Ekonomski rast koji se oslanja isključivo na potrošnju i iskorišćavanje ograničenih prirodnih dobara nije dugoročno održiv niti iz ekonomskog niti iz socijalnog ili ekološkog stanovišta. Zato je budućnost cirkularna ekonomija, koja podrazumeva ponovno iskorišćavanje resursa i njihovu reciklažu
Lideri lokalne primene cirkularne ekonomije poslovanja Umka fabrika kartona, Kappa Star Recycling i operater upravljanja ambalažnim otpadom Ekostar Pak svetao su primer kako izgleda ova ekonomija budućnosti. Iz tog razloga, razgovarali smo sa direktorima ove tri firme – Milošem Ljušićem, Markom Jankovićem i Bojanom Perić.
Cirkularna ekonomija je regenerativna industrijska ekonomija koja ima drugačiji sistem proizvodnje i potrošnje prema dizajnu, upotrebi resursa i odnosu prema stvaranju otpada. Ovo je relativno nova oblast, a imajući u vidu koliko dugo Fabrika kartona Umka zasniva svoju proizvodnju na reciklaži možemo reći da ste pioniri ovakvog koncepta u Srbiji. Šta je vaša tajna?
“Ponosni smo na naš način poslovanja, koji nas određuje kao kompaniju koja je prijatelj životne sredine. Kao osnovnu sirovinu za proizvodnju našeg finalnog proizvoda – kartone ambalaže, koristimo otpadni papir i karton koji preostane nakon što proizvod završi svoj životni ciklus” – kaže Miloš Ljušić, direktor Fabrike kartona Umka.
Umka je najveći recikler ambalažnog otpadnog papira, odnosno kartona u Srbiji, sa ukupnim kapacitetom od 130.000 tona godišnje. Kompanija je u proteklih 17 godina, investirala više od 60 miliona evra, povećali su kapacitet, unapređivali kvalitet proizvoda, a radili su na ispunjavanju najviših standarda industrije. “Karton koji Umka proizvodi ima široku primenu u proizvodnji ambalaže za prehrambenu, farmaceutsku, automobilsku i brojne druge industrije. Pored Srbije, proizvode plasiramo na više od 30 evropskih tržišta, među kojima su zemlje bivše Jugoslavije, kao i Nemačka, Poljska, Češka, Rusija, Mađarska, Rumunija i Turska.” istakao je Ljušić.
Evropska Unija od 2014. Godine ubrzano razvija svoje javne politike u oblasti cirkularne ekonomije a postavila je i vrlo ambiciozne ciljeve za narednih 5 godina u okviru tzv. Zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan. Kako na poslovanje utiče razvoj regulative koja se odnosi na cirkularnu ekonomiju?
Karton je materijal budućnosti, ne gubi na popularnosti, a inicijativa za smanjenje upotrebe plastike, definisana ciljevima Evropske unije otvara velike mogućnosti razvoja papirne industrije. Verujemo da jedino reciklirani karton, kao materijal za pakovanje i u ovom trenutku i dugoročno može zadovoljiti zahteve održivog razvoja i cirkularne ekonomije.
Karton je materijal budućnosti, ne gubi na popularnosti, a inicijativa za smanjenje upotrebe plastike, definisana ciljevima Evropske unije otvara velike mogućnosti razvoja papirne industrije.
Podršku u funkcinisanja celokupnog sistema pruža Kappa Star recycling, firme koja broji više od 500 zaposlenih, a koja je ovlašćeni operater za sakupljanje, transport i tretman neopasnog otpada, pre svega, starog papira, zatim i otpadne folije i PET ambalaže, ambalažnog stakla, ali i drugih vrsta neopasnog otpada. Zato je naš sagovornik i Marko Janković, direktor ove firme. Za početak, recite nam ko su vaši klijenti?
“Kappastar recycling”sarađuje sa generatorima neopasnog ambalažnog otpada u raznim delatnostima od kojih bih posebno izdvojio trgovinske lance, štamparije, kartonaže, državne uprave, fabrike i lokalne firme koje se bave sakupljanjem neopasnog otpada. Od najvećih dobavljača izdvojio bih najveće privredne subjekte, kao što su Delhaize Serbia, Mercator-S, Lidl, Heineken, Swisslion, NIS, ministartsva i druge državne institucije, grad Beograd.” navodi Janković.
Šta je u fokusu poslovanja Kappa Star Recycling-a trenutno a kakvi su vam planovi za naredni period?
“Kappa Star Recycling je za par godina od osnivanja postao lider na domaćem tržištu u sakupljanju ambalažnog otpada sa konstantnim godišnjim rastom u količinama nabavke istog. U godini osnivanja, 2010. godine, firma je sakupila oko 75.000 tona, dok smo u 2019. došli do cifre od 119.000 tona. Zajedno sa ćerkama firmama iz zemalja regiona Kappa Star Recycling je sakupio više od 240.000 tona u 2019. godini.” ukazuje Marko Janković i najavljuje nova ulaganja u opremu kao i otvaranje novih centara širom Srbije.
Produžena odgovornost koja je osnova cirkularne ekonomije i ulaganje u lokalni razvoj su ključni za čistiju i zdraviju životnu sredinu
Ekostar Pak ove godine obeležava desetogodišnjicu poslovanja. Kakva je situacija na tržištu reciklaže ambalažnog otpada i kako odgovoriti na različite izazove, pitali smo direktorku Ekostar Pak, Bojanu Perić.
„Ekostar Pak, kao nacionalni operater upravljanja ambalažnim otpadom u Republici Srbiji svojim poslovanjem već 10 godina daje svoj doprinos u ispunjenju najvažnijeg načela XXI veka – održivog razvoja, sa osnovnim ciljem smanjenja količina ambalažnog otpada u životnoj sredini, očuvanju prirodinih resursa i razvoju optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Produžena odgovornost koja je osnova cirkularne ekonomije i ulaganje u lokalni razvoj su ključni za čistiju i zdraviju životnu sredinu.
Situacija na globalnom tržištu nije svetla, imajući u vidu promene koje je Kina nametnula ostatku sveta kao i situaciju sa virusom COVID – 19. Kako se Ekostar Pak nosi sa ovim promenama?
„Mogu da kažem da je vrlo značajna činjenica da smo, u vremenima koja nisu najpovoljnija za tržište upravljanja otpadom, uspeli da održimo visok procenat ispunjenja nacionalnih ciljeva i zadržimo poverenje svojih klijenata.“ navodi Perić i ističe da je Ekostar Pak po broju klijenata (skoro 900) lider na tržištu Srbije, sa 34% tržišnog učešća u ukupnim količinama plasirane ambalaže na tržištu Srbije. „Klijenti kod nas najviše cene ozbiljnost, posvećenost, brigu, poslovne kapacitete i svakako najvažnije, sigurnost u ispunjenju nacionalnih ciljeva. Ulaganjem u unapređenje sistema upravljanja otpadom, povezivanje svih ključnih procesa od proizvodnje, potrošnje, sakupljanja otpada i reciklaže činimo ono što je najbitnije za sve nas a to je čista i zdrav životna sredina.“ zaključila je Perić.