Mapa sajta

Darko Soković, Propulsion

Građani Srbije prepoznaju spin

Regionalna organizacija Propulsion, sa više od 180 saradnika širom Evrope, sarađuje s brendovima, razvojnim partnerima i vladama na programima koji u pozitivne društvene promene ulažu milione dolara godišnje

O inovativnim komunikacijama, projektu koji sprovode sa USAID, drštvenom uticaju, „novoj pismenosti“, razvoju tehnologije i digitalizacije, novim medijima, spinovima i drugim fenomenima koji se tiču informisanja i dezinformisanja, za Cord govori gospodin Darko Soković.

Propulsion je organizacija koja se bavi inovativnim komunikacijama i drštvenim uticajem, ali šta to zapravo znači? Ko su vaši klijenti? S kim sve sarađujete?

Firma koju vodim u januaru ove godine proslavila je desetogodišnjicu. Da mi je neko u vreme kada smo je osnivali rekao da ćemo da slavimo 10 godina poslovanja, ne bih verovao. Međutim, ko ne veruje u čuda, i nije za biznis.

Kao organizacija koja se bavi komunikacijom i nudi sve neophodne usluge, posebno smo fokusirani na kampanje i projekte društvenog uticaja. Danas smo lideri u oblasti komunikacije od društvenog uticaja u jadranskoj regiji, a i šire. Sarađujemo sa različitim brendovima, razvojnim ’igračima’ i vladama na transformativnim kampanjama u vrednosti od preko milion dolara godišnje. Podstičemo kritičko razmišljanje, rešavanje problema, digitalnu i medijsku pismenost, sprečavajući radikalizaciju i podstičući druge ključne komunikacione veštine i programe u svetu.

Dobro je što ljudi umeju da prepoznaju lažne vesti, ali kada ih pitate gde se informišu, oni navode te iste medije koji plasiraju lažne vesti

Vaš program „Media Initiatives and Partnerships Support“ sprovodite u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj USAID. Ovaj program prepoznat je u javnosti pod imenom „Nova pismenost“ o čemu je reč i otkud nova pismenost? Ima li to neke veze sa razvojem tehnologije i digitalizacijom?

Program se oslanja na novu, ali sasvim logičnu realnost kojoj odlučno pristupamo: ulažemo ogroman napor i resurse kako bismo razumeli ljude kojima se obraćamo, njihove navike, potrebe, ideje, vrednosti, kako se informišu, kako tuguju i kako slave. Zbog toga neprestano sprovodimo sveobuhvatna istraživanja na kojima zasnivamo sve programske odluke. Rezultate takođe redovno objavljujemo na novapismenost.rs zato što smatramo da proverene informacije koje mogu pomoći da se donesu dobre odluke moraju biti dostupne svima.

U četvorogodišnjem programskom ciklusu blisko sarađujemo sa Ministarstvom kulture i informisanja i drugim zainteresovanim stranama kako bismo podstakli kritičko razmišljanje, kao i medijsku i digitalnu pismenost roditelja, nastavnika, javnih službenika, influensera i poslovnih lidera. krojeći po meri priručnike, obuku i kampanje. Oni će biti sistematično uključeni u postojeće sisteme i nastavne programe, a mi ćemo kreirati još novih pristupa. Tokom 2021. godine, program podržava nastavnike, učenike i obrazovni sistem da ojačaju digitalne kapacitete, istovremeno povezujući učenike sa nekim od kompanija i lidera koji su pioniri u ovoj oblasti. Važno je da naša omladina vidi budućnost koja se zapravo danas događa u Srbiji, u školi ili van nje, kako bi se pripremili za sve što ona donosi.

Šta su pokazala nova istraživanja, odnosno šta pokazuje „Indeks medijske pismenosti u Srbiji“? Da li se popravljamo, menjaju li nam se interesovanja, teme koje nam privlače pažnju, izvori informacija…?

Evo jedne ekskluzivne informacije za vaše verne čitaoce: 67 posto tinejdžera od 12 do 17 godina u Srbiji ima nalog na Tiktoku. Šta to znači za nekog ko je roditelj, na primer, ili neko ko je liderka ili lider? Da li biste vi, recimo, biti među među onim majkama i očevima koji su napravili pometnju kada je jedna beogradska opština dovela uspešnu sportistkinju tiktokerku da deci održi predavanje u školi? Deca su, jasno, poludela od sreće, a roditelji ostali frapirani i uvređeni. Iako ja ili vi za Tiktok do pre godinu ili malo više nismo pošteno ni čuli, sada dva odsto svih naših građana kaže da im je to glavna platforma za informisanje o svetu koji ih okružuje. Možda deluje kao sitnica, ali podaci istraživanja ne pokazuju da je samo za procenat više onih (tri odsto) koji u istu svrhu koristi Tviter. Najveće poverenje građani imaju u internet portale, 24 odsto ispitanika, a štampi veruje svega dva odsto ljudi u Srbiji. Ali, samo da budemo u toku, čak četiri odsto svih naših ljudi najviše poverenja ima u influensere!

