Ove godine se navršava 38 godina od kada je DHL počeo da pruža usluge u bivšoj Jugoslaviji, a 30 godina od kada je DHL registrovan kao srpska firma sa 100% stranim kapitalom. Ova kompanija oduvek je bila lider u oblasti transporta i logistike. Tako je i danas kada podjednaku pažnju poklanjaju unapređenju poslovanja i očuvanju životne sredine.
Globalno pokazujemo odgovornost ka svetu u kom poslujemo i radimo. U Srbiji ćemo do 2025. imati 70% električnih vozila bez obzira na stimulanse od strane države kada su električna vozila u pitanju, najavljuje gospodin Babić
Ove godine slavite 30. rođendan. Lepe su to godine. Šta ih je obeležilo?
Bili smo operativni, svaki dan svih 30 godina, što je za naš najveći mogući uspeh uzimajući u obzir turbulentno vreme koje nas je pratilo. Radili smo u uslovima sankcija, rezolucije UN 757 i 820, hiperinflacije, spoljnjeg zida sankcija, bombardovanja, političkih nemira, kao i svih drugih izazova. Period iza nas, posebno u poslednjoj deceniji, u velikoj meri je obeležio ubrzani razvoj tehnologija, što je ujedno i faktor koji najviše utiče na promene kojima se poslovanje prilagođava. Tehnološki razvoj i inovativnost će i u budućnosti neminovno uticati na sve oblike poslovanja. Lepo je setiti se istorije i svih naših uspeha ali moj fokus je usmeren ka budućnosti. Postoji budućnost koja se stvara i budućnost koju stvaramo.
Pandemija je nanela veliku štetu mnogim industrijama, ali je zato vašu podstakla da se brže razvije. Šta kažu brojke?
Kao i kod većine, poslovanje u periodu od marta do juna 2020. bilo je veoma neizvesno jer je svet bio suočen sa globalnom krizom. Pandemija je mnogo toga promenila, promenio se način rada, navike i potrebe klijenata ali je vrlo brzo postalo jasno da DHL ima svrhu koja je u ovim okolnostima postala više nego ikada potpuno jasna. Pokazali smo da svrha našeg postojanja nije trka za profitom nego povezivanje ljudi, povezivanje ekonomija, povezivanje sveta sa jasnim ciljem da tako činimo njihove živote boljim.
Na rane signale buduće krize, krajem februara 2020. godine, brzo smo reagovali, tako da smo za 10 dana na nivou Evrope uključujući i Srbiju na rad od kuće prebacili preko 9.000 ljudi. Reagovali smo i pre zvaničnog proglašenja pandemije, jer kao globalna kompanija koja ima prisustvo u preko 220 zemalja i teritorija imamo puno iskustva u radu sa različitim krizama. Blagovremeno smo obezbedili svu neophodnu zaštitnu opremu, preventivne mere i edukaciju zaposlenih u cilju kontinuiteta poslovanja. Istakao bih dobru saradnju i razumevanje državnih organa, posebno Upravu carina i njihove službenike sa kojima smo svakodnevno zajedno prolazili kroz ovaj izazovan period.
Nakon stabilizacije situacije u Kini počeli smo da sustižemo rezultate iz 2019. godine, da bismo 2020. godinu završili veoma uspešno i iznad očekivanja.
Pokazali smo da svrha našeg postojanja nije trka za profitom nego povezivanje ljudi, povezivanje ekonomija, povezivanje sveta
Logistički troškovi u Srbiji učestvuju duplo više u ceni proizvoda u odnosu na razvijene zemlje Zapada. Ostavlja li to prostora za optimizaciju?
Sveukupni troškovi transporta i logistike u celom svetu značajno su povećani upravo zbog činjenice da je potražnja veća od ponuđenih kapaciteta. Očekujem da u narednih nekoliko godina dođe do određene stabilizacije koja će doprineti smanjenju logističkih troškova u ceni proizvoda kroz nove biznis modele i inovativna rešenja. U svakom slučaju, ne očekujem drastične promene u narednih 48 meseci.
Osim troškova važno je da se smanji i zagađenje životne sredine. Kako ćete ostvariti cilj da do 2050. emisiju štetnih gasova svedete na 0%?
