Nagrade koja vina iz Srbije osvajaju širom sveta dokaz su da se insistiranje na vrhunskom kvalitetu uvek isplati i da je to put kojim i dalje treba ići, kaže vlasnik Vinarije „Aleksandrović
Božidar Aleksandrović, vlasnik Vinarije „Aleksandrović“, od pre dve i po decenije dosledno, korak po korak, gradi autentičnu šumadijsku vinsku priču koja je od Srbije načinila vinsku destinaciju cenjenu u svetu. Ovaj vizionar, u svojim vinogradima, svojim „fabrikama pod vedrim nebom“, stvara najkvalitetnija, autentična vina koja se služe širom sveta
Vinarija „Aleksandrović“ proizvodi oko 300.000 boca vina, isključivo od sopstvenog grožđa. Verujete da je to jedini pravi put, da samo tako možete da održavate kvalitet?
Vinarija „Aleksandrović“ poseduje oko 80 ha vinograda u rodu, svake godine proizvede oko 300.000 boca vina. Naša strategija i naša vizija od samog početka jeste proizvodnja kvaliteta u kontinuitetu. Da biste bili uspešni, morate iz godine u godinu ponavljati i održavati kvalitet, a to je u vinogradarskoj proizvodnji i proizvodnji vina teško, jer mi proizvodimo u „fabrici pod vedrim nebom“. Kod nas na kvalitet utiču mnoge okolnosti – suša, kiša, grad i druge elementarne nepogode – na koje ne možemo da utičemo, ali mi uspevamo da istrajemo.
U onim godinama kada priroda ne dozvoljava da grožđe bude kvalitetno, a ono je osnov za proizvodnju vrhunskih vina, biramo samo grožđe iz onih vinograda iz kojih može da se dobije kvalitet. Ostalo grožđe pretvaramo u destilat, koristimo ga za proizvodnju rakije, grape ili konjaka.
Kod nas sve počinje u vinogradu i sve se svodi na puno rada i puno znanja. Kvalitetnih vina nema bez sopstvenih vinograda jer se interesi proizvođača grožđa i proizvođača vrhunskih vina sukobljavaju. Proizvođač grožđa želi što veći prinos i što jeftiniju proizvodnju, a kvalitetno vino zahteva što skuplju proizvodnju, što manji prinos grožđa po čokotu i po hektaru. Zato mi proizvodimo grožđe po standardima koji nam omogućavaju da proizvodimo vrhunsko vino.
Vinograde ste dizali u skladu s tim, tako se odnosite prema grožđu, proizvodnji vina… Zato se kod vas sve radi ručno?
U proizvodnji vina postoji put kvaliteta i put kvantiteta. Mi smo izabrali teži put, put kvaliteta koji podrazumeva podizanje novih vinograda, kreiranje novih vina u našim vinogradima, stalna unapređenja… Mi u našim vinogradima, u zavisnosti od godine, potrošimo od 200 do 300 sati živog ljudskog rada po hektaru, ne računajući upotrebu poljoprivredne mehanizacije.
Ulažemo puno truda i puno rada, a rezultat su vrhunska vina koja se služe u najboljim restoranima od Šangaja i Hong Konga, preko zapadne Evrope, do Amerike – San Franciska, San Dijega, Čikaga…
Kao rezultat toga dolaze i najprestižnije nagrade iz Evrope i sveta. Evo, nedavno je naše vino „vožd“ u Londonu, na jednom od najprestižnijih svetskih takmičenja, osvojilo zlatnu medalju, kao i mnoga druga naša vina pre toga.
Uprkos popularnosti „harizme“ i „vizije“, nagrada koje je osvojio „rodoslov“, „trijumf“ je prva asocijacija na Vinariju „Aleksandrović“?
„Trijumf“ je naša zvezda vodilja od samog početka, vino sa pričom, vino koje je nastalo u kraljevskoj vinariji podno Oplenca, vino jedinstveno u svetu.
Ulažemo puno truda i puno rada, a rezultat su vrhunska vina koja se služe u najboljim restoranima od Šangaja i Hong Konga, preko zapadne Evrope do Amerike
„Trujumf“ nas je identifikovao kao vrhunskog proizvođača u belim vinima, „trijumf“ nam je obezbedio prve nagrade i ugled koji danas uživamo u svetu. Kasnije, kako su stasavali, naši vinogradi sa crnim sortama grožđa, počele su da se nižu nagrade za crvena vina i za penušava, šampanjska vina.
