dolazi po osnovu našeg starog sistema koji smo davno smislili i napravili, zato što nisu sva zanimanja koja nam trebaju obuhvaćena dualnim obrazovanjem.
Nastojimo da mladima približimo to čime se bavimo i da im predočimo šta bi oni kod nas mogli da rade. Obilazimo osnovne škole i deci iz šestog, sedmog razreda sugerišemo da se opredeljuju za mašinske smerove, jer će kod nas uvek moći da dobiju dobar posao, a tu su i brojne strane firme koje dolaze i koje takođe traže radnike.
Da li je upravo ta potreba za većim brojem radnika mašinske struke nametnula potrebu za otvaranjem trening centra u Tehničkoj školi u Požezi, koji je premijerka nedavno najavila?
Potreba za dobro obučenim radnicima raste i zbog toga je će Tehničkoj školi biti otvoren trening centar sa savremenim CNC mašinama. Ljudi će moći prekvalifikacijom ili dodatnim usavršavanjem da steknu znanja i veštine koje će im omogućiti da dođu do dobrog posla.
Potreba za dobro obučenim radnicima raste i zbog toga je će Tehničkoj školi u Požezi biti otvoren trening centar sa savremenim CNC mašinama
Država će uložiti novac u renoviranje dela Tehničke škole i nabavku mašina jer veruju da će nam budući regionalni centar omogućiti da dovedemo nove investitore i da naši ljudi rade na mnogo bolje plaćenim radnim mestima.
Dok čekamo strane investitire, Inmold uveliko pravi i izvozi robote u Nemačku, Norvešku, Južnu Afriku, Rusku Federaciju…
Nisu to jedine zemlje u koje izvozimo, radimo i za Kanadu, ceo sever Afrike sem Libije, Nigeriju, Keniju, Zambiju, skoro čitav Bliski Istok, osim zemalja gde se ratuje… Mi proizvodimo tankozidnu brizganu ambalažu, a za nju su neophodni posebni alati, za šta smo mi specijalisti. Pošto su to mnogo brzi ciklusi, gde ljudska ruka ne može da opsluži mašinu, neophodni su roboti koje mi pravimo i izvozimo u svet. To su te vrste robota koje automatizuju proizvodne linije i koje zamenjuju mnogo ljudi.
Sve to prave naši ljudi, od kojih je čak 99 odsto počelo kod nas. Prvi radni dan u životu im je bio u Inmoldu, nekima za vreme školovanja, nekima posle škole, nekima posle fakulteta, ali je svima je zajedničko da smo ih mi obučili. To su sve ljudi iz okruženja, iz Požege, Lučana, Arilja, Kosjerića, Užica…
Nije Inmold jedina kompanija koja je obezbedila bolju budućnost mladima, ima ih Požezi još, ali smo svakako ponosni na to što je prosečna starost zaposlenih kod nas 34 godine, što je više od 50 naših radnika već kupilo stan, što se mladi žene i udaju i grade svoju budućnost u svom kraju. Ovde će decu podizati, ovde gde su im roditelji, gde su im koreni.
Da li je ono što Inmold radi najbolji pokazatelj toga šta Srbija može?
To treba neko drugi da proceni i kaže, a ja ću i dalje da se trudim da radimo najbolje što se može. Da radimo dobre stvari pokazuje naše učešće na velikim svetskim sajmovima, gde smo redovni izlagači. Prošle godine smo u oktobru bili u Dizeldorfu gde se baš dobro kotiramo i po broju posetilaca i po broju kolega koji dolaze da nas posete i s kojima redovno kontaktiramo. Ove godine ćemo izlagati u Fridrihshafenu sa jednom veoma poznatom austrijskom firmom. Naši roboti i alati će biti montirani na njihove mašine koje će raditi i proizvoditi sve vreme trajanja sajma.
Konkurencija iz Evrope nas uvažava, jer vide da napredujemo, da poštujemo rokove i da insistiramo na vrhunskom kvalitetu
Danas nas konkurencija iz Evrope, a nema ih mnogo, uvažava jer vide da napredujemo, da poštujemo rokove, da insistiramo na vrhunskom kvalitetu. To je najbolji pokazatelj da dobro radimo i da smo ušli u prvu ligu.
Ovo je važna godina za Požegu, zato što se završava auto-put. Sve će biti brže i lakše?
Put je već došao do Pakovraće i odatle do naše fabrike ostaje još 20 minuta vožnje magistralom. Već danas naši partneri iz inostranstva od beogradskog aerodroma do nas stižu sa sat i po ili malo duže, a kad auto-put bude prolazio tri kilometra od naše firme, to će biti mnogo lepše i lakše.
Zahvaljujući tome možemo da pravimo ambiciozne planove. Imamo pogone u Požezi i u Priboju i oko 520 zaposlenih, a do kraja godine će ih, verujem, biti više od 600.Što se tiče širenja tržišta, u fokusu će nam biti Kanada i ulazak u Južnu Ameriku, prvenstveno Brazil i Argentinu.
Prošle godine smo se registrovali kao istraživačko-razvojna firma, pa nam je cilj da to razvijamo, usavršavamo i širimo i sa postojećim i sa novim ljudima. Takođe, mi smo prva firma koja će na Mašinskom fakultetu u Beogradu imati svoj prostor. Mi ćemo to srediti, renovirati i savremenom tehnikom opremiti šest radnih mesta. Već imamo dvoje stipendista koji će animirati svoje drugare da počnu pomalo da rade za nas i da za to budu plaćeni. Ideja je da ih privučemo da se posle zaposle kod nas. Dobro za njih, dobro za nas.