Na to gledamo sa velikom izvesnošću i ubeđeni smo u ono što smo proklamovali. Preduzimamo akcije kako na globalnom tako i na lokalnom planu. Ove godine u Srbiji prvi put uvodimo u flotu električne automobile, kao i hibridna vozila kako bismo smanjili nivo zagađenja životne sredine.
Do 2025. u Srbiji ćemo, kao i u ostalim zemljama sveta, za dostavu pošiljaka koristiti najmanje 70% električnih vozila. Sve to zahteva odgovarajuću infrastrukturu. DHL u Srbiji u naredne dve godine planira investiciju za novi poslovni prostor, koji će uključivati tehnološki najsavremenija rešenja i opremu u iznosu od 20 miliona EUR te ćemo značajno smanjiti emisiju štetnih gasova u svim procesima svoga rada. Potpuni benefit za sredinu u kojoj živimo i radimo biće moguć tek kada kao zemlja budemo proizvodili električnu energiju iz čistijih izvora uključujući obnovljive izvore energije.
Imamo različite akcije u sklopu programa koji se zove održivi razvoj. Na prvom mesti, to je edukacija zaposlenih i razvijanje svesti o doprinosu i obavezi koju i kao pojedinci imamo prema okruženju u kome živimo.
Čak 50% uspeha zavisi od toga u kojoj industriji radite, logistika je budućnost
Digitalizacija, automatizacija procesa i robotizacija već su stigli do nas. Dostava robe dronovima, plaćanje kriptovalutama i vozila bez vozača nisu daleka budućnost već izvesnost, zar ne?
U pojedinim magacinima već se primenjuje veštačka inteligencija koja u interakciji sa zaposlenima obavlja određene zadatke. Klijenti preko Virtual assistent-a mogu danas da postavljaju različita pitanja iz svih segmenata poslovanja a koji će ih usmeravati i voditi ka traženim informacijama na najjednostavniji način. Tehnološki je čitava logistička industrija na tako visokom nivou da je upotreba robota, dronova, autonomnih vozila već u funkciji. Pitanje je kako će primena savremenih tehnologija da utiče na socijalni život i na ljudski razvoj.
U ovom trenutku u SAD oko četiri miliona ljudi zaposleno je u skladištima i godišnje zarađuju 120 milijardi dolara. Ako zamislimo da se polovina tog iznosa uloži u potpunu automatizaciju procesa u skladištima, koliko ljudi bi moglo ostati bez posla? Sa druge strane, po određenim studijama, stručnjaci smatraju da će samo u Evropi u 2030. godini nedostajati oko 50 miliona stručnjaka sa novim veštinama, ne samo u IT-u ali svakako onih koji imaju te nove veštine i znanja. Ovo je svakako veliki potencijal, pre svega za zemlje u razvoju jer i sada vidimo da zahvaljujući upravo znanjima o savremenim tehnologijama naši stručnjaci grade uspešne karijere.
Da li naše zakonodavstvo u dovoljnoj meri prati razvoj oblasti transporta i logistike?
Srbija je na putu da harmonizuje svoju legislativu i norme u skladu sa evropskim standardima. Očekujemo da će se u narednom periodu stvoriti takav okvir koji će omogućiti ubrzanu automatizaciju procesa uz punu kontrolu i analizu rizika i pojednostavljeno carinjenje a u cilju bržeg protoka roba. To je nužna i hitna mera.
Pomenuli ste akcije sađenja drveća. Možete li nesto više da nam kažete o tome?
Ranije smo pominjali uticaje na životnu sredinu i akcije koje DP DHL preduzima u tom smislu. Naša namera je da svake godine naših 580.000 zaposlenih širom sveta zasadi milion stabala. U toj globalnoj akciji DHL u Srbiji daje doprinos pošumljavanju terena koje odabiramo u saradnji sa našim partnerima: Srbijašume i Zelenilo Beograd. Na ovaj način doprinećemo makar malo da i Srbija što pre ostvari cilj da pod šumama ima 41% svoje teritorije. Očekujem da na jesen dogovorimo nove lokacije i da i ove godine naši zaposleni u okviru Dana volontera zasade još 300 stabala.