„Trijumf“ nije proslavio samo Vašu vinariju, „trijumf“ je trasirao put drugim srpskim vinarijama i srpskim vinima?
Naš uspeh u svetu je umnogome doprineo razvoju srpske vinske priče jer smo od samog početka trasirali put i sebi i drugima. Srbija je kao vinska destinacija za Evropu, a kamoli za svet, bila potpuno nepoznata jer mi imamo tako malo vinograda. Naših maksimalnih 10.000 hektara u tom svetu ne znači ništa, a ne treba smetnuti s uma da se 50 godina, u vreme komunizma i industrijske proizvodnje vina, kvalitetom niko nije bavio kvalitetom.
Zato smo mi od samog početka krenuli sa sortnim vinima iz sopstvenih vinograda, koji su počeli da iskazuju specifičnosti ovog podneblja, zahvaljujući čemu su postajala sve interesantnija i to kao neka egzotika. To nam je trasiralo put i omogućilo da ne budemo deo mase, da prodajemo sovinjone, šardonee, kaberne sovinjone već da prodajemo egzotiku, specifične mirise i ukuse ovog našeg podneblja koje tržište, odnosno ljubitelji i poznavaoci vina nisu do tada osetili.
Naša vina su doprinela da Srbija postane poznatija kao vinska destinacija, da se o Srbiji priča kao o vinskoj destinaciji i da naša vina polako počnu da dobijaju svoj identitet. To je jako važno jer velikih vina nema bez osobenosti, posebnosti i identiteta.
Sve veći broj vinskih turista posećuje Srbiju i nesporno je da je vinski turizam budućnost razvoja naše države. I u tome ste bili pioniri?
Putujući po Italiji, Francuskoj, po Kaliforniji video sam da je vinski turizam u potpunosti kompatibilan sa vinogradarskom pričom i proizvodnjom vina. To me je podstaklo da još pre dvadesetak godina investiram u sadržaje u vinariji koji će vinskim turistima omogućiti da degustiraju vina, da uživaju u ambijentu vinarije, da probaju domaću hranu… Vinarija „Aleksandrović“ trenutno ima 14 soba koje vinskim turistima omogućavaju da kod nas borave po nekoliko dana, a u vinogradima imamo dve vikendice sa bazenima koje doprinose i našem imidžu i imidžu oplenačkog vinogorja.
U okviru vinarije gradimo butik hotel, vine resort koji će sadržati velnes i spa centar, vine bar. restoran, salu za sastanke, nove smeštajne kapacitete…
Samo oplenačko vinogorje, od Topole do Aranđelovca, ima 20-ak vinarija, što doprinosi otvaranju novih smeštajnih kapaciteta, novih restorana. To nas je to podstaklo da uđemo u novu investiciju, tako da sada u okviru vinarije gradimo butik hotel, vine resort koji će sadržati velnes i spa centar, vine bar. restoran, salu za sastanke, nove smeštajne kapacitete… Moći ćemo da pariramo Toskani, Pijemonteu i drugim zemljama koje su davno, mnogo pre nas, krenule ovim putem.
Treći Wine Vision by Open Balkan održaće se u Beogradu od 21. do 24. novembra ove godine. Spremate li se za učešće?
Bili smo prisutni i na prva dva, spremamo se i za ovaj treći. Imaćemo štand na kom ćemo predstaviti naša vina, našu vinariju, naše smeštajne kapacitete. Smatram da je organizovanje događaja koji okuplja najbolje vinare iz čitavog regiona, ljubitelje dobrih vina i trgovce iz čitavog sveta dobro za sve nas. Doći će i mnogi naši partneri i kupci iz Kine, Japana. zapadnoevropskih zemalja i Amerike. Posetiće nas i ovde, u vinariji, ali i na štandu na Balkan Openu i na oba mesta ćemo ih sačekati sa našom paletom vina, od penušavih vina, preko „trijumfa“, „harizme“, „trijumf rozea“, „oplena“, do „vizije“, „regenta“ i „vožda“…
Main photo: Ivana Čutura