Kao što možda već znate, indeks medijske pismenosti predstavlja percepciju građana u smislu kako se snalaze u medijskom okruženju, koliko proveravaju izvore, koliko su pažljivi, fokusirani i svesni mogućih izvora. Kada je reč o Srbiji, prosečna ocena medijske pismenosti, na skali od 0 do 6, iznosi 3,91, što bi značilo da smo vrlo dobri. Građani i privreda imaju visok nivo razumevanja medijskog i digitalnog okruženja, kompetentno koriste digitalne kanale koji su im dostupni, umeju da prepoznaju spin i lažne vesti i u mnogim oblastima su iznad evropskog proseka.

Da li bi i za „medijsko opismenjavanje“ bio zadužen obrazovni sistem? Da li decu još o vrtića treba učiti osnovama medijske pismenosti?

Pitanje medijske i digitalne pismenosti je zaista od ključnog značaja, pre svega za obrazovni sistem, ali i za ostale segmente našeg društva. Živimo u vremenu u kojem promene koje nas okružuju postaju prepreke ukoliko nam nedostaje znanja da ih razumemo i iskoristimo. Odgovorno i mudro korištenje novih tehnologija, čini mi se, je nešto što se ne problematizuje dovoljno.

Građani i privreda imaju visok nivo razumevanja medijskog i digitalnog okruženja i u mnogim oblastima su iznad evropskog proseka

S obzirom na ogroman procenat građana koji se informišu putem društvenih mreža, može li se reći da ti isti ti građani snose odgovornost za kreiranje javnog mnjenja, za namerno i nenamerno širenje pravih i lažnih vesti, informacija i dezinformacija?

Tehnološki razvoj i njegova kompleksnost, kao i jaz koji iz njega proističe ima za posledicu nerazumijevanje sistemskih i individualnih rešenja kao nužnih pretpostavki informisanog građanina. Kvalitetna informacija je jedan od aksioma demokratije, a razumevanje medijskog delovanja preduslov da se sadržajima koje oni proizvode postupi po zasluzi. U tom procesu medijska i informaciona pismenost postaje instrument i preduslov razumevanja medijskog okruženja i kvalitetne informisanosti. Međutim, gubitak poverenja građana u medije svakako opominju na stanje u ovoj oblasti. Doduše, dobro je što ljudi umeju da prepoznaju lažne vesti, ali kada ih pitate gde se informišu, oni navode te iste medije koji plasiraju lažne vesti. To nas dovodi do pitanja da li mi kao građani želimo da budemo adekvatno informisani. Još treba da radimo na našim veštinama, ali nismo na tako lošoj poziciji. Dobro nam ide tumačenje informacija koje do nas dolaze, a malo lošije kreiranje novih sadržaja, u tom smislu naša odgovornost i jeste velika.

Uz sve prednosti, snalaženje bez sposobnosti za razumevanjem, može da dovede do brojnih izazova. Ako vam je za utehu, niste jedini kojima nije sve baš najjasnije. Zato smo tu mi, naš program i naši partneri, da zajedno raščivijamo sve nedoumice i pomognemo da se raščisti pogled ispred nas, kako bismo znali kuda idemo.

Više...

Dr Una Sikimić, predsednica Izvršnog odbora, Alta banka a.d.

Spremni i posvećeni

Činjenicu da ne spada u grupu velikih banaka Alta banka, jedna od malobrojnih domaćih banaka, koristi kao svoju najveću prednost. Svakog klijenta dobro poznaju,...

Minja Jovanović, Corporate Security Business Partner, MPC Properties

U pandemiju su ušli spremni

MPC Properties je kompanija koja gradi, razvija i upravlja komercijalnim nepokretnostima i sa aspekta bezbednosti ima izuzetnu odgovornost. Sektor korporativne bezbednosti kod njih je...

Mladen Ćirić, direktor prodaje, Vinarija Tonković

Vina od kadarke osvajaju svet

Vinarija Tonković iz mesta Bački vinogradi obeležava prvih 15 godina uspešnog rada. Da je reč o jedinstvenoj vinskoj kući i nesvakidašnjem, vizionarskom poduhvatu, a...

Milomir Gligorijević, CEO TeleGroup sistema

Znanje preskače granice

TeleGroup sistem jedna je od vodećih tehnoloških kompanija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, modernizacije elektroprivrede, tehničke i informacione bezbednosti, inteligentnih transportnih sistema i izgradnje telekomunikacione...

Vesti

Puna podrška Evropske unije reformama u Srbiji

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarali su o Izveštaju Evropske komisije...

Počeo 11. Beogradski bezbednosni forum

Međunarodni trodnevni skup koji okuplja predstavnike vlasti, akademske zajednice i nevladinog sektora otvoren je danas u Beogradu pod motom...

Vlada Srbije i UN u Srbiji obeležili 76. godišnjicu svetske organizacije

Snažan apel za veću saradnju, zelenu transformaciju i uvažavanje naučenog iz novijih kriza, uključujući COVID-19 Povodom 76. godišnjice Ujedinjenih nacija,...

Učimo svi zajedno – Projekat za podršku uključivanju dece iz osetljivih grupa

U Srbiji je je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i /ili...

Poruka generalnog sekretara Antonia Gutereša povodom Dana Ujedinjenih nacija

Pre sedamdeset šest godina, nastale su Ujedinjene nacije kao nosilac nade za svet koji je izranjao iz senke katastrofalnog...